Biznis vesti

Gasno polje sa najvećim rezervama prirodnog gasa u Evropi u fazi gašenja, Holandija odbija da nastavi bušenje

Komentari

Autor: Blumberg

10/10/2022

-

20:48

Gasno polje sa najvećim rezervama prirodnog gasa u Evropi u fazi gašenja, Holandija odbija da nastavi bušenje
Groningen - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ispod močvarnog terena prošaranog vetrenjačama u blizini holandskog grada Groningena nalaze se najveće evropske rezerve prirodnog gasa, koje bi već ove zime mogle zameniti veliku količinu gasa koji je Nemačka donedavno uvozila iz Rusije. Ipak, umesto stavljanja u pogon, gasno polje je u fazi gašenja, a Holandija odbacuje pozive da poveća proizvodnju. 

Razlog tome je, kako piše Blumberg Adria, to što je bušenje dovelo do ponovnih zemljotresa, a holandski funkcioneri ne žele da se igraju s gnevom lokalnog stanovništva. 

Sa područja oko Groningena Evropa se snabdeva gasom još od 1963. godine. I nakon više od pola veka tamo još ima oko 450 milijardi kubnih metara gasa vrednih oko bilion dolara. Štaviše, ima prostora za izvlačenje 50 milijardi kubnih metara godišnje više nego što je sada slučaj. Barem tako navodi Shell, koji je jedan od dva glavna partnera na tom gasnom polju. 

Lokalno stanovništvo pak, govori da se Evropa mora okrenuti drugim izvorima. 

profimedia

 

Sigurnija opcija produženje životnog veka nemačkih nuklearnih elektrana

Holandski ministar rudarstva Hans Vijlbrief kaže kako je opasno nastaviti s proizvodnjom gasa, ali i da zemlja teško može da ignoriše patnju koja se događa drugde u Evropi. 

Prema oceni Shella, dodatna količina gasa do koje bi se moglo odmah doći ima potencijal da zameni 46 milijardi kubnih metara gasa koje je Nemačka prošle godine uvezla iz Rusije. Holandski političari kažu da bi sigurnija opcija za Nemačku bila da produži životni vek svojih nuklearnih elektrana. 

Evropski poverenik za unutrašnje tržište Thierry Breton ističe kako bi Holandija trebalo da ponovno razmisli o odluci o zatvaranju gasnog polja kod Groningena, ali uprkos tome što je Vijlbrief izložen pritiscima kolega iz ostalih zemalja Evropske unije, zasad ne popušta. 

Holandski premijer Mark Rutte ne isključuje opciju povećanja proizvodnje, ali samo u slučaju ekstremne situacije kada bi sve pošlo po zlu, a to sada nije tako. 

Za četvrt veka Groningen potreslo na stotine zemljotresa, više od trećine kuća oštećeno

Groningen je prve slabe zemljotrese osetio 1986. godine. Od tada ih je bilo na stotine. Većina se ne može osetiti, ali je zato zemljotres iz 2012. oštetio hiljade kuća na tom području. Holandska vlada je od tada smanjila proizvodnju s 54 milijarde kubnih metara godišnje na sadašnjih 4,5 milijardi. 

Od 327.000 domova na području Groningena najmanje 127.000 ima oštećenja, a sa zemljom je sravnjeno više od 3.300 kuća jer više nisu bile sigurne. 

Rutte se pre tri godine javno izvinio zbog takvog razvoja događaja, ali i dan-danas vladu progone optužbe da zbog profita nije bila osetljiva na primedbe lokalnog stanovništva. U proteklih 60 godina, kako piše Het Financieele Dagblad, gasno polje kod Groningena ostvarilo je 428 milijardi evra, od čega je Holandiji ostalo 363,7 milijardi. 

Među stanovnicima se strasti ne smiruju. Pedesetogodišnji Wilnur Hollaar, koji u Groningenu živi već gotovo dve decenije, još besni zbog načina na koji su funkcioneri ignorisali njegovu zabrinutost. On je primio naknadu od samo 12.000 evra zbog oštećenja kuće. Tvrdi da je vrednost njegove kuće pala za 550.000 evra, a pritom je i osuđen zbog pretnje inspektoru koji je procenjivao vrednost nekretnine. 

profimedia

 

Albert Heidema (69), koji je radio kao agent za borbu protiv trgovine drogom, vodi lokalnu grupu aktivista koja se, kako kaže, bori protiv nepravde nanete Groningenu. Pokazuje slike oštećenih kuća, hrpu dokumentacije i aparat koji registruje svaki potres tla. 

"Potresi ti se uvuku pod kožu. Noću me svaki zvuk budi. Osećam se nesigurno u sopstvenoj kući", priča Heidema. 

Vijlbrief priznaje da je kroz godine vlada izneverila ljude poput Hollaara. Dosada je vlada, sa zajedničkom firmom Shella i Exxon Mobilea (koja upravlja gasnim poljem), isplatila 1,65 milijardi evra odštete. Ali, to je samo delić onoga što stanovnici žele. 

Vijlbrief želi da Shell i Exxon više učestvuju u plaćanju odštete. 

"Oni su potpuno odgovorni, poput nas kao države, za nastale štete i za nužno jačanje konstrukcije kuća", ističe Vijlbrief. 

Shellov portparol Tim Kezer kaže kako kompanija sarađuje s vlastima da bi se polje zatvorilo što pre i da je potpuno svesna odgovornosti za troškove nastale zbog potresa. Exxon nije odgovorio na pitanja Bloomberga. 

Umesto povećanja proizvodnje gasa, Holandija je ukinula ograničenja za termoelektrane na ugalj kako bi se unapredila energetska sigurnost. Takođe je udvostručila kapacitete za uvoz tečnog prirodnog gasa. 

Vijlbrief smatra da bi ove zime situacija mogla biti prilično sigurna, ali ga brine ono što dolazi posle. 

"Ako potpuno ispraznite ove rezerve zbog hladne zime, kako ćete ih ponovno napuniti?", rekao je.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis