Igre 
Globalna inicijativa protiv poreskih rajeva: Ofšor zone neće nestati, ali će poslovanje u njima biti manje isplativo
Komentari13/10/2021
-19:47
Posle najnovije afere u vezi sa Pandorinim papirima više od 130 zemalja potpisalo je globalni Sporazum o reformi korporativnog oporezivanja s ciljem da se eliminišu poreski rajevi. Ovaj sporazum predstavlja najveću reformu korporativnog oporezivanja za više od jednog veka. Nova pravila trebalo bi da od 2023. godine prisile multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.
Sudski veštak i stručnjak za poresko pravo Ivan Raonić kaže da su najčešći motivi za otvaranje kompanija u ofšor zonama niska stopa poreza, tajnost ličnih podataka, ali i nelegalna aktivnost. On napominje da naši zakoni podrazumevaju da se na sve usluge iz ofšor zona plaća porez od 25 odsto, ali da je promet roba ostao "nepokriven".
"Tako mogu da umesto da robu iz neke zemlje EU ili sveta uvezem po važećoj ceni koja jeste u toj državi, ja "papirima pređem" preko ofšora gde znatno uvećam tu cenu i ta zarada mi ostane tamo, a u Srbiju uđe visoka faktura i visoka cena i ja u Srbiji prikažem veoma nisku dobit, manju od pet odsto. Sve je čisto, platim taj porez, a zarada mi ostane na ofšoru", objašnjava Raonić princip funkcionisanja "poreskih rajeva".
On napominje da nije nelegalno osnovati ofšor kompaniju i da neće biti ni u budućnosti, ali da nijednoj zemlji nije u interesu da kompanije preko nje posluju.
"To nije nelegalna aktivnost, ali je usmerena na poresku evaziju, jer ljudi to otvaraju iz legalnih razloga, da bi umanjili svoje poreske obaveze. Definitivno je 15 odsto minimalna stopa koja će morati da se plaća za transakcije sa ofšor destinacijama i to je veliki korak ka suzbijanju poreske evazije iz zemalja koje imaju uređenje poreske sisteme ka destinacijama gde su poreske stope izuzetno niske. Ipak, to još nije implementirano kroz konkretna rešenja", ističe Raonić.
On napominje da su ofšor zone osmislili velike kompanije i da je to za njih napravljeno.
"Ovde je rat između IT giganata, multinacionalnih globalnih korporacija, jer svi rade preko ofšorova. Očigledno da je neko rekao da više nema smisla da ubiraju tolike prihode u tim državama, a da ništa ne plate u zemljama u kojima posluju. Ovo što smo dobili jeste rezultat desetogodišnje borbe, ali je ovo rat Velike Britanije, Nemačke i Francuske koji vuče korene još iz Trampove vladavine koja je promovisala što manje oporezivanje kompanija i sada se tu lome koplja", tvrdi Raonić.
Povezane vesti
Stručnjak za poresko pravo napominje da se u medijima spominje samo drugi stub, a da se prvi odnosi na najveće multinacionalne kompaniije, koje u svetu zovu pobednicima globalizacije.
"Taj prvi stub koji se odnosi na sve firme koje imaju više od 20 milijardi evra godišnjeg prihoda i one će morati 25 odsto iznad 10 odsto profita da prebace u zemlju iz koje posluju. Drugi stub se odnosi na firme koje imaju više od 750 miliona evra da plaćaju 15 odsto na te transakcije sa ofšor zonama", objašnjava Raonić.
U dogovoru o globalnom porezu, čiji je inicijator Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, učestvuje više od 130 zemalja sveta, a njegov cilj je da se prekine "trka" među državama u smanjivanju poreza kako bi privukle strane investicije. U svojim nastojanjima, države su veoma blago oporezivale multinacionalne kompanije i dozvoljavale im da uvoze robu po veoma niskim poreskim stopama.
Do sada se Irska najviše protivila potpisivanju, jer je poreska stopa od 12.5 odsto profita već dugo kamen temeljac ekonomije ove zemlje, jer su na taj način privlačili strane inveticije. Pre nekoliko dana obajvila je kako će potpisati dogovor o globalnom oporezivanju, nakon što je ta zemlja dobila potvrdu od Evropske komisije da minimalna poreska stopa neće ići iznad 15 odsto.
Preporuka za vas
Komentari (0)