Ljubodrag Savić o dogovoru sa Stelantisom: Električni automobili iz Kragujevca mogli bi da vrate litijum u fokus

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da još treba sačekati sa detaljima dogovora o finansiranju proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu koji je Srbija postigla sa kompanijom Stelantis, ali navodi da bi proizvodnja takvog vozila u Kragujevcu mogla da vrati u fokus iskopavanje litijuma i proivodnju baterija.

Vrednost investicije je 190 miliona evra, od kojih će država dati  48 miliona. Predviđeno je da do kraja 2023. godine proizvodnja u fabrici u Kragujevcu mora da se prilagodi novom načinu proizvodnje.

"U poslednje tri godine smo dobili veliki broj različitih kontroverznih informacija iz Kragujevca, i u ovom trenutku sam poprilično iznenađen onim što sam čuo na konferenciji za štampu. Nisam pravnik, ali razumem šta je dogovor, a šta ugovor. Ugovor je na papiru, overen i potpisan, i podrazumeva neke radnje i aktivnosti koje ako ne uradiš, postoji zapisano šta ti moraš da nakonadiš. Tako da, u celoj ovoj priči, razumem da je to dogovor i nije verovatno ni prvi ni poslednji put da se dogovaramo sa Fijatom", rekao je Savić za Euronews Srbija. 

On je podsetio da je Fijat u jednom trenutku imao izvoz od 1,5 milijardi evra i bio najveći izvoznik, a da, kako kaže, sada nisu ni u prvih 15. Prema Savićevim rečima, Fijat je u Srbiji "u fazi loženja vatre da se ne izgasi'".

"Sada je sklopljen dogovor koji ne mora nikoga da obavezuje, a ako sam dobro razumeo, ministarka je potpisala ugovor o subvencijama za Fijat. Šta subvencionišemo? Neku buduću proizvodnju, ili ovo danas što Fijat malo radi, pa onda ne radi, a radnici idu na neki prinudni odmor u kom primaju 60 odsto plate. Da li je to jedno sa drugim povezano, ne mogu da kažem, ali moram da kažem da mi to pomalo liči", ističe Savić

Srbija je, kako navodi, na subvencije Fijatu dala oko 300 miliona evra, a Savić smatra da nije problem u subvencijama, već da problem može da nastane ukoliko se daju subvencije, a ne dobije se neka korist od toga.

"Srbija je veliki deo i novca i nekih drugih materijalnih sredstava uložila u Fijat. Mislim da se to od krilatice  'posao veka' pretvorilo u 'fijasko veka'. Srbija je imala jednu trećinu udela u vlasništvu, i garantovala Fijatu kredit od 550 miliona evra. Stavljeno je na raspolaganje 350 hiljada kvadrata prostora, i Srbija je uzela na sebe da plaća poreze i doprinose za radnike - Fijat plaća samo neto platu radnicima. Takođe, Srbija se obavezala da izgradi železničku prugu i autoput do Batočine za izvoz automobila. Sve one opštinske takse koje se plaćaju, Fijat ne plaća, država je uložila više desetina miliona evra u doškolovanje radnika... Previše novca je uloženo u Fijat - ako gledamo iz ugla onih 1,5 milijardi evra izvoza to je u redu, ali ako gledamo ovih sada deset do 15.000 automobila i sadašnji izvoz, onda je to 'fijasko veka'", kaže Savić.

Dodaje i da, ukoliko je plan da Srbija isti takav ugovor sada ponovo pravi sa Fijatom, to ne bi trebalo da se uradi.

Koliko je vremena potrebno za prelazak na električna vozila?

U prelasku sa proizvodnje motornih na električna vozila Fijat nema šta novo da "osvaja", kaže Savić, dodajući da ta kompanija prelazi na proizvodnju električnih automobila ne jer to želi, već zato što mora kako bi opstala na tržištu.

"Fijat se nedavno udružio sa više drugih proizvođača i napravljena je firma Stelantis. Fijat tamo nije lider, a nekad je bio velika kompanija. Kada se silom prilika udate za nekoga, onda ne možete da postavljate uslove. Fijat ovde nije vodeća kompanija, on se jednostavno priključio da bi rešio neke svoje probleme. Rekao bih da su oni već sedam ili osam godina u velikom problemu", ističe Savić.

Naglasio je i da od onoga što će se raditi u Srbiji zavisi da li će radnici morati da idu na dodatno prilagođavanje ili ne.

"Možemo dobiti sklapanje sutomobila što se dešavalo u psolednjih 10-12 godina, a da se delovi prave negde gde je to jeftinije i efikasnije. Kada bismo na primer u novom ugovoru imali sreće da bude više komponenti, to bi bio projekat kao Zastava, koju su svi u Srbiji označili kao propali projekat, a ona je za vreme svog postojanja proizvela negde oko 4 miliona automobila", kaže Savić.

Dodaje da je poslednje godine, 1989, Zastava proizvela 220.000 komada automobila, kao i da su se tada delovi proizvodili u 350-400 fabrika širom Jugoslavije i od toga su živele mnoge porodice, dok sada od Fijata živi nekoliko hiljada ljudi u Kragujevcu, a kako kaže, "pitanje je kako žive".

"Rio Tinto ne, litijum da"

Za funkcionisanje električnih automobila neophodne su litijumske baterije, a iskopavanje litijuma je prošle godine stavilo u Srbiji u fokus kompaniju Rio Tinto, protiv koje su vođeni protesti širom Srbije, a premijerka Ana Brnabić je rekla da su "ukinuti svi akti u vezi sa Rio Tintom".

Savić kaže da sada postoji mogućnost da Rio Tinto dođe u fokus ponovo, i da se dovede u vezu sa litijumskim baterijama koje su potrebne za električna vozila, ali da bi prvo trebalo sačeki i videti šta će tačno biti od dogovora sa Fijatom.

"Još jedna stvar u vezi sa litijumom - on je strateški materijal potreban za najveće svetske kompanije i ne bih ga vezivao samo sa Fijatom. Mi smo iskompromitovali tu priču... jednostavan je odgovor - Rio Tinto ne, litijum da. Postoje tehnologije koje mogu da budu apsolutno čiste, samo je stvar države sa kim će pregovarati i koliko će imati autoritet da može da očekuje od buduće kompanije da će ispoštovati ono što se dogovori", kaže Savić.

Prema njegovim rečima, poštovanje dogovora nije moguće sa Rio Tintom, jer jer to "multinacionalna kompanija koja postoji na svim kontinentima, koja, u suštini, nije prepoznata kao kompanija koja vodi računa o ekologiji".

"Što se mene tiče, Rio Tinto ne, ali litijum da. U Srbiji treba vrlo dobro razmisliti - postoje tehnologije čije poštovanje može obezbediti proizvodnju litijuma, ali to je zadatak za neke koji upravljaju ovom zemljom", kaže Savić.