Gomilanje šećera izaziva nestašice: Godišnja potrošnja po osobi 10 kilograma, a ljudi kupuju višegodišnje zalihe

Komentari

Autor: Zlatica Radović

08/06/2022

20:01

Gomilanje šećera izaziva nestašice: Godišnja potrošnja po osobi 10 kilograma, a ljudi kupuju višegodišnje zalihe - Copyright Euronews/Nataša Jovanović

veličina teksta

Aa Aa

Ni ograničavanje cene šećera na 89,99 dinara za sva pakovanja, nije doprinelo da se potražnja za ovom namirnicom u radnjama širom Srbije smanji. U trgovinskim lancima kažu da na rafove izbacuju dupliranu količinu u odnosu na redovne prosečne potrebe potrošača, ali da se gotovo sve rasproda u roku od najviše nekoliko sati.

I pored toga što su i država i proizvođači saopštili da šećera ima dovoljno i da se na našem tržištu stvaraju veštačke nestašice, panična kupovina ove namirnice ne prestaje. Rafovi su uglavnom poluprazni, a pojedini trgovci su ograničili količinu koja može da se kupi na dva do pet kilograma.

Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio pre nekoliko dana da je samo jedan trgovinski lanac prodao više od 80 tona šećera za dan. On je istakao da Srbija nema problema sa ovom namirnicom, već da dolaze i ljudi iz regiona i da "kupuju po deset paketa, jer je kod nas najjeftiniji".

Proizvođači na tržište izbacuju po 400 tona šećera, što je skoro duplo više od prosečnih dnevnih potreba potrošača u Srbiji, ali na osnovu situacije u radnjama čini se da ni to nije dovoljno.

Malinović: Potražnja nema utemeljenje na potrebama stanovništva

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović kaže za Euronews Srbija da je činjenica da imamo rast tražnje za šećerom na domaćem tržištu, a da on nema nikakvo utemeljenje na potrebama stanovništva.

"Godišnja potreba po glavi stanovnika u Srbiji je manja od 10 kilograma. Trenutno imamo gomilanje zaliha. Ovih deset kilograma se ne odnosi samo na direktnu potrošnju šećera kao zaslađivača za kafu i čaj, već i na onaj koji koristimo da bismo spremili zimnicu i poslastice. Konstantno beležimo poslednjih mesec dana značajan rast za šećerom i tu jednu neobjašnjivo povećanu kupovinu do strane stanovništva kroz maloprodajnu mrežu", kaže Malinović za Euronews Srbija.

Sekretar Udruženja za trgovinu navodi da postoje ljudi koji "neodgovorno odu i kupe po dve ili tri kilograma šećera svakog dana" i tvrdi da takva logika ugrožava snabdevanje tržišta. On napominje da je to veliki izazov i za proizvođače i za trgovinske lance, ali smatra da je važno da su u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede uspeli da nađu određeni vid koordinacije i svakodnevne komunikacije koja dovodi do toga da se šećer ravnomerno raspoređuje na tržištu i da bude dostupan potrošačima.

"Ne možemo da utičemo na to što se neki potrošači ponašaju neodgovorno. Naš Zakon o trgovini ne prepoznaje mogućnost restriktivnog ograničavanja broja proizvoda koje možete kupiti. Na kraju krajeva, za tim nema ni potrebe, dovoljno je da ljudi počnu da kupuju samo onoliko koliko im je potrebno. Jako je važno da svi u lancu snabdevanja, uključujući i potrošače pokažemo svoju odgovornost, jer robe ima i biće je, ali je tema da li mi ovim prosto remetimo proizvodne procese i izlažemo dodatnim naporima i naše šećerane i naše trgovce, kojima se značajno povećavaju troškovi distribucije i manipulacije sa tom robom", smatra Malinović

On apeluje na građane da budu odgovorni i da shvate da naše šećerane, kao i sve ostale fabrike, imaju određene kapacitete i ograničenja u skladu sa tim.

"DŽaba što rade u tri smene i pakuju šećer, ako mi imamo konstantno rast tražnje. Mi smo sa 16.700 tona šećera mesečno, duplirali potražnju. Prosto nemate kapacitet da to upakujete. Šećera ima dovoljno i u šećeranama. Poenta je da fabrike imaju svoje određene procese proizvodnje i planove koji podrazumevaju da oni pored toga što pakuju šećer u pakovanjima od kilograma, pet i deset, moraju da isporuče ovaj proizvod i industriji, koja ga koristi kao sirovinu - od proizvodnje sokova, konditorske industrije, pa nadalje. I onda mi neodgovornom kupovinom prosto blokiramo njihove kapacitete, a s druge strane dovodimo u pitanje isporuke ka industriji", ukazuje Malinović.

I sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Aleksandar Bogunović kaže da nema razloga za nestašicu, jer fabrike proizvode duplo veće količine od onih koje čine uobičajenu potrošnju u našoj zemlji.

"Proizvođači rade puno parom, u tri smene i ubacili su i nove distributere da bi ubrzali ceo postupak, ali i dalje to nije dovoljno da se smanji tražnja. Šećer u Srbiji je i dalje najjeftiniji u regionu i to bi mogao biti jedan od razloga", smatra Bogunović.

Uredba važi do kraja juna

Vlada Srbije je prvi put ograničila cenu šećera još u novembru, uz još četiri osnovne životne namirnice. Problem je nastao jer je bila "zamrznuta" samo cena šećera u pakovanju od kilograma, dok je u svoj drugoj ambalaži cena bila podložna poskupljenju. To je proteklih meseci izazvalo povećanju tražnju za pakovanima od jednog kilograma.

Jedan od razloga za poremećaj na tržištu je, kako je za Euronews Srbija izjavio Uroš Kandić, državni skeretar u Ministarstvu trgovine, bio i disparitet u cenama između kilskog i ostalih pakovanja, jer je onaj u većoj ambalaži bio skuplji i više od 50 odsto u odnosu na ono koje je bilo ograničeno Uredbnom, dok je drugi, kako je objasnio, izazvao jedan "špekulant iz Kolubarskog okruga koji nije puštao šećer u prodaju".

Vlada Srbije usvojila je zbog toga na sednici krajem maja izmenjenu i dopunjenu Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom se ograničava maloprodajna cena kristal šećera za sva pakovanja. Ova Uredba, međutim, oročena je do kraja juna, što bi mogao biti razlog zbog kojeg mnogi potrošači pokušavaju da naprave zalihe, u strahu od poskupljenja.

Malinović, međutim, kaže da čak ni kada Uredba bude prestala da važi, to ne garantuje da šećer mora da poskupi.

"Kretanje cene bilo kod proizvoda uključujući i šećer, zavisi od nekoliko faktora. Ponuda i tražnja jeste svakako značajan faktor, ali drugi je i kvalitet poljoprivredne sezone. Pitanje je šta će svi ti ljudi raditi sa zalihama šećera, jer se može desiti da on pojeftini. Činjenica je da je u maloprodji 2010. godine šećer bio skuplji nego danas. Ako šećerna repa i trska bolje rode i bude veći prinos, sledeće godine se može desiti da cena ode na dole", kaže Malinović.