Igre 
NBS povećala projekciju rasta BDP sa 6,5 na sedam odsto
Komentari17/11/2021
-13:49
Narodna banka Srbije je, imajući u vidu povoljnija kretanja u sva tri tromesečja, povećala projekciju rasta BDP-a Srbije za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon do sedam odsto, izjavila je danas guvernerka Jorgovanka Tabaković.
"To znači da će, kumulativno posmatrano, u dve pandemijske godine Srbija ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta", rekla je Tabaković u NBS na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla da se ekonomija Srbije od polovine prošle godine nalazi na putanji snažnog i održivog rasta, kao i da je BDP Srbije prestigao pretkrizni nivo još u prvom tromesečju i da se trenutno nalazi iznad tog nivoa za više od tri odsto.
Tabaković je kazala da su svetsku ekonomiju obeležili novi izazovi, koji se u najvećoj meri ogledaju u eskaliranju globalne energetske krize i produženom trajanju prekida u svetskim lancima snabdevanja.
Srbija spremno dočekala krizu
"Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije u pitanju uragan", rekla je Tabaković i istakla da je naša zemllja mnogo spremnije dočekala ovu krizu nego ranije.
Kaže da je zajedničko svim projekcijama u svetu da je očekivani nivo na kome će inflacija dostići vrhunac i nakon toga krenuti da se smanjuje viši u odnosu na ranija ocekivanja, kao i da je na to u najvećoj meri uticao nastavak rasta cena energenata na svetskom tržištu.
"Svakako nafte, ali ovog puta i rast cena prirodnog gasa i električne energije, koje su se našle na rekordno visokim nivoima", navela je Tabaković.
Povezane vesti
Kako je rekla, povoljna srednjoročna putanja privrednog rasta doprineće nastavku rasta životnog standarda naših građana i približavanju nivoa dohodaka u našoj zemlji nivou dohodaka u zemljama EU.
Trenutno najveći izazov iz međunarodnog okruženja predstavljaju povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i preradene hrane, navela je guverner NBS.
Samo u poljoprivredi pad zbog suše
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Savo Jakovljević je rekao, kada je reč o BDP - u, da se posmatrano sa proizvodne strane, pozitivan doprinos rastu BDP-a ove godine očekuje od svih sektora, izuzev poljoprivrede koja će usled suše najverovatnije zabeležiti pad od oko pet odsto.
Što se rashodne strane tiče, on je ukazao da oporavak privatne potrošnje koja je prošle godine najviše bila pogođena pandemijom.
"Trebalo bi da privatna potrošnja ove godine najviše doprinese rastu BDP, zahvaljujući daljem povećanju zarada i zaposlenosti, povoljnim uslovima kreditiranja i fiskalnim podsticajima. Očekujemo da doprinos privatne potrošnje bude znatan i u narednim godinama, kao rezultat nastavka rasta zaposlenosti i zarada u privatnom i javnom sektoru", kazao je Jakovljević.
Dodao je da će važan izvor za potrošnju poticati i od viših penzija, kao i od kreditne aktivnosti.
"Iako su prošle godine fiksne investicije tek neznatno smanjene, očekujemo da ove godine zabeleže realni rast od oko 16 odsto i da znatno doprinesu rastu BDP u ovoj godini, sa oko 3,6 procentnih poena".
Povezane vesti
Jakovljević kaže, po pitanju inflacije i međunarodnim faktorima, da rizik po našu prerađivačku industriju i izvoz predstavljao, pre svega, duži zastoj u globalnim lancima snabdevanja i nastavak energetske krize u svetu.
Pad cena gasa od proleća
Međunarodne institucije procenjuju, navodi, da će se tokom naredne godine otkloniti uska grla u međunarodnim lancima snabdevanja u najvećem broju oblasti proizvodnje, kao i da će pad cena prirodnog gasa uslediti od proleća, ali i da bi problemi mogli da potraju i duže nego što se očekuje.
On je istakao da je procena NBS da je najveći deo rasta inflacije privremenog karaktera i da će se sa izlaskom poskupljenja nafte i voća i povrća iz obračuna međugodišnja inflacija smanjivati od drugog tromesečja 2022. godine.
"Opadanju inflacije trebalo bi najviše da doprinese ublažavanje inflatornog dejstva većine faktora sa strane ponude vezanih za poljoprivrednu sezonu i poremećaje nastale izlaskom svetske ekonomije iz pandemije, kao i pretpostavljeno rešavanje energetske krize na svetskom tržištu bez većih posledica za privredu Srbije", rekao je Jakovljević.
Komentari (0)