Igre 
Koliko su izvesne američke carine prema EU: Ko bi u Uniji najviše mogao da bude pogođen Trampovim merama
Komentari08/02/2025
-17:48
Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto na uvoz robe iz Kine, koje će stupiti na snagu 10. februara, dok je najavljeno da će uvođenje carina prema Kanadi i Meksiku biti odloženo za mesec dana. Pre nekoliko dana je najavio da će uskoro uvesti i carine na robu koja se uvozi u SAD iz Evropske unije, a nije isključio takvu meru ni protiv Velike Britanije. Postavlja se pitanje koje bi zemlje EU bile najviše pogođene ako se uvedu najavljene mere, ali i da li će uopšte biti uvedene.
Da EU kontinuirano gubi konkurentnost i zaostaje u tehnloškom smislu, što je dodatni problem uz najavu mogućeg uvođenja američkih carina smatra Bojan Stanić iz Privredne komore.
On za Euronews Srbija objašnjava da uz to EU mora da nabavlja skupe energenata, kao i da treba uzeti u obzir i činjenicu da raste politički rizik u Evropi što je povezano sa ratom u Ukrajini, ali i činjenicu da moraju da smanjuju zavisnost od trgovine sa Kinom, imajući u vidu da je kineska roba daleko konkurentnija.
"Kao deo te politike obuzdavanja Kine koju propagira Vašington, na neki način Evropa će tu isto morati kasnije da se usaglašava. Sve to jednostavno sada dovodi do dodatnog problema ukoliko čak izvoz Evropske unije bude opterećen carinama u pogledu njenog izvoza na tržište Amerike", rekao je Stanić.
On navodi da se postavlja pitanje gde će onda van svog prostora Evropa plasirati te proizvode, a opet sa druge strane, kako se gubi pozicija na međunarodnom tržištu, sve teže se odoleva konkurenciji koja vlada na unutrašnjem tržištu, a i one koja dolazi iz van evropskih zemalja.
Ko bi najviše mogao da bude pogođen?
Stanić smatra da bi američke carine pre svega najviše pogodile Nemačku, s obzirom na to da je ta zemlja motor privrednog rasta EU i najznačajniji neto izvoznik u okviru EU i jedan od najvećih izvoznika na svetu.
profimedia
"Činjenica je da Nemačka ima dve godine negativnu stopu rasta i da se sada procenjuje vrlo blag rast u 2025. godinu, 0,3 odsto, ali procena je da uz određeni šok koji bi mogao uslediti kao što su ove carine, može doći opet do negativnog rasta u Nemačkoj i u ovoj godini", rekao je Stanić.
Povezane vesti
On dodaje da bi takva negativna dinamika koja bi se desila treću godinu zaredom, uticala na dugoročno smanjenje potencijala nemačke privrede.
Stanić, međutim, navodi da su SAD i EU saveznici i da nije ideja da onesposobite svog saveznika merama poput carina, nego je tp pitanje svojevrsnog disciplinovanja saveznika pred nešto veliko što se dešava na geopolitičkoj areni.
"U tom smislu mi verujemo da će ipak kao što je bio slučaj sa Meksikom i Kanadom kada je došlo do odlaganja ovih carina, da će nešto slično moći da se desi u Evropi, ukoliko naravno naiđu na međusobno razumevanje i Vašington i Brisel", rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, videlo se da je Evropa odgovorila oštro, posebno Nemačka, u smislu da su oni spremni da odgovore na te potencijalne carine.
"Ali poučeni iskustvom sa Kanadom, takođe i Kanada je o tome govorila, međutim kao da su Kanađani odahnuli kad je Vašington, ipak, odlučio da za bar 30 dana odloži carine, a to bar je jako bitno imajući u vidu da to može biti i trajno", smatra Stanić.
"Amerika je konkurentnija i stabilnija privreda od evropske"
Tramp je ranije rekao da se carine uvode zbog velikog trgovinskog deficita SAD sa Evropskom unijom i da na taj način želi da Evropa uvozi više američkih vozila i poljoprivrednih proizvoda.
profimedia
Stanić navodi da kada se pogleda izvoz, tu i nije neki drastično veliki deficit na štetu Amerike.
Povezane vesti
O kaže da je činjenica da SAD imaju najrazvijenije odnose sa Meksikom, Kanadom i Kinom, pa tek onda ide EU .
"Ali, pitanje trgovine EU i Amerike je pitanje pre svega strateške sigurnosti EU, imajući u vidu da je postala značajno zavisna od uvoza energenata iz Amerike, da je zavisna od uvoza visokih tehnologija, da je značajno zavisna od uvoza opreme za odbrambenu industriju. Videli smo da će administracija u Vašingtonu insistirati na povećanju troškova za odbranu unutar članica NATO pakta, koje samim tim podrazumevaju i većinu članica Evropske unije", rekao je Stanić.
On dodaje da je povećanje troškova za odbranu posebno problem za Nemačku za koju navodi da sada ima poteškoća da budžetom pokrije sve potrebe reformi i socijalne potrebe.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da bi eventualne carine prema EU dovele i do porasta cena u SAD jer bi se roba nabavljala po višim cenama.
"To bi se jednim delom prelilo na potrošače i samim tim došlo bi do tog uslovno rečeno finansijskog bola. Ali oni se nadaju da će to biti kratkoročno", rekao je Stanić.
On navodi da kada su bile najavljene mere SAD prema EU, dolar ojačao, kao i zlato, ali da je s druge strane došlo do pada evra.
"Došlo je do porasta inflacije u Evropi, imali smo inflaciju koja je ciljana na dva odsto, ali da je otišla na poslednjem merenju na 2,5 odsto. Znači još uvek će ostati te relativno visoke kamatne stope i time se destimiliše investiciona aktivnost u Evropi. Jednom rečju, Amerika je konkurentnija i stabilnija privreda od evropske, imajući u vidu jaču tehnologiju, veću političku sigurnost, sopstvene energente i mogućnost podrške kroz emisiju novca, što je manje moguće na strani Evropske unije, zato što evro nije svetska valuta kao što je dolar", rekao je Stanić.
Komentari (0)