Mihajlović za Euronews Srbija o "zamrznutim" cenama: Menjaćemo Uredbu, goriva mora da bude na svim pumpama
Komentari08/03/2022
-14:57
"Uredba o naftnim derivatima će se menjati, jer moramo naći balans, kako da obezbedimo da na svim pumpama bude dovoljno naftnih derivata", izjavila je za Euronews Srbija ministarka energetike Zorana Mihajlović. Ona je rekla da nafte ima dovoljno, ali da se problem javio u ceni, zato što je velika razlika između maloprodajne i veleprodajne cene, pa tako manje benzinske pumpe jednostavno neće da prodaju gorivo po toj nižoj "zamrznutoj" ceni, jer im se ne isplati.
Vlada je ograničila maksimalnu cenu benzina 95 na 171 dinar i dizela na 179 dinara, što ističe za nekoliko dana. Na pitanje da li će, ipak, doći do poskupljenja cene goriva pošto neće biti nastavljena postojeća uredba o ograničenju, ministarka je rekla da je nafta na berzi pre godinu dana bila 60 dolara za barel, dok je sada 135 dolara.
"Sa Uredbom ćemo pokušati to da regulišemo tako da nikoga ne oštetimo, a da suštinski obezbedimo sigurnost snabdevanja, jer je to zadatak države", rekla je Mihajlovićeva za Euronews.
Ona je rekla da Srbija ima dovoljno gasa, nafte i toplotne energijei da se njihove cene za potrošače ne menjaju. Istakla je i da se Srbija bori sa globalnim cenama energenata imajući u vidu rat u Ukrajini.
"Cena električne energije je danas 500 evra po megavat času, a gasa preko 2.000 dolara na hiljadu metara kubnih i sigurno će te cene ići još gore", rekla je Mihajlovićeva.
"Plan da Srbija bude potpuno gasno stabilna za 7 do 10 godina"
Ona je naglasila da Srbiji nikako ne sme da nam se desi da skrene s puta kada govorimo o našoj viziji i strategiji.
"Srbija je donela odlične zakone, naš put je da do 2050. budemo dekarbonizovani i klimatski neutralni. To znači da u isto vreme moramo da ulažemo, da imamo investicije u proizvodne kapacitete, u prenosnu mrežu, da pravimo reverzibilne hidroelektrane i DJerdap i Bistricu, da spremamo taj sektor da može da prihvati obnovljive izvore koji će se takođe graditi, solarne i vetroelektrane. Radimo nacionalni plan za klimu i enrgetiku. Moramo biti potpuno svesni da ćemo sigurno decenijama koje su ispred nas sigurno morati da smanjimo upotrebu prljavih goriva, a tu pre svega govorim o fosilnim izvorima", rekla je Mihajlovićeva.
Ona je istakla da Srbija mora potpuno da promeni svoju energetiku i da za to ima osnovu i politiku. Srbija će ipak decenijama dok do ove promene ne dođe biti zavisna od gasa, a Mihajlovićeva smatra da mora doći do diverzifikacije. Plan je, kako je istakla da u narednih minimum sedam do dest godina Srbija bude potpuno gasno stabilna.
"Jesmo napravili dva gasovoda i dve rute dotoka gasa i to je jako važno. Da imamo samo rutu Rusija-Ukrajina-Mađarska imali bismo ozbiljnih problema. Sada imamo i rutu preko Bugarske, Turski tok, pa Balkanski tok, ali jednog istog dobavljača, a to je Ruska Federacija. Uz dužno poštovanje gasu koji stiže odatle, Srbiji treba minimum još jedan dobavljač. To je razlog zašto se gradi Niš- Dimitrovgrad. Sledeće godine će biti gotova ta interkonekcija. To nam dalje daje mogućnost da se vežemo i na grčki LNG i na azerbejdžanski, jer se ponovo rađa ideja izgradnje istočno-mediteranskog gasovoda koji dolazi iz Izraela, kipra, Grčke", rekla je ministarka enregtike.
Koliko nas je koštao uvoz struje i gasa?
Ministarka energetike je izjavila da je državu mnogo koštao uvoz struje i gasa od decembra kada je elektroenergetski sistem bio u kolapsu, kao i da ne bi još licitirala da li je taj uvoz koštao 500 ili 700 miliona ili milijardu evra. Mihajlovićeva je tako odgovorila na pitanje novinara kako komentariše procenu Fiskalnog saveta da su EPS i Srbijagas uvezli u tom periodu struju i gas u vrednosti oko milijardi evra.
"Mnogo nas je koštalo, to je tačno, ali treba znati jednu stvar, prošle godine u ovom vreme cena struje po megavat času je bila 43 evra, danas je 450 ili blizu 500 evra po mevagat času. I u vreme kada se dešavao problem u EPS u i kada smo imali kolaps EPS je morao da uvozi struju, kao što je i Srbijagas u jednom delu uzimao gas sa tržišta. Koštalo nas jeste mnogo, ali ne mogu još da licitiram sa tim da li je "miljardu, 500 ili 700" miliona evra", navela je ministarka.
Rekla je da će se videti posle šta se dešavalo tokom energetske krize. Ona je naglasila EPS danas, iako je porasla potrošnja struje, uvozi samo pet odsto struje, dok je u prethodnim mesecima uvoz bio između 18 i 20 odsto, pa i više od 20 procenata struje.
Komentari (0)