Igre 
Postupak protiv četiri trgovinska lanca za povredu konkurencije: Šta bi bili neoborivi dokazi za postojanje kartela?
Komentari16/10/2024
-21:00
Komisija za zaštitu konkurencije je 10. oktobra pokrenula postupak protiv društava Delez Srbija (vlasnik Maxi prodavnica), Mercator S, Univereksport i DIS, zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode. Analiza cena 35 proizvoda kod tih trgovinskih lanaca otkrila je da su cene osnovnih prehrambenih artikala, poput mleka, jogurta, ulja, brašna, šećera, jaja, kafe i banana, bile gotovo identične, bez obzira na različite uslove nabavke. U avgustu 2024. godine, Komisija je dodatno uporedila cene 45 proizvoda kod pomenutih trgovaca, što je dodatno ukazalo na odsustvo međusobnog konkurentskog pritiska.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet nakon informacija koje su proistekle iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Srbije, kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv ta četiri privredna društva.
U Tužilaštvu su rekli da na ovaj način treba da se proveri da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.
Postavlja se pitanje koliko su teško dokazive tvrdnje o dogovaranju istih cena za određene proizvode i šta to govori o tržištu.
Kako prikupiti neoborive dokaze?
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Trifunović kaže za Euronews Srbija da kada su u pitanju karteli, moraju da postoje neoborivi dokaze da su se trgovinski lanci dogovarali o cenama, navodeći da je Komisija za zaštitu konkurencije našla neke posredne dokaze koji ne moraju da ukazuju na kartel.
"Mogu, ali ne moraju. Znači, da su imali različite uslove nabavke, a da su imali identične cene i da su te cene rasle više nego što je bila inflacija. Međutim, u teoriji i praksi kartela postoje različite vrste objašnjenja zašto se to dešava. Jedno od njih je tzv. usaglašena praksa. Kod usaglašene prakse, kompanije nemaju eksplicitan dogovor, nego tokom vremena nekako cene konvergiraju jedne ka drugima. U ovom slučaju oni objavljuju svoje cene, znači te kataloge može svako da vidi, i onda u skladu sa tim oni mogu da usklade cene. To može da se desi bez ikakvog dogovora među njima", rekao je on.
Profesor objašnjava da u tom slučaju Komisija može da im naloži da prekinu sa takvom praksom, ali ne može da im izrekne kaznu.
Povezane vesti
Ukoliko je, kaže on, u pitanju eksplicitan dogovor i to da je postojala komunikacija među njima, u tom slučaju mogu da budu kažnjeni.
"Kako se dokazuje da je postojala komunikacija? Ovde je Komisija izvršila nenajavljeni uviđaj, ušla u njihove prostorije, zaplenila svu dokumentaciju i može da analizira tu dokumentaciju. Međutim, mnogo efikasniji način za dokazivanje je tzv. pokajnički program, na engleskom se zove leniency, gde se neki članovi kartela prijavljuju za taj pokajnički program i zauzvrat dobijaju potpuno ili delimično oslobađanje od kazne. Zapravo, to je kao u procesima protiv kriminalnih organizacija, što se zove svedok-saradnik. Taj institut je prvo uveden u Sjedinjene Američke Države i kasnije u Evropskoj uniji. I on je dao odlične rezultate. Dakle, tako se u tim zemljama otkriva najveći broj kartela i tako se prikupljaju neoborivi dokazi", rekao je profesor.
profimedia
Trifunović navodi da u regulativi Komisije za zaštitu konkurencije postoji posebna kratka uredba koju bi, smatra, trebalo detaljnije razradi upravo u tom delu o pokajničkom programu.
"Tu se definiše da se neki član kartela može prijaviti za pokajnički program pre pokretanja postupka. U ovom slučaju je Komisija pokrenula postupak", rekao je on i dodao da u članu tri te uredbe piše da i nakon pokretanja postupka se može prijaviti za taj program, međutim u tom slučaju je samo delimično umanjenje kazne.
On smatra da nije dobro rešenje da je potpuno umanjenje kazne moguće samo pre početka istrage i da bi trebalo omogućiti i nakon pokretanja istrage potpuno brisanje kazne.
"To je glavni podsticaj da se neko prijavi za taj program i to u potpunosti olakšava postupak dokazivanja. Naravno, ukoliko se radi o kartelu, ukoliko nije bilo nikakvog eksplicitnog dogovora među njima, u tom slučaju je to usaglašena praksa", rekao je profesor Trifunović.
Čudna okolnost, navodi on, jeste da su cene u ta četiri trgovinska lanca identične za neke proizvode i da je to ono što Komisija smatra kao indikativno da možda postoji dogovor među njima, ali da sa druge strane, ima i tu nekih stvari koje nisu baš logične.
Povezane vesti
"Imate neke kompanije u ta četiri trgovinska lanca koje su mnogo veće i neke koje su mnogo manje. U praksi se karteli ne sklapaju između velikih i malih. Znači, kartel obično postoji između nekih velikih tržišnih učesnika. Taj mali tržišni učesnik može vrlo lako da izađe iz tog dogovora, snizi cene i uzme potrošače od ovih velikih koji drže visoke cene. Tako da ta stvar mi deluje nelogično. Zašto bi oni uključivali, ako postoji takav dogovor, neke manje trgovinske lance u tako nešto", naveo je profesor?
Kako se odmerava kazna?
Profesor Trifunović objašnjava da je u Srbiji situacija specifična jer Komisija mora da proceni i uticaj te kazne na buduće poslovanje te kompanije.
"Ako vi odredite maksimalnu kaznu koja možda iznosi deset procenata godišnjih prihoda, možda ćete ugroziti poslovanje te kompanije koja će možda bankrotirati i imaćete socijalni problem sa ljudima koji će izgubiti posao. Te elemente komisija sigurno uzima u obzir i zato kod nas kazne gotovo nikad nisu maksimalne za takav prekršaj kao što je kartel, koji se smatra jednim od najtežih prekršaja u pravu konkurencije", rekao je on.
Profesor dodaje da su Evropi te kazne mnogo veće i tako postoji veći podsticaj da se neko prijavi za pokajnički program.
"Kod nas taj pokajnički program ne funkcioniše baš najbolje pre svega zbog niskih kazni, ali opet tu postoji i to ograničenje koje se tiče socijalne komponente", rekao je profesor.
Ono što zanima svakako sve potrošače, kada odemo negde u inostranstvo, vidimo isti proizvod po mnogo manjoj ceni nego što ga kupujemo ovde, pritom su to uglavnom zemlje koje imaju viši standard. Zbog čega su naše cene veće u odnosu na evropske?
"Utvrditi da li je reč o dogovoru ili prepisivanju"
Povodom pokretanja postupka protiv četiri trgovinska lanca, glavna i odgovorna urednica Bloomberg Adria televizije Vesna Damjanić kaže za Euronews Srbija da je ovo je prvi put da je tužilaštvo uopšte pokrenulo jedan ovakav postupak protiv trgovinskih lanaca.
"Mi znamo da dugo na našem tržištu postoji ta priča da postoje monopoli, odnosno da se trgovci dogovaraju, to je, naravno, bilo uzrokovano i visokim cenama, pomenula sam visoku inflaciju, najviše je poskupila hrana i do 38 odsto. To je bio veliki udar i jeste dan danas udar na budžete svih nas. Iz tog razloga, ovo je sada pravi test kako za tužilaštvo, ali tako i za ovu četvorku koja je ovde pomenuta", rekla je Damjanić.
Ona smatra da treba utvrditi šta je tačno - da li su se ti trgovinski lanci dogovarali ili su "prepisivali".
"Stručnjaci kažu da imate taj sindrom prepisivanja cena, kada mali prepisuju od velikih, kada se takmiče sa velikima. Nama je to nedovoljno, dakle, verujem da je ovo test pre svega za tužilaštvo, da se utvrdi da li su to osnovane sumnje i da vidimo na koji način će se sada ponašati i ti trgovinski lanci koji su pomenuti", kaže Damjanić.
Ona je navela da sve to treba da dobije epilog i da se vidi da li su se stvarno dogovarali, "jer jedna fotografija da su sedeli i pričali, ne može da tvrdi da je to monopolsko ponašanje".
"Ali s druge strane, ako imate cene 45 istih proizvoda, to i te kako može da ukazuje na nešto. Ali, važno je da je tu tužilaštvo da epilog i da se zna šta se dogodilo", rekla je Damjanić.
U ovoj situaciji, kaže, dolazak svake nove konkurencije, koja se i očekuje, dobra je vest za potrošače.
Trgovinski lanci sada, veruje, razmatraju mogućnosti spuštanja cena.
"Verujem da sada trgovinski lanci i te kako odmeravaju šta će da urade, koji je njihov sledeći korak, jer sada svi mi više pratimo šta oni rade. Ne verujem da bi to moglo biti odmah, ali postepeno da. Zato što se i svakako inflacija smiruje, ma koliko to bilo polako i postepeno, ali se inflacija smiruje i verujem da ima razloga za to. Zanimljivo je da su se cene tih proizvoda pratile od početka do kraja, ne samo finalne, nego bukvalno od dobavljača proizvoda. Pa onda, naravno, kako se svaka cena formirala uz dodavanje trgovinskih marži, i koliki manevarski prostor sada trgovine imaju i trgovci imaju da smanje cene i to na uštrb ovih dobavljačkih cena", navela je glavna i odgovorna urednica Bloomberg Adria televizije.
Komentari (0)