EU uvodi lakše uslove za dobijanje "plave karte", šta to znači za radnike iz Srbije?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

21/09/2021

07:00

EU uvodi lakše uslove za dobijanje "plave karte", šta to znači za radnike iz Srbije? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropski parlament je pre nekoliko dana usvojio reformu sistema izdavanja dozvole za boravak u Evropskoj uniji. Reč je o takozvanim plavim kartama, a reforme su odobrene kako bi se olakšalo zapošljavanje stručnjaka iz država koje nisu članice Unije.

Ta direktiva o plavoj karti je na snazi od 2009. godine i ona definiše uslove koje državljani zemalja nečlanica EU moraju da ispune kako bi mogli da se zaposle na visokostručnim poslovima i sa svojim porodicama dobili pravo da uđu i žive u EU.

Dakle, reč je samo o visokokvalifikovanim stručnjacima, a kako je objavio Evropski parlament, šema dosad nije donela željene rezultate i nije privukla dovoljno traženih stručnjaka. To govori i podatak da je Evropska unija tokom 2019. godine izdala 36.806 plavih karata, a najveći broj njih odobrila je Nemačka (28.858).

Drugačiji kriterijumi za kandidate i poslodavce

Revidirana šema za dobijanje plave karte podrazumeva drugačija pravila kako za strane državljane, tako i za evropske poslodavce.

Kandidati će morati da predoče ugovor o radu ili obavezujuću ponudu za posao koji traje najmanje šest meseci, kao i dokaze o višim kvalifikacijama ili profesionalnim veštinama. Na primer, prema trenutno važećim pravilima bio je potreban ugovor na godinu dana.

Menjaju se pravila i kada je reč o pragu zarade. Izmenama je spušten miminalni iznos i on sada iznosi najmanje 100 odsto, i ne više od 160 odsto prosečne godišnje plate u zemlji domaćinu. Do sada je taj prag bio 150 odsto prosečne godišnje plate i nije postojala gornja granica.

Na primer, na zvaničnom sajtu Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu u delu koji se odnosi na informacije o podnošenju zahteva radi zapošljavanja, među dokumentima, u delu koji se odnosi na plavu kartu, navodi se i da se obavezno vodi računa o donjim granicama godišnje plate.

Kako se tu navodi, standarna zanimanja podrazumevaju prag od 56.800 evra bruto na godišnjem nivou, a deficitarna zanimanja 44.304 evra godišnje.

Takođe, na sajtu Ambasade Srbije u Slovačkoj navodi se da ukoliko neko namerava da na teritoriji te zemlje obavlja visoko kvalifikovan posao, za čije se obavljanje zahteva viša stručna sprema dokumentovana diplomom o visokom obrazovanju, mora se zatražiti odobrenje privremenog boravka, takozvanu plavu kartu.

Za plavu kartu će, inače, ubuduće moći da apliciraju i korisnici međunarodne zaštite, kao što su izbeglice, i to ne samo u onim zemljama članicama u kojima su dobili azil ili negi drugi status zaštite.

Takođe, biće moguće potvrditi i određene vrste stručnih kvalifikacija, na primer u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, putem dokaza o relevatnom radnom iskustvu.

Više prava i za porodice radnika

Vlasnici plave karte EU moći će da se presele u drugu državu članicu nakon početnog perioda od 12 meseci u zemlji koja im je prva odobrila boravak. Takođe, moći će brzo da se ujedine sa članovima porodice bržim procedurama, a članovima porodica biće dopušteno da se zaposle u EU.

Izvestilac EP Havijer Moreno Sančez izjavio je posle glasanja da treba učiniti sve kako bi se unapredile legalne migracije u EU, i pre svega olakšao dolazak kvalifikovanih radnika koji doprinose razvoju starog kontinenta.

"Privlačnija i održivija šema dodaje stvarnu vrednost postojećim nacionalnim šemama. U budućnosti nameravamo da idemo dalje kako bi radnici na srednjim i nisko plaćenim poslovima mogli da doprinesu našem duštvu na isti blagotvoran način na koji vlasnici plave karte sada mogu", rekao je on.

Prema podacima za 2019. godinu, kako je već pomenuto, Nemačka je podelila najveći broj tih plavih karata. Slede je Poljska i Francuska sa nešto više od 2.000 dozvola, a u šemi, inače, ne učestvuju Irska i Danska.

Inače, neformalni sporazum sa Savetom podržao je Parlament sa 556 glasova za, 105 protiv i 31 uzdržanim. Savet sada mora da ovo odobri i objavi u Službenom listu pre nego što stupi na snagu. Države članice će tada imati dvogodišnji period da usklade svoje nacionalno zakonodavstvo sa direktivom.

Najviše viza za radnike iz Srbije

Inače, portal schengenvisainfo.com je u martu pisao da je Nemačka odobrila 30.200 viza visokokvalifikovanim stručnjacima i pripravnicima iz trećih zemalja u prvih devet meseci primene Zakona o doseljavanju stručne radne snage.

Usred zatvaranja granica, zabrane putovanja i neaktivnosti većine nemačkih centara za obradu viza tokom prošle godine, nemačke vlasti su uspele da odobre 30.200 viza kvalifikovanim stručnjacima iz trećih zemalja u periodu od 1. marta do 31. decembra 2020. godine.

Visokokvalifikovani radnici sa Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Albanija) su među onima su koji su imali najviše koristi od ovog zakona i nalaze se na listi zemalja čiji su stanovnici dobili većinu takvih viza za rad i život u Nemačkoj.

Kako se navodi, za tih devet meseci, ukupno 2.024 državljana Srbije uspela su da dobiju vizu za Nemačka, odnosno dozvolu da tamo žive i rade u svojoj stručnoj oblasti.