Igre 
Počeo da radi terminal za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu: Na koje količine može da računa Srbija
Komentari15/10/2024
-16:06
Terminal za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu, putem kojeg će se ovaj energent isporučivati u Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Srbiju, Moldaviju, Ukrajinu, Mađarsku i Slovačku, juče je zvanično počeo sa radom. Operator ovog sistema, kompanija Gastrade, objavio je da tamošnja jedinica za skladištenje i regasifikaciju ima maksimalni kapacitet regasifikacije od 5,5 milijardi kubnih metara godišnje. U saopštenju se navodi da trenutno 14 grčkih i međunarodnih kompanija komercijalno učestvuje u ovom projektu, angažujući skoro sve kapacitete terminala do najmanje 2030. godine.
Srbija je, kako je u februaru ove godine rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, rezervisala 300 miliona kubnih metara gasa godišnje iz terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu, od trenutka kada terminal postane u potpunosti operativan.
Nakon završetka izgradnje interkonekcije sa Bugarskom krajem prošle godine, Srbija se fizički povezala i sa tim terminalom u grčkoj luci Aleksandropolis.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Euronews Srbija da je bilo koja količina koja nadomešćuje potencijelni ruski prirodnih gas značajna za Srbiju jer je, dodaje, sama diversifikacija izvora snabdevanja dobra za građane Srbije.
On kaže da se prijatno iznenadio kada je počeo da radi terminal u Aleksandropolisu, iako se to nagoveštavalo neko vreme.
"Pretpostavljam da je to jedna od inicijativa, američkih inicijativa, usledili su i sporazum i potpisivanje ugovora između vlade, vladinih predstavnika i Srbije i Amerike. To je dobar korak", rekao je Kapor.
On je naveo da je tečni prirodni gas visokopotentan energent i da može da se koristiti na veoma efikasan način.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
Ako se uzme ceo proces proizvodnje i transporta, Kapor kaže da tečni gas treba da se ohladi na minus 165 stepeni, pre nego što se transportuje preko velikih prostranstva.
"Ja ne bih voleo njega (tečni prirodni gas) da vidimo u našem energetskom miksu što se tiče grejanja građana. To je samo problem", dodaje Kapor.
On je naveo da se s obzirom na poslednja dešavanja iz nauke u oblasti energetike, nažalost, ispostavilo da tečni prirodni gas emituje čak i više emisije štetnih gasova nego čak sam ugalj.
U planu gasovod do Severne Makedonije
Povodom planova za gradnju gasne interkonekcije, odnosno gasovoda do Severne Makedonije, Kapor kaže da ne može da se afirmativno odnosi prema tom kraku ka Severnoj Makedoniji, jer i Severna Makedonija, a i Srbija, mogu da imaju alternative prirodnom gasu.
On je podsetio da je u skladu sa klimatskim ugovoru iz Pariza 2015. godina o klimatskim promenama, prirodni gas naveden kao traziciono gorivo.
profimedia
"Tranziciono, u smislu zato što to i dalje emituje štetne materije, manje od klasičnih tipova fosilnih goriva, ali ipak i dalje štetno", rekao je Kapor.
Sa aspekta tehnologije, Kapor kaže da Srbija, kao i Severna Makedonija i ceo region, ima mnogo vidova tehnologije na raspolaganju koje može da vitalizuje i da proizvodi električnu energiju i toplotnu energiju na efikasan način.
Pod kojim uslovima će biti produžen sporazum sa Rusijom?
Premijer Srbije Miloš Vučević je nedavno rekao da se Srbija neće odreći nijednog izvora, da je potreban i ruski gas, i gas iz Azerbejdžana.
Povezane vesti
Gasni sporazum sa Rusijom uskoro ističe, a na pitanje da li će taj sporazum biti produžen pod istim uslovima i da li će biti povoljniji ili ne, Kapor je naveo da očekuje sklapanje novog sporazuma.
On navodi da će to biti politički dogovor, kao što je bio i prethodnog puta.
"Kad kažem politički, nije zasnovan na tržišnim uslovima, nego je zasnovan na nekim drugim vidovima usluga", rekao je on.
On kaže da ne vidi neko odstupanje Srbije od Ruske Federacije.
"Rusiji je potrebna Srbija ovde, tako da ja ne očekujem neko zahlađenje odnosa i očekujem sklapanje novog ugovora. Ali to sve zavisi od nivoa pritisaka koji će doći sa Zapada, pre svega SAD. U toj igri karata je stvarno nezahvalno predvideti šta će tačno da bude", naveo je Kapor.
Na pitanje da li je realno očekivati da će američki gas iz gasnih škriljaca moći da zameni ruski gas, Kapor je rekao da je značajno zamenio i da je nadomestio značajne količine ruskog prirodnog gasa za evropsko tržište, ali nije u potpunosti.
"I dalje neki deo prirodnog gasa iz Ruske Federacije dolazi u EU. Ono što je EU uradila u prethodnom periodu, to je da je značajno povećala efikasnost i smanjala upotrebu prirodnog gasa u svom energetskom miksu. Naravno, nije još uspela da se potpuno oslobodi, ali je na tom putu i prema njihovom cilju, to će prestati da bude u upotrebi, mislim, do 2040. godina", rekao je Kapor.
O poslovanju Srbijagasa
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno je rekao da ima dovoljno energenata, da će cena ostati kakva jeste i da do kraja grejne sezone neće biti poskupljenja.
Na pitanje da li je to realno, Kapor je naveo da je Srbijagas poznat kao najveći gubitaš u prethodnih godina.
"Drugim rečima, njima nije problem da drže veštačko sniženu cenu prirodnog gasa, a da troškove gubitaka snose svi građani Srbije, dakle i oni građani koji ne koriste prirodni gas. Tako da to se njemu može, to je pozicija od 2016. godine van zakona, ne može niko da ga smeni. Dakle, ništa lično, samo govorim ono što zakon predviđa", rekao je on.
Kapor kaže da Srbijagas posluje po principu koji nije u skladu ne samo sa domaćim zakonodavstvom, nego i sa međunarodno preuzetim obavezama iz Energetske zajednice.
"Drugim rečima, Srbijagas drži monopol na domaćem tržištu i može da troši novac poreskih obaveznika po njegovom nahođenju", dodaje on.
Komentari (0)