Nemačka pred zimu suočena sa velikim izazovima po pitanju gasa - da li je katarski spas od moguće nestašice?

U jeku energetske krize, izazvane ratom u Ukrajini, krajem novembra je stigla vest iz Katara o tome da je ova zemlja sa Nemačkom sklopila 15-godišnji ugovor o snabdevanju tečnim prirodnim gasom: dva miliona tona godišnje i to počev od 2026. godine.

Srećko Matić novinar DW-a iz redakcije u Bonu kaže za Euronews svet da ovaj ugovor sa Katarom vidi kao važan deo rešenja za Nemce - ali ne i kao spas od preteće nestašice gasa. Katar je inače jedan od najvećih svetskih izvoznika ovog energenta, a ima najveće rezerve posle Rusije i Irana.

Sa druge strane, Nemačka, koja je bila vodeći uvoznik ruskog gasa pre početka rata u Ukrajini, nije uopšte dobila isporuke gasa od Rusije i to od kraja avgusta, pa se vremenom našla u problemu. Naime, sredinom nedelje je nemački energetski gigant Uniper saopštio da će tužiti Gasprom zbog neisporučivanja gasa, što ih je koštalo oko 12 milijardi dolara.

Sa druge strane, zvaničnih reakcija o ovom sporazumu i Nemačke nema. Nemački ministar ekonomije, koji je zadužen i za energetiku, odbio je da objavi detalje ovog sporazuma ali je pojasnio da će gas biti isporučivan do gasnog terminala u izgradnji u Grousbitelu koji se nalazi na severu Nemačke.

"Razlog mog putovanja na početku godine je bio Grousbitel, odnosno izgradnja terminala za Severni tok 1 ili 2, a to smo uradili dok je Severni tok 1 bio operativan. Kompanije ostaju u kontaktu, to je oduvek tako. Na njima je da zaključe ovakve ugovore", rekao je on.

A ugovor je naime sačinjen između Energetskog giganta Qatar Energy i kompanije iz SAD Conoco Phillips, koja će ga svojim specijalnim brodovima isporučivati do LNG terminala u nemačkom Brunsbitelu. Rajan Lens, šef kompanije Conoco Phillips dodao je da će gas biti prodat raznim kupcima u Nemačkoj.

Da li je katarski gas zamena za zavisnost od ruskog?

Nakon što je ova vest i zvanično saopštena prošlog utorka (29. novembra) skrenula je pažnju svetske javnosti, ali pre svega otvorila pitanje dalje budućnosti Nemačke, pa i Evrope po pitanju snabdevanja gasom. Upitan kako je ovaj dogovor najčešće precpiran, Matić kaže da je svakako u fokusu svih analiza kako će se Nemačka nakon što je dugo bila zavisna od ruskog gasa, sada postaviti.

"Različite su percepije i zavise od toga ko analizira energetski dogovor sa Katarom i na kojoj poziciji se nalazi taj koji to komentariše. Nemačka je dugo zavisila od Rusije i mnogo se sada pribojavaju da će tu rusku zavisnost zameniti novom o Kataru i sličnim zemljama nakon ruskog prirodnog gasa. Spekuliše se da će sada postati zavisni o tečnom LNG plinu koji bi trebalo da dođe iz Katara", kaže on.

Naime, svetske oči jesu uperene u Katar, pre svega zbog svetskog prvenstva u fudbalu koji se uveliko tamo održava. Međutim, posebna pažnja iz Berlina ka Dohi nije usmerena na pitanje sporta, već dalje saradnje po pitanju ovog, u ovom trenutku, svetski traženog energenta.

"Nemačka je napravila dogovor i Katar je to ovih dana objavio. To se desilo u ni malo slučajnom trenutku, tačnije za vreme trajanja svetskog prvenstva u fudbalu kako bi pokazali Nemcima i ostatku sveta koliko je ova zemlja važna, naročito što su proteklih dana stizale kritike iz Nemačke o nepoštovanju ljudskih prava i pitanja žena u Kataru. Nemačka se dugo opirala oko toga da uvozi LNG i iz Amerike i Katara", objašnjava Matić.

Katar je, navodi, i ranije imao težnju da skrene pažnju Nemačke oko jednog ovakvog dogovora, ali Nemci su, dodaje, jako dugo bili naklonjeni Rusiji.

"Inače, Katar je pre desetak godina nudio uvoz tog LNG gasa ali oni su tada odbili jer je ruski gas bio jeftiniji. Međutim, Nemci su sada prisljeni da uvoze ono što dugo nisu hteli, jer kako kaže Šolc bolje je imati bilo kakav gas nego ga nemati. Nemci imaju novca da kupe taj skuplji gas i ne uvoze ga samo iz Katara, već i iz SAD i drugih zemalja. Nemci i EU i te kako stenju pod visokim cenama američkog gasa i bili bi sretni kada bi amerikanci smanjili cenu", navodi Matić.

Upitan kakav će sada biti dalji pravac nemačke energetske politike, naročito ako se uzme u obzir činjenica da Berlin već neko vreme solira po pitanju politike EU, Matić kaže da je neosporiva činjenica da je ova zemlja poprilično zavisna o gasu, i to ne samo zbog stanovništva, već i zbog privrede i stranih investicija.

"Temeljna pretpostavka u analizi o nemačko energetskoj strategiji je jedna činjenica da je Nemačka zavisna o gasu. Njoj treba gas, ne samo da bi grejala stanove nemačkih građana već da bi pokretala proizvodne pogone nemačke industrije. To je nemačko blagostanje o kojem ceo svet govori već decenijama i zasniva se upravo na tom uvozu jeftine energije i pretvaranje u te skupe proizvode", kaže Matić.

Kako je objasnio, nestašica gasa bi zapravo mogla da ostavi velike posledice na celokupnu Nemačku.

"Recimo hemijska i farmaceutska branša svoje skupe proizvode proizvodi preko gasa. Gas im treba da bi održavali proizvodnju, pa postoje radna mesta u Nemačkoj. Ključni problem je strah o deindustrijalizacije. Nemci se boje da će visoke cene energije, koje vladaju poslednjih meseci, prisiliti ili motivisati nemačke firme da svoje fabrike presele na jeftinije destinacije. Kada odu firme, odlaze i radna mesta, a onda zemlja postaje siromašnija. Zato Nemci uvoz LNG iz Katara i drugih zemalja doživljavaju kao tranziciju Nemačke prema zelenoj energiji" rekao je on.

Matić navodi da Nemačka svakako ima plan da vremenom postane klimatski neutralna, ali navodi i to da je ona i jako dugo od te realizacije.

"Cilj Nemačke je da do 2045. godine bude klimatski neutralna. Da bi postala klimatski neutralna, mora da ima nešto čime će snabdevati svoje fabrike do tada. Vlada tako i komunicira,  gas iz Katara je samo prolazna faza do 2040. godine, kada bi se postepeno redukovalo, a onda bi Nemačka postala do 2045. godine postala klimatski neutralna. Ona je zemlja koju mnogi u svetu smatraju predvodnicom u tom klimatskom zelenom pokretu. Međutim, ona ni izbliza nije došla dotle da pređe samo na te obnovljive izvore energije i zbog te činjenice, zavisnosti od fosilnih energija, oni su prisiljeni da prave i dilove sa zemljom kao što je Katari pored toga što nisu srećni zbog toga", rekao je on.

Matić navodi da su Nemci svesni da im ovakvi dogovori ne odgovaraju, pre svega zbog toga što dobijaju ozbiljne kritike iz Evrope. Naime, Evropska javnost, navodi, smatra da su Nemci na ovaj način postali licemerni. Kako kaže, kritičari koji osuđuju Nemačku zbog ovakvih postupaka navode da ova zemlja sa jedne strane forsira poštovanje ljudskih prava, a da sa druge strane sklapa dogovore sa zemljama u kojma se ona baš i ne poštuju u svakoj prilici.

"Strah i cene energenata rastu - vlada planira da konkretno reaguje"

Matić je takođe naveo da se u Nemčkoj oseća i strah zbog predstojeće zime sa jedne, i rastućih cena energenata sa druge. Kako je objasnio, vlasti su spremne da im pomognu konkretno od početka naredne godine, ali kako dodaje i da ih nauče kako da štede.

"Strahovi građana su veliki uoči ovih predstojećih zimskih dana. U Nemačkoj je zima stigla uveliko i to nakon relativno blage jeseni i sada su temperature oko nule. Bojali su se kako će otplatiti račune. Vlada je, temeljući se tim strahovima usvojila određene mere kako bi pomogla građanima", rekao je Matić.

Kako je objasnio, upravo zbog toga su se nemačke vlasti odlučile da pokrenu određene akcije kako bi stišale paniku među ljudima.

"Jedna od tih mera je kočnica za cenu gasa, kočnica za cenu struje. Kako to funkcioniše? Država se obavezuje da će da subvencioniše njihove troškove za energiju. Da se potrošnja jednog domaćinstva ograniči na 80 odsto. Znači 80 odsto potrošnje se subvenciniše iz državne blagajne, nju će građani da plaćaju po povlašćenoj ceni to se odnosi na cenu gasa i struje. Ta kočnica bi trebalo da krene od početka iduće godine. To bi značilo da bi za konkretnu cenu gasa kilovat sat koštao 12 centi a za struju 40 centi po kilovat satu. Zašto 80 odsto pomoći? Cilj je da se uštedi 20 odsto i vlada tako poručuje građanima da štede", rekao je Matić.