Sumnja se da su trgovinski lanci dogovarali cene: Kolike su trgovačke marže u Srbiji i ko se najviše ugrađuje?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/10/2024

14:25

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca Delez, Mercator S, Dis i Univerexport zbog sumnje da su dogovarali cene. Kako se navodi u saopštenju, Komisija je tokom više meseci praćenja cena za 35 izabranih proizvoda kod ovih maloprodavaca, konstatovala da su u maloprodenim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Komisija je zaključila i da je u periodu od aprila 2023. godine do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, te da je u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan značajan rast prihoda i bruto marži posmatranih učesnika na tržištu što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potršača Srbije kaže da ga ta vest nije iznenadila i da je to očekivano, jer su na to ukazivali prethodnih pet godina.

"Znate, da nije reizbora u parlamentu novog predsednika Komisije zaštite konkurencije mi i ovo ne bismo videli. Znači, pet godina Nacionalna organizacija potrošača proziva Komisiju za zaštitu konkurencije da naprave sektorske analize", rekao je on za Euronews Srbije.

Dodaje da ovakvi podaci "govore sve, a ne govore ništa". Napominje da je u ovom slučaju osnov za analizu bio cenoteka, slične ili približno iste cene i to je nazvano kartelskim udruživanjem ili dogovorom.

Kolike su marže u Srbiji

"Da li mogu da pokrenu postupak u ovom trenutku i protiv Ministarstva trgovine zbog toga što imaju onu priču oko najniže cene ili najbolje cene", upitao je Papović.

Pojašnjava da je Komisija trebalo da uradi pravu sektorsku analizu koja podrazumeva lanac distribucije, da se vidi od koga trgovci dobijaju robu, koliko se ko ugrađuje.

"Nemoguće je da otkupna cena graška bude 40 dinara, a da u prodavnici bude više od 200 dinara", rekao je on.

U zaključku Komisije se navodi da je 2016. godine marža bila 19 odsto, a da je 2023. godine 38 odsto. Kada se sve to pretvori u dobit 2016. godine su ova četiri pomenuta marketa zaradila 3,7 milijardi dinara, a sedam godina kasnije čak 18,6 milijardi dinara.

Papović kaže da su marže za određene proizvode i veće od onog što stoji u izveštaju i ponovio da je marža za grašak veća od 100 odsto.

Izgovor inflacija

Podseća da je Nacionalna organizacija potrošača tražila od aktuelnog premijera Miloša Vučevića, ali i prethodne premijerke Ane Brnabić, da se uradi sektorska analiza lanca distribucije.

"Komisija za zaštitu konkurencije u poslednjih pet godina, nijednu analizu nije uradila", istakao je on.

Trgovci kao izgovor za podizanje cena navode inflaciju, a Papović kaže da su trgovci u Srbiji spremni i da "zbog cunamija u Indoneziji podignu cene".

"Koliko god se trudite da povećate plate, toliko i poskupi neki proizvod. Ovo što je sada Komisija uradila je smešno i nas obične potrošače dovodi u zabludu", rekao je on.