Igre 
Brnabić: Postoji uži krug ljudi koji bi mogli na čelo EPS, uskoro i odluka o "Rio Tintu"
Komentari18/01/2022
-10:36
Uskoro će biti poznato ko će biti novi direktor "Elektroprivrede Srbije", izjavila je danas premijerka Ana Brnabić. Ona je za TV Prvu rekla da postoji uži krug ljudi koji bi mogli da preuzmu tu poziciju.
"Čitav sistem fukcioniše i radi, svi se bave tim sistemom. Da, bila je havarija u EPS-u, ali reakcijom države i ljudi koji tamo rade, mi smo to rešili bez ikakvih restrikcija. Mi uvek uvozimo struju zimi, i kada je sistem stabilan, a to što su cene takve nema veze sa havarijom u EPS-u, nego sa cenama na svetskom tržištu", kazala je ona gostujući na TV Prva.
Ocenila je da je prevelika slučajnost da se za mesec dana dogodi šest havarija u energetskom sistemu, dodavši sve to proveravaju bezbednosne strukture.
"Ne samo BIA, već i MUP, bilo je tu previše slučajnosti... Istražuje se čija je odgovornost. Imamo četiri direktora koja su smenjena, plus vršilac dužnosti generalnog direktora Milorad Grčić koji je podneo ostavku", rekla je premijerka.
"Blizu odluke da "Rio Tinto" ne ostaje"
Na pitanje u vezi sa poslovanjem ompanije "Rio Tinto" u Srbiji Brnabićeva je rekla da je "blizu odluke da ne ostaju, jer ljudi neće to".
"Te dozvole mogu da isteknu, mi onda možemo da ukinemo prostorni plan i to je to. Prostorni plan ne znači apsolutno ništa, on je bio važan da bi oni u odnosu na taj plan znali kako da rade Studiju o proceni uticaja na životinu sredinu", kazala je.
Prema njenim rečima, odluka o Rio Tintu mogla bi da padne već za nekoliko nedelja.
Povezane vesti
"Mi smo nasledili Rio Tinto. Kako? Tako što ga je neko doveo 2003, a 2004. godine dao dozvolu za istražne radove. Onda su produžavali dozvole, proširivali opseg istraživanja i 2006. izmenili Zakon o rudarstvu uvodimo načelo kontinuiteta na način da se kaže "onaj ko je dobio prava da istražuje ima ekskluzivno - dakle, samo oni - pravo na eksploataciju". To su radili oni koji sada protestuju i blokiraju puteva", kazala je Brnabićeva.
Kako je dodala, 2012. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine dozvolilo je bušotine velikog prečnika.
"Mi nasleđujemo situaciju. "Rio Tinto" krenuo je da kupuje i kupio je već značajnu zemlju, ima pravo da eskploatiše ako nešto nađe, a našli su. I da smo promenili zakon nismo mogli da se izborimo s ovim, morate da razumete u kakvoj smo se situaciji našli. Takođe, 2002. godine potpisan je sporazum sa Velikom Britanijom, a "Rio Tinto" dolazi kao investicija Velike Britanije. U pitanju je Sporazum o zaštiti međusobnih ulaganja - kakva šala, mi nemamo ulaganja u Velikoj Britaniji", ocenila je premijerka.
Na pitanje šta je nakon toga uradila sadašnja vlast, odgovorila je: "2017. godine potpisan je Memorandum o razumevanju koji je neobavezujućeg karaktera, da bismo imali prvi dokument koji kaže "Ne može to samo tako, nego Rio Tinto mora da radi u skladu za zaštitom životne sredine i najboljim međunarodnim standardima". Mi smo krenuli da otvaramo taj prostor, da sve što se radi mora da ostane u lokalnoj zajednici, da nijedan jedini gram litijuma neće moći da se izveze".
Izlaznost na referendumu je izuzetno dobra
Brnabić je rekla da je izlaznost na referendumu o ustavnim promenama od više od 30 odsto izuzetno dobra i dodala da je referendum, između ostalog, pokazao da će se ujediniti svi, i krajna desnica i levica i evroskeptici i evrofanatici, u pokušaju da oslabe predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kaže da je referendum pokazao i kakva je Srbija bila 2009. godine, a kakva je danas.
S tim u vezi, navela je da je o tome da li je sudstvo bilo nezavisno najbolje govori reforma pravosuđa iz 2009. godine, kada je na vlasti bila Demokratska stranka, kada smo, dodala je, u jednom danu izgubili 837 suduija.
"Oni su zamenili 837 sudija u jednom danom pod plaštom reforme pravosuđa, a ustvari je to bila politička čistka u pravosuđu", ocenila je Brnabić.
Povezane vesti
Navela je da smo kao posledicu toga imali tri samoubistva sudija koji su se, dodala je, ubili jer su proglašeni kao nedostojni i završili bez posla, u nemaštini.
"To je Srbija 2009. godine i politički uticaj na pravosuđe. Srbija 2022. godine - promena Ustava na način da se garantuje nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, da sudije svojom većinom u Visokom savetu sudstva biraju sudije što će garantovati i veću odgovornost i efikasnije pravosuđe", rekla je Brnabić.
Premijerka je navela da je zadovoljna izlaznošću, kao i rezultatom, ali i dodala da Vučić nije zadovoljan rezultatom. Građani Srbije su se na republičkom referendumu 16. januara izjašnjavali o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
Povezane vesti
"Odluka Prištine sramotna, pitaću zvaničnike EU o tome"
Premijerka Srbije izjavila je da je sramotna odluka Prištine da ne dozvoli Srbima sa Kosmeta da se izjasne na referendumu na KiM, kao i da ne razume partnere iz međunarodne zajednice koji na to nisu reagovali, navodeći da će to biti jedna od tema razgovora tokom njenog boravka u Briselu, 25.janaura.
“U Briselu ću učestvovati na Savetu za stabilizaciju u pridruživanje, u okviru pretpristupnih pregovora, a imaću sastanke i sa zvaničnicima EU. Pitaću ih iza zatvorenih vrata šta nameravaju s obzirom na zabranu Srbima da učestvuju u glasanju na referendumu", rekla je Brnabić.
Ona je ponovila da je odluka privremenih kosovskih vlasti skandalozna i sramotna, ali i da ne razume ni strane partnere, međunarodnu zajednicu, ni EU, ni zemlje Kvinte, koje samo kažu da su učinili sve što su mogli.
"Uskratili ste Srbima na KiM osnovno pravo i verujem da će ovo imati dalekosežne posledice. To zavisi od toga kako budu pristupili izborima 3. aprila, ali to će svakako biti na dnevnom redu svih naših sastanaka sa njima ubuduće”, rekla je Brnabić i dodala da će posledice svakako biti političke, jer Srbija uvek čuva mir i stabilnost.
Navela je i da je na Beogradu da se bori sa Srbima sa KiM do konačne pobede, a na pitanje koji su dalji koraci, odgovorila da će se to videti u dogovoru sa Srbima sa KiM, a svakako će biti i jedna od tema njene posete Briselu 25. januara.
Na konstataciju da bi, s obzirom na izbore 3. aprila, glasanje Srba u gradovima u centralnoj Srbiji dalo povod onima koji sumnjaju u regularnost izbora, Brnabić kaže da se sa tim ne slaže, jer na referendumu nije bilo nijednog prigovora u celoj Srbiji.
"Imate Zavetnike, Dveri i druge koji protestuju ispred RIK-a, a opozicija je za glasanje 16. januara imala 16.300 mesta za kontrolore, bilo je 2.400 posmatrača uključeno, Crte, SAD, Rusije… Oni koji to žele da politizuju, bave se, ne politikom, nego politikanstvom, i to mogu, to je njihovo pravo, ali to je manje značajno od toga imaju li Srbi na KiM pravo da glasaju. Niko ne sme da im uskrati to pravo", zaključila je Brnabić.
Komentari (0)