Transakcije sa zemljama EU biće jeftinije za građane: Koliko se brzo Srbija približava članstvu u SEPA?

Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope. Članstvo u SEPI omogućiće jeftiniji platni promet sa regionom i Evropskom unijom. 

Iz Narodne Banke Srbije kažu da od 2014. godine teče proces usklađivanja domaćih bankarskih sistema sa SEPA standardima, kao i da je jedino što se čeka zeleno svetlo Evropske unije.

Menadžer godine Nebojša Matić na pomen pristupanja Srbije Jedinstvenom platnom području Evrope, kaže da kada god da se to dogodi, za njega, je to dobro.

U razgovoru za Euronews Srbija navodi da je on skratio radnu nedelju zaposlenima na četiri dana, poboljšao efikasnost, ali dodaje da je velika prepreka poslovanju malim i srednjim preduzećima činjenica da kad posluju u Evropskoj uniji plaćaju basnoslovne bankarske troškove.

"Prošle godine smo platili 42,5 hiljade evra. Sad zamislite, u poslednjih 10 godina, bude i 1,000,000 i pola miliona, u zavisnosti od toga koliko je koja godina bila dobra ili nije tako dobra. Sad zamislite da tih 42.500 ne platite? To će biti mali iznosi u odnosu na ove. To je ono što je bitno, em vam novac stiže momentalno, em ne plaćate tako velike provizije", kaže Matić.

Bankari ističu da članstvo u SEPI znači da ne samo da neće biti ogromnih provizija nego i da će efikasnost biti bolja. 

Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da sada transakcije mogu da traju tri ili četiri radna dana, dok bi pristupom SEPI te transakcje trajale svega nekoliko sekundi. Od toga nas deli, tvrde bankari, momenat pravnog i tehničkog prilagođavanja.  

"Očekujemo veliku uštedu za sve nas, naše privrednike, to je sigurno. Očekujemo uštedu i za naše građane. Direktne uplate iz inostranstva građanima su između četiri i 4,5 milijardi godišnje, tako da i naši građani mogu da očekuju boljitak", kaže Vasić.

Međutim, zvaničnici Evropske unije nedavno su najavili da bi Srbija mogla da zakasni sa ulaskom u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima, i da datum možda neće biti 1. januar 2025. godine.

Kartu za taj voz je, čini se uspela da nabavi Crna Gora, pa kako stvari trenutno stoje - to će biti i prva zemlja Zapadnog Balkana koja će posle  Nove Godine uživati u benefitima neplaćanja provizija prilikom transakcija ka i iz Evropske unije.

Vasiljević: Datum priljučivanja zavisi od EU

Srbija je podnela nacrt aplikacije za priključenje SEPA području na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom prometu koja je ocenjena vrlo jasnom i detaljanom, potvrdila je za Euronews Srbija zamenica generalnog direktora Sektora za platni sistem, Anastasija Vasiljević. 

Ona je istakla je da 1. januar ostaje verovatan datum kada se može očekivati da Srbija pristupi SEPI, što će omogućiti mnoge finansijske benefite.

"Taj datum je i dalje relevantan, ali zavisi sve od Evropske komisije. U onom trenutku kada mi dobijemo povratnu informaciju od njih, mi ćemo biti spremni da podnesemo i zvaničnu aplikaciju Evropskom platnom savetu i da postanemo članovi SEP-a", rekla je ona.
Kako je objasnila, onog trenutka kada se Srbija priključi SEPA, velike korporacije ali i mali biznisi i fizička lica imaće priliku da imaju olakšan transfer novca. 

Međutim, kako objašnjava to će biti iz više faza. Prva bi bila modernizaicja plaćanja sa EU i sa regionom. Ona, kako objašnjava Vasiljević, predstavlja ispunjenje nekih formalno-pravnih pretpostavki.

"Druga faza je za nas jako značajna, jer ona predstavlja tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU i to sa infrastrukturom za instant plaćanja. Ako znamo da u Srbiji od 2018. godine imamo sistem za instant plaćanja, za plaćanje unutar zemlje, gde se transakcije izvršavaju za samo 1,2 sekunde, videće se tek koliko će to biti značajno za građane i privredu kada tako isto budu mogli da vrše transakcije sa EU", rekla je ona.

Pored brzih transakcija, navodi ona biće od značaja i velika ušteda što se tiče nižih naknada. 

"Procena je da te uštede mogu biti za tri odsto, odnosno pola milijarde evra na nivou ekonomije Zapadnog Balkana", dodala je.

Kaže i da to što je u dinar valuta Republike Srbije, a u većini zemalja EU evro, neće biti problem, jer članice evropskog bloka ne trguju isključivo evrima.

"Države članice SEPA područja su i neke države koje nisu u zoni evra. Imamo primer Švedske, koja je članica SEPA područja, a isto tako je i uključena u sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke. Dakle, to ni u kom slučaju ne predstavlja problem", rekla je ona.