EIB će podržati razvoj železnice Zapadnog Balkana

Železnički samit zemalja Zapadnog Balkana koji sutra u Beogradu organizuje Evropska komisija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Sekretarijatom za saobraćaj je veoma važan događaj, jer je u njegovom fokusu modernizacija želenničke infrastruktrure u regionu Zapadnog Balkana, izjavila je poptredsednica Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan Ljiljana Pavlova.

"Drago nam je najpre što na skup dolaze ministri saobraćaja iz regiona, jer je veoma važno da oni budu čvrsto uključeni u taj proces. Ministri će potpisati izjave o spremnosti da razvijaju želznički transport kao cilj od najvišeg prioriteta", rekla je Pavlova za Tanjug.

Dodala je da će tokom samita biti potpisan memorandum između direktora železničckih kompanija u kome će biti izražena njihova spremnost da sarađuju na unifikaciji standarda u toj oblasti, razvoju infrastrukture i razvijanju regionalnog tržišta železničkog transporta.

Pavlova očekuje da bi jedan od rezultata ovog memoranduma mogao biti zajedički regionalni razvojni plan različitih operatora u železničkom saobraćaju, kako bi se postigla sinergija za sprovođenje pojedinih razvojnih projekata.

"Takođe, čitav događaj i diskusije će ići u pravcu razmatranja konkretnih projekata, poput pruge Niš-Dimitrovgrad, pruga Bar-Brodarevo u Crnoj Gori, železničkog Koridora 8 u Severnoj Makedoniji i Albaniji i još nekih poslova u regionu, poput koridora 5 u BiH, evropskog železničkog pravca 10 na Kosovu. To su sve važni delovi različitih strateškizh infrastrukturnih investicija koje mi sufinasiramo u regionu", navela je poptredsednica EIB-a.

EIB podržala modernizaciju saobraćajne infrastrukture u Srbiji

Govoreći o projekltu brze pruge Beograd-Niš, Pavlova je naglasila da je EIB dosad podržala modernizaciju saobraćajne infrastrukture u Srbiji sa više od 2,3 milijarde evra.

"Dobili smo molbu Vlade Srbije da pomognemo i sufinansiramo brzu prugu od Beograda do Niša. Zadovoljni smo što smo dobili tu aplikaciju i što smo počeli procenu projekta. Očekujemo razgovore s Vladom o tom porojektu i naravno očekujemo konačnu odluku Vlade koja treba da odredi različite tehničke parametre, kao štoje brzina na budućoj pruzi'', dodaje Pavlova.

Navela je da bi odluka Vlade Srbije mogla da bude doneta u oktobru ili novembru.

"Tada ćemo moći da počnemo procenu ulaska u sufinasiranje projekta, koji bi po trenutnim procenama trebalo da košta 1,8 milijardi evra i ukoliko bi to bila konačna cifra, mogli bismo da učestvujemo sa polovinom sredstava u finasiranju projekta", rekla je Pavlova.