Temu, SKIMS i Fashion Nova pali na testu: Kako moda postaje sve brža, a svetski brendovi sve licemerniji

Nezavisna modna organizacija Remake ocenila je velike kompanije koje proizvode odeću u pogledu njihovih praksi zaštite životne sredine, ljudskih prava i ravnopravnosti.

U fabrici u provinciji Džeđijang na istočnoj obali Kine, dve gomile odbačene pamučne odeće i posetljine, razdvojene na tamne i svetle boje, gomilaju se na podu radne sobe. Rukavi jakni, kragne i etikete brendova vire iz gomile dok radnici ubacuju odeću u mašine za seckanje.

To je prva faza novog života za tekstil, odnosno deo napora u reciklaži koju praktikuje kompanija Wenzhou Tiancheng Texile, jedna od najvećih fabrika za reciklažu pamuka u Kini.

Tekstilni otpad je hitan globalni problem, sa samo 12 odsto recikliranog materijala širom sveta, prema podacima Fondacije Elen Mekartur. Još manje - samo jedan odsto odbačene odeće se pretvara u novu odeću; većina se koristi za predmete male vrednosti kao što su izolacija ili punjenje dušeka.

Međutim, nigde problem nije tako hitniji nego u Kini, najvećem svetskom proizvođaču i potrošaču tekstila, gde se svake godine baci više od 26 miliona tona odeće, prema statistikama vlade. Većina takvog otpada završi na deponijama.

A fabrike poput ove jedva da ostavljaju ikakav trag u zemlji čijom industrijom odeće dominira brza moda - jeftina odeća napravljena od sintetike koja se ne može reciklirati, a ne od pamuka. Proizvedena od petrohemikalija koje doprinose klimatskim promenama, zagađenju vazduha i vode, sintetika čini 70 odsto domaće prodaje odeće u Kini.

Tanjug/AP/Ng Han Guan

Kineski otisak je širom sveta: veliki brendovi za e-trgovinu Shein i Temu čine zemlju jednom od najvećih proizvođača jeftine mode, poslujući u više od 150 zemalja.

Šta je kružna održivost?

Da bi se postigao efekat koji zaista nešto menja, među vodećim kineskim brendovima odeće potrebno je ono što modni stručnjak Ševej Je naziva "kružnom održivošću". To znači da se otpad u potpunosti izbegava.

"Morate krenuti od vlakana koja se mogu reciklirati i onda će sav ovaj otpadni tekstil ponovo biti stavljen u upotrebu", rekla je ona.

Ali, to je teško ostvarv cilj: samo oko 20 odsto kineskog tekstila se reciklira, prema kineskoj vladi - a skoro sve je pamuk.

Ali, ni kineski pamuk nije bez mrlje, kaže Klaudija Benet iz neprofitne Fondacije za ljudska prava.

Njegov veliki deo dolazi od prinudnog rada u provinciji Sinđang od strane etničke ujgurske manjine u zemlji.

"Jedan od pet pamučnih odevnih predmeta širom sveta povezan je sa ujgurskim prinudnim radom", kaže Benet.

SAD su u maju blokirale uvoz za 26 kineskih trgovaca i skladišta pamuka kako bi izbegli robu stvorenu ujgurskim prinudnim radom. Ali, pošto je lanad snabdevanja tako postavljen, ujgurski pamuk se koristi u odeći proizvedenoj u drugim zemljama koja ne nosi oznaku "proizvedeno u Kini", kaže Benet.

"Mnogi, mnogi brendovi odeće su povezani sa ujgurskim prinudnim radom preko pamuka", rekla je ona i dodala da se ti podaci "kriju iza nedostataka transparentnosti u lancu snabdevanja".

Temu ocenjen nulom kada su ljudska prava u pitanju

Dok je Kina globalni lider u proizvodnji električnih automobila i javnog prevoza na električni pogon i postavila je cilj postizanja neustralnosti ugljenika do 2060. godine, njeni napori u promovisanju održive mode i recikliranju tekstila zaostali su u pozadini.

Prema ovogodišnjem izveštaju nezavisne modne organizacije Remake koji ocenjuje velike tekstilne kompanije o njihovim praksama zaštite životne sredine, ljudskih prava i ravnopravnosti, dominira podatak da među najpoznatijim brendovima postoji vrlo malo odgovornosti.

profimedia

Organizacija je kompaniji Shein, čije onlajn tržište grupiše oko šest hiljada kineskih fabrika odeće pod svojim brendom, dala samo 6 od mogućih 150 poena. Temu ima nula poena.

Na nuli su bili i američki brend SKIMS, čiji je suosnivač Kim Kardašijan, i jeftin brend Fashion Nova. Američki trgovac na malo Everlane bio je najbolji sa 40 poena za prakse održivosti.

Kineska unutrašnja politika ne pomaže

Pamuk recikliran od korišćene odeće zabranjen je u proizvodnji nove odeće u Kini. Ovo pravilo prvobitno je bilo usmereno na suzbijanje kineskih operacija recikliranja prljavog ili na drugi način kontaminiranog materijala.

Ali sada to znači da se ogromni kalemovi čvrsto tkanog pamučnog prediva nalik na užad, proizvedeni u fabrici Wenzhou Tiancheng od polovne odeće, mogu prodavati samo za izvoz, uglavnom u Evropu.

Pogoršava situaciju i to da mnogi kineski potrošači nisu voljni da kupuju polovne stvari, a to je nešto što direktor prodaje u fabrici Koven Tang pripisuje povećanju prihoda domaćinstva.

"Oni žele da kupuju novu odeću, nove stvari", kaže on o stigmi povezanoj sa kupovinom polovne odeće.

Ipak, među mladim Kinezima, rastuća svest o održivosti doprinela je nastanku nekih novih preduzeća koja recikliraju odeću.

Tridesetogodišnji dizajner Da Bao je 2019. osnovao Times Remake, brend sa sedištem u Šangaju koji uzima polovnu odeću i prepravlja je u novu. U radnoj prostoriji kompanije u Šangaju, krojači rade sa polovnim farmerkama i duksericama, pretvarajući ih u nove "fanki" komade.

Ovaj poduhvat je započeo tako što su Da Bao i njegov tast objavljivali svoje kreacije na internetu. On sada ima vodeću prodavnicu u modernom šangajskom okrugu Jing'an u kojoj se prodaje njegova redizajnirana odeća pored starinskih komada kao što su Levi's i Carhartt jakne.

Komadi su "kombinacija prošlog stila i trenutne modne estetike sa ciljem da se stvori nešto jedinstveno", kaže Bao.

Tanjug/AP/Ng Han Guan

Žang Na ima modnu marku Reclothing Bank koja prodaje odeću, torbe i druge aksesosare napravljene od materijala kao što su plastične flaše, mreže za pecanje i džakovi od brašna.

Etikete artikala imaju QR kodove koji pokazuju njihov sastav, način na koji su napravljeni i poreklo materijala. Žang se oslanja na dobro uspostavljene metode proizvodnje kao što su tekstilna vlakna napravljena od lista ananasa (vekovna tradicija koja potiče sa Filipina).

"U osnovi možemo razvijati hiljade novih tkanina i novih materijala", kaže ona.

Reclothing Bank je počela 2010. da daje "novi život starim stvarima", kaže Žang o svojoj radnji u istorijskoj šangajskoj četvrti koja je mešavina zapadne i kineske arhitekture. Velika kutija za korišćenu odeću nalazi se ispred ulaza.

"Stari predmeti zapravo nose mnogo sećanja i emocija", rekla je ona.

Novo tržište vitiž odeće

Žang kaže da je videla kako svest o održivosti raste otkako je otvorila svoju radnju, čiji su glavni kupci u dvadesetim i tridesetim godinama.

Bao Jang, studentkinja koja je svratila u prodavnicu rekla je da je bila iznenađena osećajem udobnosti kojim odiše ova odeća.

"Mislim da je to neverovatno jer kada sam prvi put ušla na ova vrata čula sam da su mnogi komadi napravljeni od ljuske kukuruza, ali kada sam dotakla odeću, nisam imala pojma da će biti tako udoban osećaj", rekla je ona.

Ipak, priznaje da je kupovina održive odeće još teža za prodaju potom.

"Ljudi mojih godina su više zavisni od brze mode i ne razmišljaju o održivosti odeće", rekla je ona.

Reciklirana odeća koja se prodaje u prodavnicama kao što je Reclothing Bank ima mnogo višu cenu od brendova brze mode, ponajviše zbog skupih metoda proizvodnje.

I u tome leži pravi poblem, kaže Šeng Lu, profesor studija mode i odeće na Univerzitetu Delaver.

"Studije iznova i iznova pokazuju da potrošači nisu voljni da plate više za odeću napravljenu od recikliranih materijala i umesto toga zapravo očekuju nižu cenu jer takvu odeću vide kao napravljenu od polovnih stvari", kaže on.

Sa većim troškovima kupovine, sortiranja i obrade korišćene odeće, on ne vidi da bi održiva moda uspela u širokom obimu u Kini, gde je odeća inače tako jeftina za pravljenje.

"Kompanije nemaju finansijski podsticaj", rekao je on.

Za stvarne promene potrebno je da postoje "jasniji signali sa samog vrha", dodao je on misleći na vladine ciljeve poput onih kada su pokrenuli kinesku industriju električnih vozila.

Ipak, u Kini "vlada može biti prijatelj bilo kom sektoru", kaže Lu, tako da ako kineski komunistički lideri vide ekonomski potencijal, to bi moglo da izazove promenu politike koja pokreće nova ulaganja u održiv način poslovanja.

Ali za sada, plastično umotani čunjevi čvrsto namotanog pamuka utovareni u kamione ispred fabrike Wenzhou Tiancheng, biće upućeni na prekookeanska tržišta, daleko od mesta gde je počeo njihov put reciklaže.

"Brza moda definitivno nije van mode u Kini", zaključio je Lu.