Bliži se kraj ere jeftinih avionskih karata u Evropi: Zelena tranzicija "udarila" na avio-kompanije

Eri jeftinih avionskih putovanja u Evropi je možda došao kraj, pre svega zahvaljujući ekološkoj politici EU koja sve više dobija na značaju uvođenjem novih regulativa. Premda je to dobra vest kada je u pitanju ublažavanje uticaja klimatskih promena, ljudi sa niskim ili srednjim primanjima koji su nekada putovali Evropom, sada to više ili neće moći, ili će to činiti ređe.

Upravo je to glavni zaključak do kojeg su došli analitičari tržišta vazduholovstva uzimajući u obzir uticaj promene evropskog ekološkog zakonodavstva kada je avio-saobraćaj u pitanju, ali i procenjenu cenu zelenih goriva.

Cene avio-karata za letove unutar EU već su porasle za 20 do 30 odsto u 2023. godini, u poređenju sa erom pre pandemije, objavio je Financial Times prošle godine. Glavni razlozi su svakako velika potražnja potrošača, rastući troškovi goriva i poremećaji u lancima snabdevanja.

Međutim, analitičari procenjuju da se očekuje dalji rast cena u narednim godinama kao rezultat "koktela" mera uključenih u evropsku strategiju Fit For 55.

Šta je Fit for 55?

Fit for 55 je paket Evropske unije osmišljen da smanji emisije gasova staklene bašte u EU za 55 odsto do 2030. godine. U pitanju je deo sindikalne strategije Evropskog zelenog dogovora koja je prvi put predstavljen u decembru 2019. godine.

Međutim, jedna od najvažnijih je reforma sistema trgovanja emisijama (EU ETS), odnosno šema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u industrijskom sektoru na ekonomski efikasan način, kojem pripada i avio-industrija još od 2012. godine.

Kao i čitava industrija, vazduhoplovstvo je do sada imalo koristi od besplatnih dozvola za emisije. Ali, prema reformi ETS-a, besplatne naknade će se postepeno ukidati između 2024. i 2026. Ovaj sistem predviđa da avio-prevoznici kupuju karbonske kompenzacije za svaku metričku tonu ugljen-dioksida koje ispuste u atmosferu. Pravila važe za letove koje počinju i završavaju se u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

Besplatne naknade važiće samo za kompanije koje koriste goriva koja manje zagađuju, ali su ona skuplja od tradicionalnih.

"Biogena održiva vazduhoplovna goriva (SAF) trenutno koštaju otprilike tri do pet puta više od fosilnog kerozina, dok se predviđa da će energetska goriva (PtL) biti i do deset puta skuplja", naglašava avio-kompanija Lufthansa u novoj kampanji "Da Evropi" pokrenutoj uoči evropskih izbora.

profimedia

Osim toga, instutucije EU rade i na reviziji Direktive o oporezivanju (ETD). Do danas su i kerozin koji koriste avioni i teško lož ulje koje koristi transportna industrija, bili izuzeti od oporezivanja. U okviru paketa mera Fit For 55, Evropska komisija je predložila ažuriranje direktive koja predviđa ukidanje navedenih izuzetaka.

Prema Airlines for Europe (A4E), najvećem udruženju avio-prevoznika u EU "mnogi od predloga za Fit for 55 će značajno uticati na poslovanje avio-kompanija, donošenje finansijskih odluka i osnovu troškova".

Prema redosledu prioriteta, najvažnije stavke za A4E su Reforma direktive o sistemu trgovanja emisijama (EU ETS) za vazduhoplovstvo, ali i predlozi za primenu šeme smanjenja emisije ugljen-dioksida u međunarodnom vazduhoplovstvu (CORSIA) koju je ustanovila Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

profimedia

Dok se EU ETS primenjuje na sve emisije unutar relevantnog geografskog područja, CORSIA se primenjuje samo na rast emisija u odnosu na parametre iz 2021. Štaviše, važi samo za međunarodne letove. Dok je CORSIA "neutralna" šema, EU ETS je sistem ograničenja i trgovine, koji predstavlja metode postavljanja i ograničenja emisija, pa su i procedure za dodele dozvola same po sebi različite.

"Nedostatak jasnoće oko prisustva EU ETS uz šemu CORSIA treba da se reši, posebno u pogledu međunarodnih letova unutar EEA koji su, kako stvari stoje, predmet obe šeme. Prema Aneksu 16, ovo pitanje je jasno - sve države EU su se složile da se pridruže šemi CORSIA od njenog početka (2016), koja reguliše sve međunarodne rute između država učesnica. Dakle, emisije iz međunarodnih letova unutar EU jasno podležu kompenzaciji prema šemi CORSIA",  navode u objavi na zvaničnom sajtu i nastavljaju:

"Mnogi međunarodni letovi koje trenutno pokriva EU ETS takođe će biti u okviru šeme CORSIA. Obim primene EU ETS-a na vazduhoplovstvo bi stoga trebalo da bude veoma jasno definisan u budućnosti, jer isti karbonski otisak ne bi trebalo da se računa pod više šema", dodaju.

14 puta veći trošak

Kako se u relevantnom izveštaju A4E "The European Green Deal and the Fit For 55 Package" procenjuje, na osnovu projekcija cena i pretpostavki budućih političkih scenarija "godišnji trošak usklađivanja sa merama Fit For 55 mogao bi da poraste za pet, šest puta do 2025. u poređenju sa troškovima iz 2019. godine".

Do 2030. godine troškovi povezani sa ovim merama biće 13 do 14 puta veći nego 2019. godine i posebno će uticati na putovanja unutar Evrope.

Prema izveštaju koji su pripremili istraživački centar SEO Amsterdam Economics i Kraljevski holandski vazduhoplovni centar (NLR), za povratni let od 3.000 kilometara unutar Evropskog ekonomskog prostora - na primer Atina-Pariz, cena će porasti za oko 45 evra po potupniku do 2030. i za 65 evra po putniku do 2035. godine.

profimedia

Za letove ka destinacijama van EEA, cena se povećava za povratni let od 19.000 kilometara (na primer Frankfurt-Tokio) za 50 evra po putniku do 2030. i za 105 evra 2035. godine.

"Aerodromi bliže EEA granicama (npr. Helsinski, Madrid, Larnaka) imaju relativni nedostatak troškova u poređenju sa aerodromima dalje prema centru Evrope. Aerodromi koji se nalaze neposredno van zone EEA imaće konkurentsku prednost za letove sa zaustavljanjima iz EEA", navodi se u izveštaju SEO Amsterdam Economics.

120 miliona putnika manje

Isti izveštaj predviđa da će potražnja za letovima značajno pasti ako se ova povećanja cena u potpunosti prenesu na potrošače.

Ako se povećanje troškova prenese na potrošače u celini, ukupan obim putnika će se smanjiti za 8,4 odsto u 2030. To podrazumeva smanjenje od oko 75 miliona putnika.

U 2035. ukupan obim putnika će se smanjiti za 11,6 odsto što će dovesti do ukupnog smanjenja od 119 miliona putnika.

Broj putnika koji putuju na destinaciju koja nije u okviru EEA, bilo direktno ili preko čvorišta EEA, opašće za šest odsto 2035. godine (minus 10 miliona putnika).

profimedia

S druge strane, očekuje se da će broj interkontinentalnih putnika koji putuju preko čvorišta van EEA porasti za dva odsto (plus 1,4 miliona putnika).

"Poslednjih godina niskotarifne avio-kompanije su omogućile ljudima sa niskim primanjima da putuju između zemalja EU - nešto što je ranije bilo veoma neobično. Na neki način, niskotarifne avio-kompanije su demokratizovale putovanja, omogućavajući siromašnijim ljudima da steknu međunarodno iskustvo i održe emocionalne i porodične veze", napominje istraživač Fausto Korivno sa UCLouvain u svom članku za "The Conversation" i zaključuje:

"Ako klimatska pretnja opravdava ljude sa niskim primanjima što ne putuju, ili barem da putuju manje nego ranije, onda bi ona takođe trebalo da primora imućne putnike iz EU da ne koriste letove privatnih aviona, koji u proseku emituju do 14 puta više zagađivača po putniku nego redovni letovi"