Igre 
Pet pozitivnih poruka sa Kopaonik biznis foruma: Preporučuju stezanje kaiša, ali nije sve tako crno
Komentari10/03/2023
-19:54
I Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, ali i Fiskalni savet poručili su na panelima tokom Kopaonik biznis foruma koji je juče završen da nam predstoji politika monetarnog "stezanja" kaiša i strože fiskalne mere. Ipak, tokom trajanja foruma provejavao je optimizam kroz nekoliko izjava zvaničnika, privrednika i predstavnika međunarodnih isntitucija.
Da "nije sve tako crno" poručio je glavni ekonomista u Svetskoj banci Gil Indermit, kada je rekao da je Srbija odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost tokom krize. On je naveo kako je sada najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad.
I šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, Julija Ustjugova je istakla da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da treba da koristi blizinu tržišta Evropske unije, mogućnosti skraćenja lanaca snabdevanja, odnosno što evropske kompanije traže dobavljače na tržištima bližim njima. Napomenula je i da je ubrzanje zelene tranzicije i razvoj ljudskog kapitala od ključnog značaja za dalji rast.
Ipak, pet poruka panelista nagoveštavaju da ima razloga za optimizam i da se do kraja godine očekuju i neki pozitivni trendovi, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi.
1. Inflacija će se "prepoloviti" do kraja godine
Kopaonik biznis forum počeo je optimističnim govorom guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je rekla da se na globalnom nivou očekuje dalje postepeno smirivanje globalnih inflatornih pritisaka i da projekcije pokazuju da bi krajem ove godine inflacija trebalo da bude duplo niža nego početkom 2023.
Ona je objasnila, da NBS, povrat u granice cilja očekuje sredinom 2024. godine i objasnila da su rizici projekcije sada manje izraženi i da postoji mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. ipak bude niža od projektvane.
profimedia
Ona je navela da je tekući deficit i u ovakvoj situacjii, već osmu godinu, pokriven neto prilivom direktnih stranih investicija i da očekuje da će smirivanje tenzija i resktriktivnih kretanja dovesti do smanjenja inflatornih pritisaka i na globalnom nivou. Dodala je da su pritisci prvo počeli da popuštaju po pitanju globalnih proizvodnih lanaca.
Povezane vesti
I regionalna predstavnica Međunarodnog monetarnog fonda Stefani Eble je rekla da se očekuje da inflacija koja bila 12 odsto prošle godine u regionu, ove godine padne na ispod 10 odsto, odnosno na četiri odsto tokom naredne godine. Smirivanje inflacije, međutim, ne znači da će roba i usluge prestati da poskupljuju, već da će skokovi njihovih cena tokom ove godine ipak biti manji.
2. Manje su šanse za duboku recesiju
Predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović je izjavio da su šanse za duboku recesiju u evrozoni znatno smanjenje i da je prognoza da će Nemačka i Italija imati rast od 0,1 i 0,6 odsto. Ovo je dobra vest i za domaće privrednike, jer je Evropa njihovo glavno izvozno tržište i uopšte spoljnotrgovinski partner, tako da srpska privreda deli sudbinu evropskih ekonomija. Svaka nestabilnost i kriza na tržištu EU, a naročito u Nemačkoj s kojom smo tesno povezani, snažno utiče i na proizvođače u Srbiji.
"U prošloj godini rast svetske privrede je bio 3,4 odsto, ove godine rast će usporiti na 2,9 procenata. Inflacija je manja, brže su su uspostavili globalni lanci u trgovini, došlo je i do stabilizacije cene energenata i u ovo godini. Tako će Amerika rasti 1,4 odsto Kina 5,2, Japan 1,8 procenata. Inflacija će pasti sa 8,8 na 6,6 odsto u svetu", ocenio je Vlahović.
On je objasnio da u vremenu geopolitičke krize sa prisutnim rizicima ključno pitanje da li je privreda otporna na postojeće i eksterne šokove. Dodao je da je prognoza da će se ratni sukob brzo završiti bila pogrešna.
"Evrozona je prema procenama ostvarila rast od 3,5 odsto pri čemu su 2 od 4 najveće ekonomije imale dvostruko manji rast. Prosčeni rast se projektuje na 0,7 ove godine, i uprkos toj 5 puta manjoj stopi i dalje je ovo pozitivna vest. Šanse za duboku i dugu recesiju su značajno smanjenje, moguća je tehnička recesija, plitka i kratka pre svega u Nemačkoj i Italiji, ali i one će imati blag rast",naveo je Vlahović.
3. Srbija lider u regionu po stranim investicijama
Novi šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Donal Mekgetigan je ocenio da je Srbija proteklih godina ostvarila impresivne rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, na tržištu rada gde je zaposlenost povećana, a stopa nezaposlenosti rekordno niska, dok je u oblasti stranih direktnih investicija lider u regionu. One su prošle godine bile 4,4 milijarde evra. I ministar finansija Siniša Mali je istakao značaj direktnih stranih investicija. On je rekao da ulaganja iz inostranstva povećavaju svake godine i da očekuje da će se taj trend nastaviti i ove godine.
Tanjug/Dušan Aničić
On je rekao da se Srbija promenila, da investicije iz godine u godinu rastu i da imamo sve veći broj fabrika i da se one i dalje u Srbiji otvaraju, zbog čega imamo i nova radna mesta, da možemo da zaposlimo mlade i sve ostale građane.
Povezane vesti
"Kada neko hoće kod vas da uloži u doba globalne krize, znači da je video da je Srbija kredibilna i da ispunjava obaveze u dinar i u dan. Pomažu i sporazumi o slobodnoj trgovini, jer mi postajemo sve atraktivniji. Nastavićemo sa politikom potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini i u proceduri su ugovori sa Kinom, Egiptom, Južnom Korejom i Emiratima. To što neko hoće sa nama da ima te sporazume znači da smo postali pouzdan partner. Za nas je veoma važno da kroz sporazume o slobodnoj trgvini pokažemo koliko smo kredibilni kako bismo privlačili strane i podsticali domaće investicije, da bismo smanjivali nezaposlenost", rekao je ministar finansija na Kopaonik bznis forumu.
4. Očekuju se rekordne javne investicije
Strane investicije su važne, ali su podjednako važna i ulaganja u infrastrukturu, a poruka i ministara i premijerke je da će kapitalne investicije biti jedan od prioriteta Vlade Srbije tokom ove godine. Jer, da bismo privukli strane ulagače, neophodno je da obezbedimo puteve, pruge i ostalu infrastrukturu koja olakšava poslovanje i domaćim i stranim ulagačima.
Ministar građevinarstva Goran Vesić je rekao da je u budžetu za ovu godinu, za kapitalne investicije, rezervisano rekordnih 3,6 milijardi evra. On smatra da je neophodno da se preokrene trend pada u građevinarstvu, kako bi vrednost svih građevinskih radova prvi put dostigla četiri milijarde evra, čime bi se, kako je naveo, stvorila osnova za stabilan rast BDP-a u narednih nekoliko godina.
Povezane vesti
"Prošle godine je prvi put BDP Srbije premašio 60 milijardi evra, od čega je 5,5 odsto direktno iz državne kase usmereno u javne infrastrukture projekte, pa je oboren još jedan rekord - kapitalni rashodi budžeta dostigli su 404 milijarde dinara ili 3,44 milijarde evra.
Tanjug/MGSI/Đorđe Krstić
"Zapravo je samo početak, s obzirom da je Vlada u budžetu za 2023. za kapitalne investicije opredelila još više novca, 427 milijardi dinara ili 3,6 milijardi evra. Time će biti postavljen novi rekord. I to uprkos procenama svih međunarodnih finansijskih institucija da će, ako se izuzmu posledice svetske finansijske krize na globalnu ekonomiju 2009. i pandemije korona virusa 2020, ove godine zbog povećanih geopolitičkih tenzija, rata u Ukrajini, pokidanih lanaca snabdevanja, rasta cena energenata i kamatnih stopa - stopa rasta svetskog BDP-a biti najmanja od početka 21. veka", naveo je Vesić.
5. Biće dovoljno svih energenata
Evropa je ovu zimu prebrodila bez većih poteškoća, zbog punih skladišta i povoljnih vremenskih prilika, koje su doprinele da se ne potroše sve zalihe. Mnogi analitičari najavljuju da bi sledeća mogla biti mnogo "ozbiljnija" i da Evropu tek čeka "smrzavanje". Na biznis forumu je, međutim, provejavao optimizam da će Srbija potpuno spremno dočekati sledeću grejnu sezonu.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović poručila je da će država obezbediti stabilno snabdevanje svih energenata i u narednom periodu, kao i da je krajnji cilj da sva preduzeća u energetskom sektoru posluju efikasno i profitabilno.
Đedovićeva je na panelu "Energetska bezbednost u uslovima globalne ekonomske krize - izazovi i preporuke za budućnost" rekla da su za zimu bile obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, kao i da su rezerve naftnih derivata bile 54 odsto veće na kraju 2022. u odnosu na 2021. godinu.
profimedia
"Pritom, uspeli smo da cena električne energije za domaćinstva, uprkos korekciji cene od osam odsto u janaru ove godine,bude i dalje među najnižima u Evropi i regionu, što je slučaj i sa cenom gasa za domaćinstva", istakla je ministarka.
Kazala je da smo zahvaljujući fiskalnim reformama iz prethodnih godina i aktivnom delovanju države u energetskoj krizi, uspeli da sačuvamo konkurentnost privrede i privlačnost Srbije za investicije, kao i da se enormni rast cena na berzama ne prelije u punoj meri na domaće tržište.
I direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović je rekao da ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem energentima sledeće sezone, s obzirom da nismo potrošili zalihe gasa ni u Banatskom dvoru, ni u mađarskom skladištu i da imamo dobre opcije za snabdevanje i u narednom periodu. Bajatović je naveo da trenutno u skladištima imamo 286 miliona kubika u Banatskom dvoru, plus ruskih 294 kubika, što je nešto više od 550 kubika.
"Ostaće nam u Mađarskoj 200 miliona kubika, s obzirom da su mađarske kolege poprilično podigli cenu skladištenja, za utiskivanje šest puta, a za istiskivanje tri i po puta. Mislim da ćemo doneti odluku da još 200 miliona utisnemo u Banatski dvor. Tada bismo imali u Srbiji 700 miliona metara kubnih gasa. Uz onih 200 miliona metara kubnih koje imamo u Mađarskoj, to bi bilo 900 miliona metara kubnih, a nama je potrebno 1,4 do 1,6 milijardi metara koliko planiramo da potrošimo u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine što predstavlja popriličan nivo sigurnosti", rekao je direktor "Srbijagasa".
Preporuka za vas
Komentari (0)