Igre 
Energetska kriza sve više slabi evropsku privredu: Američka dominacija mogla bi da zameni rusku
Komentari16/10/2022
-10:57
Evropa je proteklih meseci na sve načine pokušala da smanji zavisnost od ruskih energenata, ali sve je više upozorenja da bi sankcije koje je uvela Rusiji mogle njenoj ekonomiji da se vrate kao bumebrang. Dok se oslobađa jedne zavisnosti, stručnjaci ukazuju da joj sada preti druga - od Amerike. Kao u narodnoj poslovici koja glasi, dok se dvoje svađaju, treći koristi, dok Rusija manje zarađuje od gasa, a Evropa nastoji da štedi energente i sa zebnjom iščekuje predstojeću zimu, SAD prodaje gas na Starom kontinentu i do četiri puta skuplje nego na svojoj teritoriji. Na to je ukazao francuski ministar finansija Le Mer, koji je upozorio da sukob u Ukrajini ne sme da se završi američkom ekonomskom dominacijom i slabljenjem Evropske unije.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je upozorio da Sjedinjenim Državama ne treba dozvoliti da dominiraju globalnim energetskim tržištem dok Evropska unija pati od posledica sukoba u Ukrajini. On je opisao neprihvatljivim to što Vašington "prodaje svoj tečni prirodni gas po četiri puta većoj ceni u odnosu na cenu po kojoj ga kupuju američki privrednici".
Le Mer je istakao da ekonomsko slabljenje Evrope nije u ničijem interesu. On je insistirao na potrebi izgradnje "ekonomskih odnosa koji su uravnoteženiji po pitanju energetike između naših američkih saveznika i evropskog kontinenta“.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je sa 45 odsto bila najveći snabdevač EU gasom. Međutim, zbog sankcija uvedenih Moskvi poslednjih meseci, isporuke ruskog gasa u EU su značajno smanjene. Suočene sa energetskom krizom, zemlje EU su požurile da popune svoja skladišta – nivo rezervi u podzemnim skladištima je u ponedeljak bio blizu 91 odsto, prema Gas Infrastructure Europe. Skladišta su uglavnom ispunjena tečnim prirodnim gasom (LNG) i trenutno su na najvišim sezonskim nivoima od najmanje 2016, prema podacima koje je prikupio Blumberg.
Međutim, uvoz LNG-a iz inostranstva košta mnogo više od gasa koji se isporučuje gasovodom iz Rusije po dugoročnim ugovorima, a cene energenata u bloku nastavljaju da rastu. EU je razmatrala postavljanje ograničenja na cene prirodnog gasa za sve dobavljače, ali se brojne zemlje tome protive. Norveška, država koja nije članica EU, ali je partner u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i jedan od najvećih snabdevača EU gasom, nedavno je upozorila da bi korak poput ovog mogao da pogorša situaciju, primoravajući izvoznike da preusmere snabdevanje na druga tržišta.
Inflacija u evrozoni dostigla je dvocifrenu i još jedan novi rekord u septembru, pošto negativne posledice ruskog rata u Ukrajini nastavljaju da nanose težak danak evropskim ekonomijama. Evrostat, agencija za statistiku Evropske unije, procenjuje da je inflacija u evrozoni od 19 zemalja dostigla 10 odsto u septembru, u odnosu na 9,1 odsto u avgustu.
Najnoviji rast cena bio je podstaknut energijom čija je cena sada 40,8 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, dok su cene hrane, alkohola i duvana porasle za 11,8 odsto na godišnjem nivou. Baltičke zemlje su i dalje najteže pogođene stopama inflacije od 24,2 odsto u Estoniji, 22,5 odsto u Litvaniji i 22,4 odsto u Letoniji.
Povezane vesti
"Evropa mora da sagleda svoje interese"
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da Evropa mora da vodi energetsku politiku i da sagleda svoje interese.
"Privreda EU je mnogo izgubila ovim ratom, ovom krizom i sankcionom politikom. Naš energetski sistem je naslonjen na Evropu i direktno se sve te promene prelivaju i kod nas. Kada nema energenata sve staje. Zašto su Evropa i Amerika bile vodeće sile" Što se tiče Amerike to je jasno, moć SAD se zasniva na vrednim Amerikancima i jeftinim energentima. A što s etiče Evrope, mi smo imali najpovlašćenije cene što iz Rusije, integraciju energetske politike, a sada odjednom odustajemo od toga", kaže Zdravković.
profimedia
On napominje da evropska privreda gubi konkurentnost sa američkom, jer je prinuđena da kupuje višestruko skuplje energente što drastično poskupljuje proizvodnju.
"Dovoljno je samo podsetiti se da su u oktobru prošle godine Nemci plaćali 230 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, mi 270, Turci 210, a sada idu i do 2.000 dolara. S druge strane, u Americi, na berzi je gas oko 310 dolara. Te brojke najbolje oslikavaju prednost Amerike", priča Zdravković
On kaže da ne čudi što upozorenja o važnosti energetske i ekonomske nezavisnosti Evrope stižu baš iz Francuske.
"Francuska je imala De Gola i nezavisnu politiku, nezavisan nuklearni program i od njih se i očekuje da povedu Evropu u drugačijem smeru. Sam nuklearni program Francuske je jači od svih ostalih evropskih zajedno. To me od njih ne čudi. Pozdravljam tu izjavu i veoma se radujem kao Evropljanin da je neko to i i javnoi tako rekao", kaže Zdravković.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković je rekao za Euronews Srbija da bi evropska privreda mogla biti najveći gubitnik aktuelne energetke krize.
Povezane vesti
"Industrija je računala sa jednim cenama energije, a odjednom sad poslednji kvartal 2021. i 2022. imate desetostruko uvećanje cena, što uvećava cenu njihove proizvodnje i oni postaju nekonkurentni kada se takmiče sa kineskom i američkom, japanskom ili korejskom robom", ukazuje profesor Rajaković.
Sporno i povećanje proizvodnje
Evropa je zbog prevelike zavisnosti od ruske nafte i prirodnog gasa posebno ranjiva na visoke cene i nestašice energenata, a vesti koje ovih dana stižu sa gobalnih tržišta ukazuju da bi pred zimu mogla biti ostavljena na cedilu. Evropa je uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu oslanjajući se na ideju da će biti povećana proizvodnja nafte na drugim tržištima, kao i da će se pronaći alternativni pravci za zamenu bar dela ruskog gasa. S obzirom da visoka cena i smanjena ponuda donose profit onima koji proizvode energente, čini se da svetske kompanije ne žure sa povećanjem proizvodnje, jer bi to dovelo do pojeftinjenja njihove robe, a samim tim i smanjenja prihoda.
profimedia
Novi doprinos rastu energetske neizvesnosti, kao hladan tuš za Evropu, ovog puta nije došao s ruske strane nego iz SAD. Lideri američke industrije koja eksploatiše naftu i gas upozorili su kako EU ne može računati na to da će oni osigurati energetsku stabilnost tokom zime značajnim povećanjem isporuka. Uz to, naglasili su kako bi smanjivanje ruskog izvoza nafte moglo ponovno da "pogura" cene najvažnijeg energenta iznad 100 dolara za barel, iako je poslednjih nedelja došlo do smirivanja tržišta i pada cena.
Povezane vesti
"Jutarnji list" piše da, bez obzira na savezništvo Sjedinjene Države ne pomažu naročito EU da premosti energetske probleme izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu kroz povećanje isporuke energenata. Informacija o tome kako izvršni direktori naftne i gasne industrije SAD ne mogu ili ne žele brzo da povećaju proizvodnju nafte i gasa kako bi pomogli evropskom energetskom sektoru tokom zime novi je delić u mozaiku očekivane evropske energetske krize tokom zime. Iako su zalihe nafte i gasa u američkom škriljcu ogromne, menadžeri sada upozoravaju da SAD ne mogu značajno da povećaju proizvodnju.
Preporuka za vas
Komentari (0)