EU želi da upozori kupce na lažni med iz Kine novim vrstama oznaka - da li je to šansa za Srbiju?

Evropska unija će promeniti pravila označavanja hrane u nameri bi spreči uvoz lažnog kineskog meda, kako su se evropski i nacionalni ministri poljoprivrede, kao i poverenik EU za poljoprivredu složili na sastanku ove nedelje, preneo je Politico. Kako Euronews Srbija nezvanično saznaje iz Evropske komisije, još je rano dati precizan datum kada će nova pravila označavanja biti uvedena, ali "cilj je da se ona podudaraju sa revizijom marketinških standarda u drugom kvartalu 2022. godine". 

Med je jedan od najčešće falsifikovanih proizvoda u svetu, a pčelari iz EU dugo su se žalili da ih industrijska proizvodnja niskog kvaliteta u Kini, najvećem proizvođaču meda, potkopava. Tamo je uobičajeno da se med meša sa šećernim sirupom - što je praksa koja ne zadovoljava standarde EU, ali ju je teško razotkriti.

Postojeća pravila EU o označavanju meda već zahtevaju da se na etiketi navede zemlja porekla iz Unije, ali kada se radi o mešavinama meda iz trećih zemalja, kategorije su nejasne - ili navode "EU", "nisu članice EU" ili mešavinu.

Budući da se EU oslanja na pčelare van bloka za 40 odsto svoje potrošnje meda, napore za "detaljno i nedvosmisleno" označavanje mešavina meda predvodile su Francuska, Portugal, i posebno Slovenija, zemlja pčelara amatera, koja je iskoristila svoje predsedavanje EU da to pitanje postavi na dnevni red.

Slovenija predvodi inicijativu

Slovenački ministar poljoprivrede Jože Podgoršek rekao je na konferenciji za novinare da je evropski komesar za poljoprivredu Januž Vojčehovski "prepoznao potrebu za izmenom pravila o označavanju". Isto važi i za zemlje članice - većina njih izrazila je podršku.

Podgoršek je dodao da je Komisija naznačila planove za pripremu revidiranog nacrta direktive o medu.

Slovenija želi da se zemlje porekla u mešavinama meda pojedinačno imenuju na etiketama, iako Podgoršek nije imenovao konkretno Kinu ili bilo koju treću državu.

Ipak, Slovenija je jedan od najvećih izvoznika meda u EU pored Ukrajine, a lažni kineski med već je godinama tema razgovora u Brisela, posebno zato što se pčelari iz Unije sve glasniji oko toga da se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom.

Profimedia

Ministar je rekao da neke zemlje EU takođe žele da se na novim oznaka navede koliki udeo meda u mešavini dolazi iz svakog okruga.

Slovenački ministar je rekao da će predlog verovatno biti finaliziran tokom francuskog predsedavanja Savetom EU početkom sledeće godine.

Da li bi ovo mogla biti šansa za med iz Srbije?

Srbija je prošle godine, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, na tržište Evropske unije izvezla 2.700 tona meda u vrednosti od oko 13 miliona evra.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je za FoNet da Srbija prosečno godišnje izveze do 3.000 tona meda u vrednosti od osam do 12 miliona evra.

Prošle godine bagremova paša je bila veoma loša, a prinos bagremovog meda, koji je izvozni brend Srbije bio je manji za čitavih 90 odsto. Uprkos tome, realizovan je izvoz na nivou višegodišnjeg proseka, a i devizni prihod je u tim granicama, rekao je Živadinović.

On je istakao da je zbog smanjene ponude proizvođačka cena meda dostigla neverovatnih 6,71 evro po kilogramu.

Najveći kupci meda iz Srbije su Italija, Austrija, Nemačka, Francuska i Belgija.

"Naš med je veoma cenjen i tražen u tim zemljama i s obzirom na potencijal tih tržišta, izvoz bi mogao biti znatno veći", dodao je Živadinović.

U Srbiji ima 15.000 pčelara sa 1,3 miliona košnica registrovanih kod Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu. Prosečni godišnji prinosi kreću se između šest do 12.000 tona meda.

U Srbiji nema kineskog meda, ali ima falsifikata

Prema zvaničnim podacima, nije bilo uvoza meda iz Kine, kao ni uvoza meda poreklom iz te zemlje u Srbiju, rečeno je za Euronews Srbija iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Navode da se med u Srbiji obeležava u skladu sa pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela kao:

• mešavina meda iz država članica Evropske unije
• mešavina meda iz država koje nisu članice Evropske unije
• mešavina meda iz država članica Evropske unije i država koje nisu članice

Shodno Pravilniku, nije predviđeno da se eksplicitno navodi zemlja porekla, a med se kontroliše na parametre kvaliteta bez ikakvih razlika i bez obzira na njegovo poreklo.

Međutim, iako nema kineskog meda ima dosta falsifikata koji se prvenstveno prepoznaju po ceni koja se kreće od 500 do 600 dinara.

"Takve cene su jasno upozorenje da se radi o falsifikatu, jer ako je proizvođačka cena 800 dinara kako neko može med da prodaje za 500 ili 600 dinara. Realna cena meda sa porezima, trgovačkom, maržom i transportom je između 1.500 i 1.800 dinara", rekao je Živadinović.