Inflacija u Turskoj ruši rekorde, prevoz i hrana drastično skuplji: Računica srpskih turista ove sezone nije jednostavna

Komentari

Autor: Zlatica Radović

05/07/2022

18:37

Inflacija u Turskoj ruši rekorde, prevoz i hrana drastično skuplji: Računica srpskih turista ove sezone nije jednostavna - Copyright profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Inflacija u Turskoj porasla je prošlog meseca na 78,62 odsto međugodišnje, na najviši nivo zabeležen u toj zemlji u poslednjih četvrt veka. Prema podacima Turskog statističkog instituta, za samo mesec dana potrošačke cene su porasle za 4,95 posto. Ekonomisti kažu da je inflacija prethodnih sezona išla na ruku našim turistima koji letuju u ovoj zemlji, jer je lira slabila brže i više od rasta cena, ali da je teško prognozirati dalje poteze turskih vlasti, koje za obuzdavanje inflacije ne koriste tradicionalne metode.

Prošlog juna za jedan evro dobijalo se 10,4 lire, a tri godine pre toga 1 evro je vredeo 5,3 lire, dok danas evropska valuta vredi 17,5 lira. U decembru prošle godine u Turskoj je zabeleženo da je valuta oslabila 45 odsto, a u tom trenutku inflacija je bila 20 odsto, pa je u razmeni evra za lire, novac stranih turista bio "vredniji" za tu razliku između stope devalvacije nacionalne valute i inflacije, zbog čega se mnogim putnicima šoping isplatio.

Kako se sada inflacija gotovo izjednačila sa stopom pada vrednosti valute i preti da je pretekne zbog, kako ukazuju stručnjaci, neadekvatnih reakcija turske administracije, turisti koji su prethodnih godina bili imuni na kretanja na unutrašnjem tržištu Turske, ovo leto bi mogli osetiti poskupljenja.

Trošak zavisi od strukture potrošnje

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović kaže da je inflacija visoka i rekordna, ali ukazuje da će od toga na koje proizvode i usluge troše lire, zavisiti koliko će inflacija uticati na turiste iz Srbije. Smatra da ipak ne bi trebalo da brinu, s obzirom da nose stabilnu valutu, odnosno evro, u odnosu na koji turska lira svakodnevno gubi vrednost, ali da je drugi faktor svakako i struktura potrošnje svakog pojedinca ili porodice.

"Hrana je poskupela 94 odsto, troškovi prevoza 125 odsto. Kao i kod nas, postoje proizvodi i usluge koji su i skuplji od zvanične stope inflacije i poskupljuju i zato taj uticaj najviše zavisi od toga šta kupujemo. U Turskoj je prisutna takozvana "inflaciona spirala" i rast cena je prošle godine bio 50, a ove će možda dostići i 150 odsto. To ubrzavanje inflacije koje traje nekoliko godina uzima sve veći mah. Dinamika porasta cena je sve izraženija. Što se tiče naših turista, uvek je bolje kada imate stabilnu valutu, u ovom slučaju evro, u odnosu na koju turska lira gubi vrednost", objašnjava Stojanović.

Profesor napominje da politika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana odstupa od konvencionalnih i teorijskih modela i da se zbog toga ne mogu praviti precizne prognoze.

"Ne vidim da vodi neku restriktivnu politiku niti da makroekonomsku politiku vodi na pravi način, zbog čega imamo slučaj da je u prošloj godini stopa inflacije bila 54 odsto, a da je lira pala 44 odsto. Prema tome, tu se na neki način i nije isplatilo onima koji su imali valutu, kad je pretvore u lire, da bi kupovali domaće proizvode. Po pravilu, ako se setimo devedesetih godina, inflacija može da bude čak i dobra za one koji imaju stabilnu i dobru valutu, u odnosu na koju domaća valuta pada", kaže profesor.

Sagovornik Euronews Srbija podseća da krajem prošle godine Turska nije beležila ovakvu situaciju, pa se veoma isplatio šoping u toj zemlji, ali kaže da je ove godine još neizvesno, jer Erdogan i centralna banka koja je pod njegovim uticajem donose neka rešenja, naročito što se tiče kamatne stope, koja su u suprotnosti sa onim što radi Amerika, što najavljuje Evropska centralna banka (ECB) i NBS.

"Turska drži kamatnu stopu na nivou od 14 odsto, a inflacija je skoro 80 odsto. Tim pospešivanjem kreditiranja Erdogan pokušava da zadrži privredni rast i da poveća izvoz. Ali, to je veoma opasno za Tursku i odstupa od teorijskih modela koji kažu da je jedan od ključnih elemenata borbe protiv inflacije kamatna stopa. I u Evropi će, kao i kod nas početi sa povećanjem referentnih kamata, a on ima svoj lični eksperiment koji odstupa od konvencionalnih rešenja vezanih za upravljanje makro varijablama. Tri su ključne - ekonomski rast, inflacija i devizni kurs, a u ovim poremećenim uslovima ne možete zadržati stabilnim sve tri makro varijable, a jednu ili dve treba žrtvovati zarad treće ili druge dve", smatra profesor Stojanović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da je Turska izgubila konce monetarne politke još pre pet godina i ocenjuje da je situacija iz godine u godinu sve gora.

"U principu, kako cene rastu, tako i lira devalvira, čak možda i brže. Tako je za naše ljude koji idu u Tursku od nekada skupe zemlje postala zemlja u kojoj je jeftino letovati, ako ne idete u neke od lanaca svetskih hotela. Dakle, što je veća inflacija to je slabija lira, a evro više vredi. Lira depresira onoliko kolika je inflacijaž. Rastu cene u lirama, ali su u evrima sve niže za sve što je turske proizvodnje, a oni imaju baš dosta svojih proizvoda. Ne zanima naše građane koliko nešto košta u lirama, već koliko je to kad se prebaci u evre, a tu smo mi na dobitku kad odemo u Tursku", kaže Stevanović.

Vanpansionska potrošnja u Turskoj nije velika kao u Grčkoj, a sagovornik Euronews Srbija napominje da će turisti u hotelima svetskih lanaca i sa ol inkluziv aranžmanima koje plaćaju u evrima, morati da izdvoje isto novca kao i prethodnih godina.

"Za nas je ove sezone jeftino tamo gde idu Turci. Treba birati restorane u koje oni odlaze i onda su uštede moguće i apsolutno velike", tvrdi Stevanović.

Direktor Nacionalne organizacije turističkih agencija (YUTA), Aleksandar Seničić kaže za Euronews Srbija da našim turistima odgovara trenutni kurs lire, jer u Tursku odlaze sa stranom valutom.

"Trgovci ne mogu brzo da menjaju cene, pa se dešava da naši ljudi prođu u nekim situacijama baš dobro i da neke stvari kupe dosta povoljno. S druge strane, kada su u pitanju aranžmani, tu nema pogodnosti ni za putnike ni za agencije, jer agencije moraju da uplaćuju aranžmane u dolarima, tako da im korekcije cena smeštaja i prevoza ne idu na ruku", kaže Seničić.

Pokušaj jačanja lire bez rasta kamata

Kako prenosi CNBC, predsednik Redžep Tajip Erdogan se u poslednjih nekoliko godina protivi bilo kakvom povećanju kamatnih stopa kako bi se ohladila inflacija, pri čemu navodi da su kamatne stope "majka svakog zla". Posledice te politike su nagli pad turske lire i znatno osipanje potrošačke moći prosečnog zaposlenog u Turskoj.

"Erdogan je dao instrukcije centralnoj banci, za koju analitičari kažu da nije nezavisna od njega, da više puta snizi referentnu kamatu 2020. i 2021. godine, čak iako je inflacija nastavila da raste. Ključna kamatna stopa je prošle jeseni postepeno smanjena na 14 posto i od tada je ostala na istom nivou. Lira je prošle godine pala za 44 procenta prema dolaru, a od početka ove godine je oslabila za 21 posto prema američkoj valuti", navodi CNBC.

Turska vlada je uvela neortodoksnu monetarnu politiku u pokušaju da ojača liru bez podizanja kamatnih stopa. Krajem juna, turski bankarski regulator najavio je zabranu kredita u lirama kompanijama koje drže, kako ocenjuje, previše deviza, što je na kratko ojačalo liru, ali je izazvalo veću neizvesnost među investitorima koji dovode u pitanje održivost te mere.