Svaka treća kuća u Srbiji i dalje koristi septičke jame - kakvi su izgledi da se kanalizaciona infrastruktura unapredi

Svaka treća kuća u Srbiji i u 21. veku koristi septičke jame. Iz Ministarstva građevinarstva sada najavljuju izgradnju oko 6.000 kilometara kanalizacije, a koliko je ovaj projekat ambiciozan najbolje pokazuje podatak da je ukupna dužina do sada izgrađene oko 16.850 kilometara.  Na kanalizacionu mrežu je u Srbiji do sada priključeno manje od 63 odsto domaćinstava. Najveći procenat priključenih na kanalizaciju je u Beogradu 89,1 odsto, a najmanji u regionu Južne i Istočne Srbije, gde je tek svako drugo domaćinstvo na mreži. 

Godišnje privreda i domaćinstva ispuste oko 1.145 miliona kubnih metara otpadnih voda, a svega 7,1 odsto te količine se prečisti. U zemljama regiona, prema podacima za 2018. godinu, Mađarska je, sa 80,4 odsto stanovništva priključenog na sistem za prečišćavanje otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom, ubedljivo na prvom mestu, za njom slede Slovenija sa 68,9 odsto i Bugarska  sa 63,7 odsto, Hrvatska sa 36,9 procenata, dok je u Srbija to svega 12,9 odsto. 

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare pre nekoliko dana istakao značaj izgradnje kišne i fekalne kanalizacione mreže.

"Uz izgradnju oko 6.100 kilometara kanalizacione mreže gradićemo i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na 211 lokacija u 110 lokalnih samouprava. To znači da će ovim projektima biti pokrivreno oko dve trećine od ukupnog broja opština u Srbiji. Projekte radimo sa partnerima iz Evropske unije, Razvojnom bankom Evrope, kineskim partnerima i nemačkom bankom KFW", rekao je Vučić.

Tanjug/Jadranka Ilić

Kroz jedan od projekata, "Čista Srbija", u naredne tri i po godine bi trebalo da se poboljša situacija kada je u pitanju komunalna infrastruktura, kao i sistemi za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u našoj zemlji. Predviđena je izgradnja kanalizacione mreže ukupne dužine 5.206.679 metara i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda na 77 lokacija, kao i sanacija, rekonstrukcija, rekultivacija i izgradnja centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu. 

Ukupna vrednost izgradnje komunalne infrastrukture je 2.801.052.242 evra, dok će izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada koštati 264.741.000 evra. Ovaj projekat od javnog značaja finansira Republika Srbija, a izvođač radova je China Road and Bridge Corporation Company Ltd. Paralelno sa ovim projektom u toku je izgradnja postrojenja za prečišćavanje komunalanih otpadnih voda sa rekonstrukcijom i izgradnjom kolektorske i kanalizacione mreže u još devet gradova i opština, koja se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KFW, a čija je vrednost oko 150 miliona evra.

Momirović: Cilj je postizanje ekoloških standarda EU

U resornom ministarstvu napominju da će u narednom periodu prioritet biti očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama, kao i sprečavanje zagađenja reka koje je sada dostiglo kritičan nivo, a samim tim i priobalnog pojasa i živog sveta u njima i da je zbog toga efekat ovog projekta ogroman i teško merljiv. Srbija će ujedno, kako navode, ispuniti i jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku priključenja.

"Moramo konačno da izgradimo elementarnu ekološku infrastrukturu - kanalizacionu, kolektorsku i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. To su investicije od ukupno četiri milijarde evra i  započeli smo u više od 20 lokalnih samouprava da gradimo tu infrastrukturu, uz podršku kineskih i evropskih partnera. Stvari moramo radikalno da promenimo nabolje i da naš ekološki standard podignemo na nivo zemalja Zapadne Evrope", kaže Tomislav Momirović, ministar građevinarstva i infrastrukture.

Momirović napominje da situacija nije sjajna, ali da se "stvari ne mogu gurati pod tepih, kao što se radilo prethodnih 60 godina. Napominje da je cilj da 80 odsto lokalnih samouprava u narednih pet godina dobije sređenu kanalizacionu infrastrukturu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

"Uložićemo četiri milijarde evra i izgradićemo oko 6.000 kilometara kanalizacione i kolektorske mreže i više stotina postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nema života bez prirode i mi smo dužni da ove projekte sprovedemo", ističe ministar građevinarstva.

Povrenović: Važno je ko će upravljati sistemima

Profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Dragan Povrenović smatra da bi izgradnja kanalizacione mreže trebalo da bude prioritet, ali napominje da ona sama po sebi nije dovoljna, već da je neophodno uporedo graditi i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali i pripremati kadar koji će se baviti tim poslom i održavati sistem.

"Osnovni problem je što kod nas još nije završeno kanalisanje otpadnih voda, tako da gotovo polovinu još nismo ni odveli iz naselja, dok smo po pitanju prečišćavanja, katastrofalni, jer je to svega nekoliko procenata. Kada se država, kao što je to sada slučaj, zaduži da bi nešto napravila, onda bi to trebalo da se uradi ozbiljno i profesionalno. Nije dovoljno samo da uložimo novac i izgradimo nešto, već moramo razmišljati i o tome ko će upravljati tim sistemima i ko će ih održavati", objašnjava Povrenović.

Profesor kaže da se situacija može popraviti, ali da moramo da spoznamo da mi moramo to da platimo, kroz kredit ili kroz cenu vode. Njegova računica pokazuje da bi Srbija mogla godišnje da izgradi 25 postrojenja za prečišćavanje kada bi cenu kubika podigla za pola evra.

"Kroz sistem prođe i naplati se 400 miliona kubika vode. Jedno postrojenje košta oko osam miliona evra i za deset godina bismo mogli da izgradimo 250 takvih prostrojenja i da rešimo problem", smatra profesor Povrenović.

Koji gradovi i opštine će dobiti kanalizaciju?

Započeti su radovi u 14 opština i gradova na ukupno 16 lokacija, a mreža će biti postavljena u Lazarevcu, Velikim Crljenima, Obrenovcu, Svrljigu, Kniću, Lajkovcu, Vranju, Novom Bečeju, Krupnuj, Kučevu, Kladovu, Mionici, Banji Vrujci i Varvarinu. Projekat podrazumeva i prvu fazu radova u centralnom gradskom jezgru u Kragujevcu i Novom Sadu. Rok za završetak ovog posla je 39 meseci. 

"U Vranju je predviđena izgradnja 141.675 metara kanalizacione mreže čija je vrednost 59.103.977 evra, a postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu već postoji. Izgradnja komunalne, odnosno kanalizacione infrastrukture doprineće održavanju sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja otpadnih voda, zaštitiće reke od prekomernog zagađenja, a samim tim će doprineti obezbeđivanju jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru", navode u Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture.

U planu je da se u 2022. godini u zavisnosti od obezbeđenja sredstava potpišu Aneksi za izgradnju kanalizacione infrastrukture za lokacije: Ada, Malo Crniće, Golubac-Vinci, Lučani, Svilajnac, Tutin, Velika Plana, Merošina, Zaječar, Mladenovac, Rekovac, Bujanovac, Smederevska Palanka, Vranjska Banja, Aleksandrovac, Subotica, Vladimirci, Ub, Žagubica, Doljevac, Vlasotince, Sopot, Novi Sad II faza, Gadžin Han, Vrnjačka Banja, Leskovac, Prokuplje, Valjevo, Sjenica i Koceljeva.  U MGSI napominju da će dinamika radova zavisiti i od spremnosti dokumenatcije. U planu je da se u 2022. godini u zavisnosti od obezbeđenja sredstava potpišu aneksi za izgradnju infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Pančevu i Kraljevu.