Igre 
Skraćenje radne nedelje u mnogim evropskim zemljama: Može li petak postati neradni dan i u Srbiji?
Komentari12/06/2022
-17:51
U Velikoj Britaniji počelo je probno testiranje četvorodnevne radne nedelje u 70 kompanija, a cilj je da se vidi kako smanjenje radnog vremena utiče na produktivnost i zadovoljstvo radnika. Velika Britanija nije jedina zemlja u kojoj se razmišlja da zaposleni dobiju dan više za odmor, već su na tome radile Belgija, Španija, Japan, Novi Zeland, Danska, Island. I dok radnici u Srbiji priželjkuju takvo radno vreme, a da plate ostanu iste, poslodavci smatraju da nije realno da se to uskoro desi.
Iskustva zemalja u kojima su rađena takva istraživanja pokazala su da je produktivnost radnika povećana i da su za kraće vreme obavljali mnogo više posla. Radna nedelja u Srbiji traje 40 sati, ali smo svedoci da u praksi to izgleda drugačije. Česti su prekovremeni sati, a da to nije dodatno plaćeno. Trgovci nisu uspeli da se izbore da nedelja bude slobodan dan, po uzoru na kolege u zapadnim zemljama. Mnogima radna nedelja traje i po šest dana. Dodatnu sumnju unosi i činjenica da ima i onih kojima se plata obračunava po satu, te bi skraćenje radne nedelje značilo i manja primanja.
Britansko testiranje trajaće šest meseci, radnici koji učestvuju u eksperimentu radiće dan manje u nedelji i primaće istu platu. Prema organizacijama koje vode pilot projekat, od zaposlenih se očekuje da slede "model 100:80:100" – to znači da im ostaju iste plate, radiće 80 odsto radnog vremena, a da održe 100 odsto produktivnosti.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je Srbija mnogo dalje od te teme nego što su zemlje EU, ali da će promene "zapljusnuti" i ove prostore.
"Za godinu dana i kod nas će se mnogo ozbiljnije govoriti o tome. Svesna sam da poslodavci nisu ni mame, ni tate zaposlenima i da njihovi potezi nisu ni majčinski ni očinski. Poslodavci se u EU sve češće opredeljuju za to jer su posle pandemije svi umorni, radna snaga je dosta istrošena, a suočavaju se i s problemom nedostatka radnika. Iz tih razloga nije slučajno što se pristupa eksperimentu da se vidi kakvi su efekti četvorodnevne radne nedelja. Prvi rezultati pokazuju da apsolutno nije došlo do pada produktivnosti, da je produktivnost čak i povećana. To zanima poslodavce i zbog toga se eksperimenti i rade. S druge strane rat u Ukrajini, nedostatak i visoke cene energenata naveli su mnoge na razmišljanje kako da uštede, a velika je ušteda ukoliko se radi četiri dana nedeljno, a ne pet ili šest", rekla je Savić za Euronews Srbija.
Iako zvuči bajkovito za zaposlene, od talasa skraćenja radne nedelje više profitiraju poslodavci. Zbog toga bi vrlo brzo u tom pravcu mogli da počnu da razmišljaju i poslodavci u Srbiji, jer su u pitanju njihovi interesi. Naravno, nije moguće odjednom uvesti takav način rada u sve oblasti.
Savić navodi da bi moglo bi da se počne od IT industrije, a da bi mogla da sledi državna uprava. Ujedinjeni Arapski Emirati uveli su početkom godine radnu nedelju koja traje "četiri i po dana" za državne službenike. Oni rade od ponedeljka do četvrtka standardno, a petkom skraćeno od 7.30 do 12 sati.
Povezane vesti
"Srbija ne može da se poredi sa visokorazvijenim zemljama"
Kraća radna nedelja najteže bi se primenila u maloprodaji i ugostiteljstvu. To bi značilo i zapošljavanje dodatnih ljudi. U Srbiji često planirani dnevni posao nije moguće obaviti za osam sati, pa se na poslu ostaje 10, pa čak i 12 sati.
EPA/CLAUDIO PERI
"Kod nas se ostaje prekovremeno na poslu jer je neorganizovano, imamo zastarelu tehnologiju, zastarele mašine, ljudi se mnogo više troše, a efekti nisu veći. Naš rad od sedam dana može da bude kao u Evropi za četiri dana. Zato nije kriva radna snaga da je neradna, već poslodavac koji nije organizovao i osavremenio proces proizvodnje uvođenjem nove tehnologije i novih mašina. Zato mi radimo najviše u Evropi, a rezultati nisu bolji od evropskih", navela je Savić.
Belgijanci su ove godine otvorili vrata četverodnevnoj radnoj nedelji. Velika istraživanja u tom pravcu rađena su i na Islandu, a mnoge kompanije u Japanu , na Novom Zelandu ponudile su takav model rada zaposlenima. Japan je čak otišao i korak dalje, te velika japanska banka Mizuho nudi mogućnost svojim zaposlenima da rade svega tri dana u nedelji.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da Srbija ne može da se poredi s visokorazvijenim zemljama, da je skraćenje radne nedelje jedino moguće kao deo nekog eksperimenta u pojedinim firmama.
"Skraćenje radne nedelje povećalo bi trošak poslovanja ukoliko bi sve druge stvari ostale iste. Zakonom o radu je propisano da radna nedelja traje pet dana, 40 sati. Za taj broj sati poslodavci plaćaju doprinose, socijalno osiguranje.To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije", rekao je on za Euronews Srbija.
Koliko je važno uvođenje novih tehnologija u poslu slikovito je objasnio na kopanju rova, gde ukoliko se kopa ručno potrebno je više ljudi angažovati ceo dan. Međutim, ukoliko to radi rovokopač posao može da završi jedan čovek za kraće vreme.
Ideja nije od juče
Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji nije od juče. U Evropi su rađena istraživanja i 2015. i 2016. godine. Profesor radnog prava Mario Reljanović rekao je ranije za Euronews Srbija da je ova ideja u Evropi već dugo prisutna i da su rađene opsežne analize o tome koliko skraćenje radne nedelje utiče na produktivnost, ali da nema izgleda da se ova praksa primeni u većem obimu i u Srbiji.
Povezane vesti
To bi, kako kaže, sebi mogle da priušte pojedine firme u specifičnim delatnostima, među kojima nikako nisu proizvodnja i trgovina u kojima su radnici najslabije plaćeni i najduže rade. Najavu pojedinih firmi koje uvode kraću radnu nedelju u našoj zemlji vidi više kao marketinški potez, nego kao borbu za radnike.
"Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati, a ovo bi značilo 32 radna sata, što naši propisi ne predviđaju. Neće to biti mnogo popularno kod naših poslodavaca, ali bi pojedinci mogli da izračunaju da im se skraćena radna nedelja isplati. Jedan radni dan kraće za njih bi značio da se i njihovi troškovi smanjuju za oko 20 odsto, jer ne bi manje plaćali struju i telefon", kaže Reljanović.
profimedia
On ukazuje da je trenutna u Srbiji na snazi politika da se radi duže i više, a ne kraće. Napominje i da radnici u trgovini ne mogu da se izbore ni za neradnu nedelju, kao i da mnogi zaposleni rade i po šest dana nedeljno.
Povezane vesti
"Poslodavci to pravdaju kao prekovremeni rad, ali to je protivzakonito, jer je njegova definicija da se uvodi kada je u pitanju viša sila, da bi se sprečio nastanak neke štete ili da bi se završio posao, a ne da on bude pravilo. Oni uvode prekovremeni rad za poslove koje su ugovorili mesecima unapred, a to je dokaz da njima ustvari treba više radnika, a ne da im oni koje imaju rade po šest dana", objašnjava Reljanović.
Ranije je radna nedelja trajala šest dana. Jedan od najvećih zagovornika skraćenja radne nedelje bio je industrjalac Henri Ford koji je tvrdio da će radnici biti produktivniji ukoliko rade kraće. Sa tim argumentom i danas izlaze zagovornici četvorodnevne radne nedelje. Promena radnog vremena traži i promenu u svesti kod zaposlenih. Ideja nije da se radi manje, već da se na posao dolazi odmorniji i spremniji kako bi zaposleni uradili više i za kraće vreme. To je idealna slika.
Pandemija koronavirusa dodatno je pokrenula razgovore oko četvorodnevne radne nedelje. Tokom pandemije, burnout sindrom je postao veliki problem jer su posao i život počeli da se prepliću zbog rada od kuće. Umesto da postave granice tamo gde posao prestaje i počinje privatni život, ljudi se bave mejlovima i projektima u svako doba dana i noći. Eksperimenti koji se sprovode u mnogim zemljama podrazumevaju da se zaposleni ne javlja na telefon poslodavcu posle radnog vremena, ne odgovara na mejlove.
Ko može da radi četiri dana
Belgijanci su otvorili vrata četvorodnevnoj radnoj nedelji. Za primenu radne reforme biće potrebno nekoliko meseci, a kao glavni razlog je belgijski premijer Aleksander de Kro naveo to da im je cilj "ekonomija koja je više inovativna, održiva i digitalna nego sada".
Zaposleni će moći od poslodavaca da traže radnu nedelju od četiri umesto dosadašnjih pet dana, uz isti broj radnih sati i to može da se promeni svakih šest meseci. Poslodavac će imati opciju da odbije ovaj zahtev, ali uz pismeno obrazloženje. Oni koji inače imaju promenljivo radno vreme, po novim zakonima, imaće pravo da traže raspored sedam dana unapred.
profimedia
Nekoliko država, što u Evropi što u svetu, eksperimentisalo je sa četvorodnevnom radnom nedeljom u poslednjih nekoliko godina. Jedno od najuspešnijih takvih istraživanja sprovedeno je na Islandu, a naučnici zaslužni za to su govorili o rezultatima za Euronews Srbija. Naime, istraživači su testirali skraćenja radnog vremena na 35 sati nedeljno.
Jedan od istraživača "Alde", Gudmundur Haraldson, rekao je da je ovaj projekat bio uspešan i da su od njega su imali koristi i zaposleni, ali i poslodavci. Najveća korist od istraživanja je, kako je rekao, bila to što su ljudi bili manje pod stresom, kako i na poslu, tako i u privatnom životu. Posao je imao manje uticaja na njihov privatni život nego ranije, što je problem koji na Islandu već dugo traje.
Četvorodnevna radna nedelja bila je tema razgovora i u Španiji. Levičarska partija Mes Pais predložila je da pilot-projekat traje tri godine, rekao je lider te stranke Injigo Erehon. Vlada je ovaj predlog prihvatila, a ne zna se tačno kada će projekat početi, ali se očekuje da u njemu učestvuje nekoliko stotina kompanija.
Škotska je takođe najavila sličan plan - radnici će raditi četiri dana nedeljno bez smanjenja plate, a očekuje se da će ovaj program finansirati tamošnja Škotska nacionalna partija.
Što se tiče zemalja van Evrope, Ujedinjeni Arapski Emirati su od početka ove godine uveli radnu nedelju koja traje "četiri i po dana" - državni službenici rade od ponedeljka do četvrtka standardno, dok petkom rade samo od 7.30 do 12.00.
Takođe, vlada Japana je u junu prošle godine predložila kompanijama da zaposlenima daju opciju rada četiri dana nedeljno. Majkrosoft u Japanu je to uradio još 2019. godine, a tokom perioda projekta zabeležen je rast profita od oko 40 odsto. Poslednja kompanija iz Japana koja se na ovo odlučila je bio Panasonik, koji je ponudio zaposlenima četvorodnevnu radnu nedleju i mogućnost rada od kuće, preneo je Biznis insajder.
Komentari (1)
Bane
14.06.2022 08:58
Osmi dan kad bi uveli u Srbiji bi bio radan.jer prodavnice moraju raditi prodavati italijanske makarone,cesko pivo,rumunski prasak,nemacke sampone,bagete iz poljske...