Igre 
Skok Sremskih Karlovaca u budućnost: Šta predviđa projekat obnove najmanje opštine u Srbiji i šta sve treba uraditi
Komentari03/08/2024
-08:00
U okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027" planirano je ulaganje oko 17,8 milijardi evra u oko 320 projekata širom Srbije. Među tim projektima je i potpuna obnova starog jezgra Sremskih Karlovaca, najmanje opštine u Srbiji u kojoj živi oko 8.000 stanovnika.
Deo plana "Skok u budućnost" je i Ekspo projekat, a s obzirom na to da se očekuje skoro tri miliona posetilaca 2027. zbog Specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027, i Sremski Karlovci bi sigurno mogli da se nađu na mapi brojnih gostiju koji će doći u Srbiju.
To će biti i izazov za turističke radnike da se angažuju na promociji tog grada i prilika da se strani gosti upoznaju sa kulturno-istorijskim nasleđem Sremskih Karlovaca, ali i da uživaju u prirodi grada na Dunavu, koji je na oko 12 kilometara od Novog Sada i oko 70 kilometara od Beograda.
Šta kažu domaći turisti
Da je obnova Sremskih Karlovaca potrebna svedoče domaći turisti. Sagovornik Euronews Srbija iz Beograda, koji često posećuje Sremske Karlovce, kaže da je taj grad posebno i nezaobilazno mesto kada se govori o istoriji Srbije i Vovodine u Srbiji, da je kulturno-istorijski značaj ogroman, ali da stanje u kome se nalaze zgrade i određeni sadržaji nisu na zadovoljavajućem nivou.
Prema njegovim rečima, sam centar, odnosno gradsko jezgro jeste uređeno, ali čim se zađe u neku od okolnih ulica mogu se videti oronule fasade na starim lepim i značajnim kućama, ispisani grafiti, kapije, vrata i prozori u lošem stanju.
Jedan od primera je i vidikovac na kojem je spomenik pesniku Dušku Trifunoviću.
"Duškov vidikovac nije tako davno otvoren, a već je u lošem stanju. Stepenice ka njemu su zarasle, a kad se popnete na vrh takođe je sve u veoma lošem stanju. Čuo sam da je rađena delimična sanacija, ali to je jedan biser sa kog se grad i okolina vide kao na dlanu i trebalo bi voditi više računa", rekao je on.
Euronews/Ljiljana Gradinac
Povezane vesti
Smatra da bi celo mesto moglo da zasija novim sjajem, naročito posle povezivanja brzom prugom.
"Mi idemo u inostranstvo da posećujemo neke čuvene istorijske gradove i popularne destinacije, a o nečem što je naše, a u najmanju ruku jednako lepo, ne brinemo", kaže on.
Kakvo će biti novo lice Sremskih Karlovaca?
Skupština Srbije, na predlog Pokrajinske vlade, donela je u maju 2021. godine Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Кarlovaca, na osnovu koga je Vlada Srbije donela Rešenje o imenovanju odbora, čiji je zadatak da radi na programu obnove i revitalizacije i da prati obnovu.
Program obnove kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanja razvoja Sremskih Karlovaca za 2023. godinu predviđao je 989 miliona dinara iz republičkog, pokrajinskog i lokalnog budžeta.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković posetila je nedavno Sremske Karlovce, gde je održala sastanak sa predsednikom Opštine Draženom Đurđićem.
Ona je tom prilikom istakla da će Pokrajina u narednom periodu obezbediti 150 miliona dinara za nastavak razvoja Sremskih Karlovaca, a nakon rebalansa budžeta i dodatna sredstva.
Gojković je sa sa rukovodstvom Opštine razgovorala o aktuelnim projektima i planovima za naredni period, kao i o potrebi da se mnogo toga uradi kako bi potencijali ove opštine bili iskorišćeni na pravi način - sa jedne strane kako bi se građanima Sremskih Karlovaca obezbedili uslovi za bolji život, a sa druge skrenula pažnja turistima na kulturno-istorijski značaj i lepote ovog mesta.
Povezane vesti
Na tom sastanku je bilo reči o potrebi da se završe rekonstrukcija i adaptacija glavnih i važnijih sporednih ulica u Sremskim Karlovcima, potrebi za dečijim igralištima, ali i o velikim projektima kao što je izgradnja sportske hale i otvorenog bazena. Razgovaralo se i o izgradnji Doma kulture.
Gojković je rekla da je bilo reči i o primeni Zakona o revitalizaciji Sremskih Karlovaca, kao i o ponovnom radu Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, koji bi sumirao sve projekte i uklopio se u, kako je navela, sada već novu ulogu Sremskih Karlovaca koju su dobili u projektu predsednika Republike i Vlade Srbije "Skok u budućnost", čime će Sremski Karlovci postati aktivni činilac i projekta Ekspo 2027.
"Mnogo se očekuje od tih projekata, od novog lica Sremskih Karlovaca, jer se pretpostavlja da će ljudi koji budu dolazili u Beograd iskoristiti priliku da dođu u Sremske Karlovce i Novi Sad, kako zbog blizine, tako i zbog brze pruge", navela je Gojković.
Predsednik Opštine Sremski Karlovci Dražen Đurđić rekao je da najavljena podrška pokazuje da su, bez obzira što su najmanja opština u Srbiji, Sremski Karlovci kao kolevka istorije, kulture i državnosti od velikog značaja za Pokrajinu.
On je rekao da će do kraja ove ili početkom sledeće godine početi rekonstrukcija Matoševe ulice što je za građane od izuzetne važnosti i dodao da Sremski Karlovci do kraja 2026. godine moraju da budu spremni za veliki broj turista i otvaranje Ekspo 2027.
U Turističkoj organizaciji Vojvodine kažu da s obzirom na značaj i veličinu događaja kao što je EXPO 2027, sva dodatna ulaganja i promocija svakako će uticati na unapređenje turističke ponude, ne samo Beograda, Sremskih Karlovaca ili Novog Sada već i cele Srbije.
Euronews/Ljiljana Gradinac
"Osim što ovaj događaj može uticati na direktan porast broja turista, može uticati i na poboljšanje imidža opštine i regiona. Dodatnim ulaganjima i investicijama stvoriće se dugoročni benefiti i za lokalno stanovništvo, i za potencijalne turiste što ima višestruke pozitivne efekte - poboljšanje u infrastrukturi, turističkim kapacitetima, proširivanje turističke ponude, dodatna radna mesta. Sve to će doprineti da se Sremski Karlovci još bolje pozicioniraju na turističkoj mapi i otvoriće mogućnosti za dalji napredak turizma u ovoj opštini", rekli su za Euronews Srbija u Turstičkoj organizaciji Vojvodine.
Šta pokazuje statistika
Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, Sremske Karlovce je u 2021. posetilo 6.397 turista koji su ostvarili 10.283 noćenja.
U 2022. godini bilo je 8.713 turista, koji su ostvarili 12.805 noćenja.
Najveći broj dolazaka i noćenja u Sremski Karlovcima se beleži u periodu od maja do oktobra, a prosečan broj noćenja domaćih turista u 2022. godini je 1,5 dana, a stranih 3,9 dana.
Sremske Karlovce je u 2022. godini posetilo 3.244 stranih gostiju, što je znatno povećanje u odnosu na 2021. kada je tu najmanju opštinu u Srbiji posetilo 860 stranih turista.
Međutim, poređenjem ukupnog broja dolazaka i noćenja turista po godinama, uočava se smanjenje u ukupnom broju dolazaka turista u 2023. godini za 19,26 odsto u odnosu na 2022. godinu, a u ostvarenom ukupnom broju noćenja za 42,62 odsto.
Broj dolazaka i broj noćenja u 2023. znatno je manji u odnosu na 2022. godinu između ostalog zbog toga što je hotel Dunav zatvoren i zato što nema radnika na izgradnji pruge, koji su prethodnih godina imali znatan udeo u prometu.
S druge strane, poređenjem podataka iz 2022. i 2023. godine, broj i domaćih i stranih posetilaca koji su koristili usluge vodičke službe Turističke organizacije Sremski Karlovci sa 25.410 povećan je na 37.438.
Taj broj posetilaca se isključivo odnosi na posete kulturno-istorijskim znamenitostima grada uz pratnju lokalnih turističkih vodiča.
Ukupan broj posetilaca Sremskih Karlovaca je znatno veći kada se uključi i broj posetilaca i turista u tranzitu, zatim onih koji su koristili usluge degustacije vina u vinskim podrumima, kao i posete manifestacijama.
Kada je u pitanju udeo stranih gostiju u ukupnom broju posetilaca, on iznosi svega 9,78 odsto.
Organizovano uglavnom dolaze đačke ekskurzije iz Republike Srpske i strane delegacije u poseti lokalnoj samoupravi, Novom Sadu i Beogradu.
Osim tih grupa, izdvaja se povećana individualna poseta iz zemalja Evropske unije (Nemačka, Španija, Francuska, Grčka), kao i gostiju iz Indije, Rusije, Turske i Kine.
Znamenitosti, bermet, kuglof i priroda
Od kulturno-istorijskih znamenitosti Sremskih Karlovaca, u Turističkoj organizaciji Vojvodine izdvajaju Patrijaršijski dvor, Sabornu crkvu, Karlovačku gimnaziju, Česmu Četiri lava, grob pesnika Branka Radičevića i Kapelu mira, mesto na kojem je potpisan Кarlovački mir 1699. godine i koja ima međunarodni značaj po turističkoj valorizaciji, zatim brojne muzeje i galerije (Muzej pčelarstva Živanović, Muzej šibica, Zavičajna kuća itd.).
Euronews/Ljiljana Gradinac
Turistička ponuda Sremskih Кarlovaca bogata je i u svojoj gastronomiji, pa posetioci imaju mogućnost da degustiraju kvalitetna vina i razne gastronomske specijalitete i delikatese.
U ponudi su posete vinskim podrumima i raznim manifestacijama ("Festival Kuglofa", "Kult Fest", Karlovačka berba grožđa, Međunarodni festival poezije "Sremsko karlovački pesnički brodovi").
Vinski turizam u Sremskim Karlovcima prepoznat je kao važan segment turizma, te sa svojom mrežom vinarija čini značajan i nezaobilazan deo ukupne turističke ponude opštine.
Sremski Karlovci su deo Vinskog puta Fruške gore, a prema podacima lokalne turističke organizacije ovde se nalazi 20 registrovanih vinarija, od kojih 15 pruža usluge degustacije vina I hrane u svojim objektima.
U gastronomskoj ponudi izdvajaju se tipični proizvodi: bermet – specijalno aromatizovano vino, kao regionalni brend i kuglof – starinski kolač proizveden na tradicionalan način, kao i lokalne vinske sorte: Grašac, Sila, Neoplanta, Petra, Probus.
Da je gastronomija nezaobilazna kada se priča o Sremskim Karlovcima smatra i sagovornik Euronews Srbija s početka teksta.
"Poznati su po čuvenim ribljim specijalitetima i ribljoj čorbi, a kraj samog Dunava su dva riblja restorana. U Centru mesta je takođe nekoliko restorana koji služe domaću i internacionalnu kuhinju. Mislim da mestu nedostaje još restorana koji bi nudili sve proizvode po kojima su Karlovci poznati, a naročito čuvenu poslasticu karlovački kuglof uparen sa lokalnim vinima", kaže on.
Kako navodi, vinski turizam je u Sremskim Karlovcima dobro razvijen, ali bi ga trebalo više promovisati.
"Svakako najpoznatiji vinski proizvod u Sremskim Karlovcima jeste bermet, za koji Karlovčani kažu da se pravi samo tu, i određene porodice i manastiri čuvaju recept kao tajnu. Reč je o slatkom vinu čija cena ide od 1.500 dinara za flašu pa naviše. Naravno, ono se služi i u svim ugostiteljskim objektima", rekao je on.
S druge strane, dodaje, Sremski Karlovci imaju prelepu prirodu i okolinu, što bi takođe moglo da se iskoristi.
"Mislim da je moguće više iskoristiti Dunav i sadržaje koje ta reka nudi, a tu je takođe i nedovoljno poznati Karlovački Dunavac koji je biser prirode sa mnogim zaštićenim vrstama. Da ne pominjem čuveno Stražilovo. Sve to bi trebalo bolje urediti, ali na način da priroda bude očuvana i zaštičena", smatra sagovornik Euronews Srbija.
U Turističkoj organizaciji Vojvodine kažu da kao najvažniji plovni put, Dunav u ovom području ima izuzetne vrednosti poput ritova, specijalnih rezervata prirode, a posetioci mogu da uživaju na kupalištima ili u vožnji Dunavom.
Osim toga, dodaju, Sremski Karlovci imaju nekoliko označenih pešačkih i biciklističkih ruta koje vode do obližnjih lokaliteta - Stražilova, Brankovog groba, Planinarskog doma.
Postoje i staze koje vode ka fruškogorskim manastirima Velika Remeta, Grgeteg, Krušedol.
Komentari (0)