Indermit: Srbija uradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost

Komentari

Autor: Tanjug

06/03/2023

12:47

Indermit: Srbija uradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić

veličina teksta

Aa Aa

Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina u svetu od 1990, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost.

Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg KBF, u obraćanju naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove.
"Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad", istakao je on.

Stručnjak iz Svetske banke je rekao da je "zaljubljen u Srbiju" i da su se "Srbi pokazali kao pravi domaćini i divni ljudi".

"Bilo je problema u prošlosti, iako su izgledi teški za ekonomije u razvoju, ipak, ima dobrih vesti", naveo je Indermit.

On kaže da će, prema procenama SB, globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika i da sve ukazuje da će biti nizak ekonomski rast u zemljama, kao što su Nemačka i Turska, koje su važan ekonomski partner Srbije.

"Makroekonomska stabilnost je preduslov za napredak i treba ograničiti potrošnju javnih sredstava, održati nizak nivo javnog duga. Drugo, privatni sektor treba da predvodi ekonomiju, a ne država. Da bi se to desilo, važno je da se povećaju ekonomske slobode za privatne kompanije. Takođe, kada se odlučuje o javnim ulaganjima treba da se rukovodi kriterijumima koji podržavaju privatne kompanije", naveo je on.

"Prvo naučiti lekcije iz prošlosti, usmerenje ka EU dobra stvar"

Indermit želi da poruči ljudima u Srbiji i kreatorima politike, da prvo treba nauče lekcije iz prošlosti, zatim da uvide da je dobro što je Srbija, kao zemlja srednjeg nivoa prihoda, usmerena ka EU.

"Bilo bi još bolje da je već deo EU", dodao je Indermit.

Naveo je da je treći faktor, kako je rekao, da se prepozna stvarnost odnosno okruženje, s obzirom na gepolitičke tenzije, koje će stvarati dodatni pritisak.

Dodao je da misli na odnose Srbije sa zemljama, kao što su Rusija, Kina, SAD i pritisak da bira stranu, što nije u "dnk" bivše Jugoslavije, niti u Indiji iz koje on dolazi.

"Mi smo bili nesvrstani, nismo hteli da biramo stranu", rekao je Indermit.

Naglasio je da je Srbija divna zemlja koja ima "dinamične, efikasne, otporne i domaćinski nastrojene ljude", ali da upravo tu imamo i paradoks u Srbiji, da njena ekonomija ne odgovara tim karakteristikama. Dodao je da zbog toga Srbi odlaze iz Srbije kako bi bili uspešni i da zbog toga mora da se promeni srpska ekonomija, ako hoće da ih zadrži.

Kada je reč o globalnoj ekonomiji, SB smatra da ćemo ove i sledeće godine imati slab globalni rast, kao i da su posebno loši izgledi za napredne ekonomije.
Ipak, za nova tržišta i ekonomije u razovoju, kao što je i Srbija, su bolji, jer se očekuje oporavak Kine.

"Ovo je veliki haos i moramo da tražimo i velike krivce. Napravljene su tri velike političke greške, koje su prouzrokovale SAD, Kina i evrozona. U SAD je to bio reuzltat pogršne procene inflacije, u Kini pogrešne procene virusa, a u Evropi pogrešne procene u oblasti energetske tranzicije", naveo je stručnjak SB.

Kako je rekao, tržišta u nastajanju plaćaju, ipak, najveću cenu i platiće najviše iako nisu preterano koristili fiskalne i monetarne podsticaje, već su uzimali kredite od međunarodnih institucija, zavise od ekonomije

Smatra da, ipak, postoji prostor za optimizam, pošto inflacija opada u većini zemalja, što znači da bi će i rast kamatnih stopa početi da usporava, a Kina se vratila nazad na tržište.

"Jako je teško izbeći zaključak da je Evropa najslabija tačka u svetskoj ekonomiji. Taj zaključak je očigledan jer inflacija raste, kao i realne kamatne stope. Evrozona u januaru opšte neće imati rast, mislili smo da će izbeći recesiju ili će rast biti veoma slab, jer idalje Evropu opterećuju izbeglice, rastu cene hrane i veštačkih đubriva, i ima još dosta rizika".