Igre 
U rukama EU "moćno oružje", ali još nisu spremni da ga upotrebe: Embargo na naftu i gas podelio članice
Komentari24/04/2022
-15:00
Na rusku invaziju u Ukrajini, koja traje skoro dva meseca, gotovo sve evropske države odgovorile su uvođenjem sankcija Moskvi. U rukama Evropske unije, međutim, nalazi se još jedno "moćno oružje", ali nisu sve zemlje članice spremne da ga upotrebe. Pitanje embarga na rusku naftu i gas izazvalo je nove polemike o tome koliko je Evropa zapravo zavisna od ruskih energenata, ali da bi stopiranje njihovog uvoza nesumnjivo zaustavilo i sam rat smatra i nekadašnji ekonomski savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Andrej Ilarionov.
U odgovoru na rusku invaziju Evropska unija delovala je prilično jedinstveno. Polje energetike, međutim, ostavljeno je kao poslednja tačka o kojoj bi trebalo da se raspravlja, a ni mesec dana nakon što su odluku o zabrani uvoza ruskih energenata donele SAD, u Evropi nema saglasnosti u vezi sa ovim pitanjem.
Evropski parlament, kao novi paket sanckija, predlaže embargo na uvoz nafte i drugih energenata. Međutim, neke članice bloka nisu saglasne sa tim navodeći da bi se zbog toga suočile sa ozbiljnim posledicama. Na primer, iz Mađarske već stižu navodi da ova zemlja neće podržati nikakve sankcije za rusku naftu i gas, a potencijalni embargo sa neodobravanjem gledaju i u Beču.
Međutim, nekadašnji Putinov savetnik, koji je u međuvremenu postao kritičar Kremlja, kaže da zapadne sankcije neće zaustaviti rusku invaziju, osim ukoliko Evropa ne uvede embargo na uvoz ruskog gasa i nafte, što omogućava milijardu dolara dnevnog priliva u kasu zvanične Moskve.
Uzme li se i ova činjenica u obzir - može li tas na briselskoj vagi konačno da prevagne na jednu stranu?
"Embargo bi teže pogodio Rusiju nego Evropu"
U intervjuu koji je dao za Radio Slobodna Evropa Ilarionov je rekao da sankcije koje je Zapad uveo nisu efikasne jer ne mogu da dovedu do promene u razmišljanju i odlukama Kremlja. Međutim, on kaže da bi se situacija promenila ako bi Zapad uveo potpuni embargo na uvoz nafte i gasa iz Rusije.
"To bi moglo da utiče na Putinovu odluku o vođenju rata, jer bi ostao bez milijardi dolara sa Zapada sa kojima finansira invaziju Ukrajine. Naime, sada dobija oko milijardu dolara dnevno od prodaje energenata Zapadu, a čime finansira rat u Ukrajini. Rusija nema pristup međunarodnom kreditnom tržištu, a znatan deo njenih deviznih rezervi je zamrznut", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje ko bi u tom slučaju bio teže pogođen - EU ili Rusija, Ilarionov kaže da evropska ekonomija ne bi previše trpela.
"Tačno je da pojedine zemlje uvoze znatne količine ruske energije, ali se ona može zameniti iz drugih izvora. Naravno, bio bi neizbežan i izvestan rast cena, što bi uticalo na usporavanje ekonomskog rasta. Međutim, na taj način bi se sprečio dotok milijardi dolara u Putinove ruke i rat u Ukrajini", tvrdi on.
profimedia
Ilarionov dodaje i brojke i kaže da bi se u tom slučaju priliv u ruski budžet smanjio između 40 i 60 odsto, što bi ozbiljno dovelo u pitanje mogućnosti finansiranja redovnih obaveza, a naročito rata u Ukrajini.
Andrej Ilarionov bio je predsednik Vladimira Putina u periodu od 2000. do 2005. godine, a otkako je napustio tu poziciju postao je i kritičar Putinove administracije posebno kada je reč o spoljnim odnosima. Inače, ostavku je podneo 3. januara 2005. godine u znak protesta zbog upada ruskih trupa na školu u Beslanu 3. septembra 2004. godine, koju su u tom trenutku držali čečenski pobunjenici, a što je dovelo do smrti 333 civila.
Evropa još nije spremna
Da u EU postoji određene inicijativa za uvođenjem embarga nagoveštava vest od početka aprila u kojoj se navodi da je Evropski parlament članice bolka pozvao na "hitan i potpun embrago" koji se tiče uvoza ruske nafte, ulja, nuklearnog goriva i gasa i to kao odgovor na dešavanja u Buči, Irpinu i drugim ukrajinskim gradovima. Međutim, finalna odluka je na zemljama članicama.
Na primer, austrijski kancelar Karl Nehamer ukazao je na ozbiljne posledice ove odluke. On je naveo da se pored Austrije tome protive i Bugarska, Rumunija i Nemačka.
"Zatražiti embargo na uvoz gasa značilo bi da bi industrija, ali i domaćinstva osetili velike posledice. To pitanje je vezano i za radna mesta. Međutim to nije ni pitanje da li mi to želimo. Usled rata može doći do dizanja u vazduh gasovoda, ili do obustave isporuke gasa. Rizik postoji i Austrija pokušava da diverzifikuje snabdevače, ali je za to potrebno vremena", objasnio je on i to nakon nedavne posete Putinu.
Povezane vesti
Mađarska takođe neće podržati nikakve sankcije za rusku naftu i gas, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Tanjug/AP/Annette Riedl
Ipak, iz Berlina sada stižu nešto drugačije poruke. Naime, kako je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila, Nemačka će prestati da uvozi naftu iz Rusije do kraja ove godine.
"Kažem ovde jasno i nedvosmisleno - da, Nemačka će postepeno potpuno prekinuti uvoz ruske energije", rekla je Berbok posle sastanka sa kolegama iz baltičkih zemalja.
Ipak, šef nemačkog energetskog koncerna Eon Leonhard Birnbaum upozorio je da bi embargo na uvoz ruskog gasa pocepao Evropu.
"Ako mislimo da možemo da osiguramo snabdevanje u Nemačkoj bez da se zajedno brinemo o drugim državama, onda bi to dovelo do cepanja EU", naglasio je Birnbaum za dnevnik "Handelsblat".
Na pitanje da li bi EU trebalo odmah da odustane od uvoza ruskog gasa, rekao je da bi takva odluka bila pogrešna.
"Nije da će samo Nemačka biti tom odlukom teško pogođena, već bi Evropa imala masivni problem. Na primer Slovačka je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, a zemlje kao Češka i Austrija danas uvoze veći deo gasa iz Rusije. I u mnogim drugim zemljama EU značajan deo gasa se uvozi iz Rusije", objasnio je Birnbaum.
Statistike pokazuju da je ruska nafta činila 25 posto nemačkog uvoza od početka aprila, što je pad u odnosu na 35 procenata pre početka vojne operacije Moskve u Ukrajini. Prestanak uvoza ruskog gasa je teži za Nemačku, u čijem su uvozu u prvom kvartalu isporuke iz Rusije činile 40 odsto.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se u Evropskoj uniji još ne razgovara o embargu na uvoz ruskog gasa.
"To pitanje može da se stavi na sto, ali se o tome trenutno ne razgovara", rekao je Makron u intervjuu za Korijere dela Sera.
"Biće to veoma težak projekat"
Da bi embargo ostavio velike posledice na Rusiju, misli i zamenik ukrajinskog ministra ekonomije Taras Kačka koji u razgovoru za Euronews ističe da je nafta najveći izvor punjenja budžeta Rusije, a da je gas izvor bogaćenja za sve ljude u ruskoj vlasti. U svakom slučaju, smatra on, na ovaj način se poprilično finasira i ruska vojska koja uvelko deluje u njegovoj zemlji. On kaže da veruje da bi odluka EU oko "sanckonisanja ruske nafte" imala "direktan uticaj na rat u Ukrajini".
"Za Evropu će biti jako teško da uradi ono što najavljuje. Biće to veoma težak projekat. Svi smo i pre 24. feburara bili svesni da je nezavisnost Evrope od ruskog gasa izuzetno težak posao. Koliko je ruski gas potreban, dokaz je i Ukrajina. Zapravo, mi smo uvezli skoro 90 odsto dizela iz Rusije i Belorusije jer je to bilo komercijalno i logistički najefektinije", kaže Kačka.
Na pitanje Euronews-a da li može da objasni kako bi zabrana nafte mogla da utiče na rat, kaže da je jedina "caka" u finansiranju.
"To bi značilo da će postojati ograničeni kapaciteti za isplatu plata ruskim vojnicima. Biće nemoguće proizvoditi oružje u ruskim fabirkama, organizovati vojnu logisitku i slično. Dakle, ako im na taj način smanjite jedan izvor finasija, oni će to brzo da osete. Posledice će biti vidljive i kod nas. Zbog toga je to jako važno", rekao je on.
Međutim, američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je Evropu da bude obazriva u pogledu uvođenja potpunog embarga na uvoz ruskih energenata, jer bi takva odluka mogla da nanese štete globalnoj ekonomiji i da uspori rast.
Jelenova je na konfereneciji za novinare na marginama prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, rekla je da bi momentalna zabrana uvoza EU "bez sumnje podigla svetske cene nafte" i da bi "imala štetan uticaj na Evropu i druge delove sveta", preneo je Fajnenšel tajms (FT).
Komentari (0)