Dekan Građevinskog fakulteta: Na birou nema građevinskih inženjera, rade velike projekte

Dekan Građevinskog fakulteta Beogradskog univerziteta Vladan Kuzmanović kaže da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema nezaposlenih građevinskih ili geodetskih inženjera, te ističe da postoji velika potražnja za tim obrazovnim kadrom.

U izjavi za Tanjug, Kuzmanović je rekao da fakultet poslednjih godina organizuje Sajmove stipendiranja, kako bi studenti završnih godina počeli da rade i pre završetka studija.

On ističe da taj fakultet svake godine upisuje 400 brucoša, ali da nisu rađene precizne procene koliko svršenih inženjera treba srpskoj privredi. Pored građevinarstva i geodezija i od ove godine uveden je novi studijski program - geoinformatika.

"S obzirom na ulaganja, broj objekata koji se grade i broj izdatih građevinskih dozvola, kao i činjenice da nema nijednog inženjera na birou, nesumnjivo je da je taj broj građevinskih i geodetskih inženjera opravdan", poručuje Kuzmanović.

On kaže da deo njih ode u inostranstvo, ali da je u poslednje vreme malo takvih, s obzirom da u Srbiji ima mnogo izuzetnih projekata koji predstavljaju izazov i za starije kolege, a kamoli za mlade inženjere. Kuzmanović skreće pažnju da fakultet često zovu vlasnici privatnih građevinskih firmi, ali i državnih i javnih preduzeća s molbom da im preporuče mlade inženjere.

"Do pre nekoliko godina, to smo i mogli, ali sada već studenti na petoj godini master studija počinju da rade. Zato već tri godine organizujemo sajmove stipendiranja na kojima vlasnici preduzeća zapošljavaju studente četvrte ili pete godine", objašnjava dekan.

Fakultet angažovan na velikom broju projekata

U Srbiji je veoma teško je naći objekat, industrijsko postrojenje ili put u čijoj izgradnji nije učestvovao Građevinski fakultet Beogradskog univerziteta, naglašava Kuzmanović.

On je ističe da je Građevinski fakultet, koji je 2021. godine proslavio 175 godina postojanja, angažovan na velikom broju projekata u Srbiji i regionu, kao i u projektima koje finansira EU.

U oblasti koja je njegova specijalizacija, a to su hidrotehnička konstrukcija, hidroenergetika, brane i akumulacije, ističe projekat brane Komarnica u Crnoj Gori koju rade Elektroprivreda Crne Gore i Elektroprivreda Srbije, angažman na projektu pet brana i retenzija za zaštitu kolubarskih kopova, kao i sanacije brane Grnčarevo za Elektroprivredu RS.

Dekan, takođe, dodaje da je fakultet radio proračune za termoelektranu Kostolac B3, kao i projektnu dokumentaciju za sve faze termoelektrane Nikola Tesla A, gde naročito ističe postrojenje za prečišćavanje izduvnih gasova odnosno odsumporavanje.

"Brana Komarnica treba da bude visoka 171 metar sa odgovarajućom hidroelektranom. Sve su to objekti izuzetnih karakteristika, visoki po 130 ili 150 metara koji se pojavljuju jednom u 10 godina", ističe Kuzmanović.

Kako kaže, Građevinski fakultet se može posmatrati kao firma koja ima preko 140 inženjera od kojih su više od 100 doktori nauka.

"To vam govori kakav je kapacitet Građevinskog fakulteta, koje je to ekspertsko znanje i iskustvo koje mi možemo da ponudimo na tržištu. Mi se trudimo da ne budemo konkurencija građevinskim i projektantskim firmama nego da naši inženjeri, profesori i eksperti budu angažovani zaista na visoko stručnim poslovima gde druge firme ne mogu da daju rezultate", naglasio je Kuzmanović.

Saradnja sa privredom putem instituta

Dekan kaže da se saradnja sa privredom odvija preko više instituta koje Građevinski fakultet ima u različitim oblastima građevinarstva i geodezije.

Građevinski fakultet našao se u centru pažnje i pošto je izašao iz projekta Beogradskog metroa, a dekan kaže da njegov fakultet ne daje samo primedbe već i predloge za rešenje i poziva nadležne da promene prvu trasu metroa, koja bi, prema mišljenju stručnjaka sa Građevinskog fakulteta trebalo da bude Novi Beograd-Stari Grad-Bulevar Kralja Aleksandra umesto Makiško polje-Luka Beograd-Ada Huja. Takođe, kako ističe, železničke stanice Vukov spomenik i Prokop moraju se uključiti u projekat Beogradskog metroa.

Đukić: Milijarde evra za klaster 27

Docent na ovom fakultetu Aleksandar Ðukić skreće pažnju na više razvojnih naučnih projekata koje finansira EU, a koji se tiču odbrane od poplava, prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja postojećim vodovodnim sistemima, koje radi Institut za hidrotehniku i vodoekološko inženjerstvo.

Ðukić kaže da se fakultet aktivno uključio u projekte fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji i ističe da će agenda 27 u pregovorima sa EU biti najskuplji deo usaglašavanja srpskih propisa sa zakonodavstvom EU.

"Tu je reč o milijardama evra koje treba uložiti narednih godina i decenija da bismo dostigli sadašnji nivo koji važi u EU u pogledu zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja", naglašava Ðukić, te da je i fakultet uključen u projekata Jadar pošto ga je firma Rio Sava angažovala kao nezavisnog savetnika po pitanju voda.

Ðukić ističe da je reč o veoma kompleksnom projektu, ali i da je cela diskusija o tome iskliznula iz racionalnih okvira.

"Postoje veliki rizici, ali i tehnička rešenja koja to mogu rešiti. Veoma je važno je da se cela diskusija uvede u neke racionalne vode, pa kako god da se završi", poručuje Ðukić.

Upravnik Instituta za saobraćajnice i geotehniku Sanja Fric ističe da taj Institut učestvuju u svim fazama izrade projektne dokumentacije i ekspertiza praktično svega što se na teritorije Srbije odnosi na saobraćajnu infrastrukturu i geotehniku. Takođe, naglašava, Institut učestvuju u izradi geotehničkih elaborata za vetroparkove u Srbiji, odnosno davanju podloga za takve inženjerske konstrukcije.