Igre 
Mali: Srbija izbegla "crne scenarije", upkos krizi i pomoći, naš javni dug ispod 60 odsto BDP
Komentari25/05/2021
-12:13
Srbija je u vreme najveće svetske zdravstvene i ekonomske krize pokazala veliku odgovornost na oba fronta i najveći teret preuzela na sebe, obezbedila je medicinsku opremu i vakcine, ali i tri paketa mera pomoći za privredu i građane koji su spasili našu ekonomiju, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Na otvaranju Kopaonik biznis foruma, Mali je istakao da je Srbija na oba fronta ostvarila veliki uspeh i naglasio da uprkos tim izdvajanjima. javni dug Srbije nije prešao i neće preći 60 odsto BDP-a.
On je ocenio da će taj nivo javnog duga Srbija zadržati i do kraja godine, uprkos trećem paketu mera pomoći i velikim ulaganjima u infrastrukturu koji su budžetom za ovu godinu predviđeni u iznosu od 430 milijardi dinara.
"Više puta smo čuli da je naša Vlada reagovala brzo i pravovremeno kada je krenula pandemija, definisali smo prvi, pa drugi paket mera i u toku je treći paket mera pomoći za ublažavanje negativnih posledica krize. Mislim da se u istoriji naše zemlje nije desilo da država preuzme najveći treret krize na sebe", rekao je Mali.
Zahvaljujući toj podršci države, ističe Mali, Srbija je izblegla "crne scenarije" kakvi su se odigrali u ostalim, čak i razvijenim zemljama, u kojima su fabrike masovno zatvarane, a radnici otpuštani.
Takođe, podseća, u Srbiji nije bilo nestašice zaštitnih maski, dezinfekcionih sredstava i respiratora, a bilo je dovoljno novca i za podizanje plata zdravstvenim radnicima.
Mali je istakao da ukupna vrednost sva tri paketa pomoći iznosi osam milijardi evra, što je više od 17 odsto BDP-a Srbije.
Povezane vesti
Dodaje da ta pomoć tokom krize ne bi bila moguća da Srbija pre četiri godine nije imala odgovornu fiskalnu politiku i suficit u budžetu.
Ministarstvo finansija
O saradnji sa MMF 3. juna
Mali je najavio danas da će sledeće nedelje, tačnije 3. juna, na Vladi Srbije biti usvojen novi program saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
On je podsetio da će i ovaj aranžman, kao i prethodni, biti savetodavni i da neće podrazumevati finansijsku podršku.
"Mi ćemo naredne nedelje na sednici Vlade Srbije, 3. juna, usvojiti novi program saradnje sa MMF. U protekla dva meseca smo se potrudili da definišemo osnovne razvojne i reformske ciljeve koji se odnose na reforme javnih preduzeća, poreske uprave, zelenu agendu i svega onoga što treba da doprinese boljem funkcionisanju naše ekonomije i podizanju životnog standard", rekao je Mali.
Kalster 3, akcize...
On je naveo i da se izmanama Zakona o akcizama stvaraju preduslovi za otvaranje klastera 3 u pregovaračkoj poziciji sa Evropskom unijom.
Mali je u Skupštini Srbije objasnio da se izmenama Zakona o akcizama harmonizuje akcizna politika u Srbiji kada su jaka alkoholna pića u pitanju sa akciznom politikom Evropske unije.
On je objasnio da se u Srbiji akcizna politika kada su jaka alkoholna pića u pitanju definiše na osnovu vrste proizvoda, primera radi, da li je rakija od voća, grožđa ili žitarica, i na osnovu toga je određena visina akcize.
Povezane vesti
U Evropskoj uniji, kaže Mali, akcizna politika se definiše na osnovu jednog hektolitra na temperaturi od 20 stepeni, bez obzira na vrstu gotovog proizvoda.
On je napomenuo da će akciza na pivo i ostala niskoalkoholna pića ostati nepromenjena.
Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je ranije u načelu Predlog Zakona o izmena Zakona o akcizama.
U zakonu se menja način obračuna akcize na jaka alkolona pića i to tako što se predlaže jedna akcizna kategorija za sva jaka alkoholna pića, umesto dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo tri kategorije.
Iznos akcize na pivo i niskoalkoholna pića i kao i način obačuna akcize na ove proizvode ostaju isti.
Prema trenutno važećem zakonskom rešenju, akciza na jaka alkoholna pića obračunava se u zavisnosti od vrste pića, koja su podeljena u tri akcizne kategorije i to na rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda i akciza na njih je 136,62 dinara po litru.
Na rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina akciza je 348,17 dinara po litru, a na ostala jaka alholona pića 223, 67 dinara po litru.
Ovim predlogom akciza na sva jaka alkoholna pića bi bila 46.250 dinara na osnovicu, a pošlo se od toga da izmene treba što manje da utiču na visinu javnih prihoda po osnovu akciza.
Tako bi opterećenje jednog litra pića koje sadrži 40 odsto alkohola bilo 185 dinara, što je približno uprosečenom iznosu akcize koji se sada naplaćuje po litru, objašnjenje je Ministarstva finansija.
Komentari (0)