Kako će borba protiv klimatskih promena podići dugove i oboriti kreditne rejtinge država

Pandemija kovid-19 izazvala je neviđeno povećanje državnih dugova, a klimatske promene bi mogle da izazovu neizvršavanje otplata dospelih rata širom planete, koja je, kako upozorava panel Ujedinjenih nacija, zbog zagrevanja na putu bez povratka ako se hitno ne preduzmu konkretne akcije.

Da bi sprečile katastrofu, zemlje se obavezuju na smanjenje emisije ugljenika, ali će to biti skupo i verovatno će dodano nagomilati globalni dug koji je prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF) dostigao prošle godine 281,5 biliona dolara.

S obzirom na poplave i požare koji uništavaju svet, variraju procene o tome koliku će štetu samo zagrevanje naneti globalnoj ekonomiji, piše Rojters.

U jednom izveštaju Bank ov Amerika, objavljenom ranije ove godine, šteta se procenjuje na 54 do 69 biliona dolara do 2100. godine, u odnosu na procenjenju vrednost celokupne svetske ekonomije od oko 80 biliona dolara.

Finansijske posledice klimatskih promena po ekonomiju mogle bi da se manifestuju za manje od jedne decenije, upozorava se u studiji provajdera FTSE Rasel indeksa Londonske berze.

Uskoro sledi prvo smanjenje kreditnih rejtinga

Države će se uskoro suočiti s prvim smanjenjima kreditnih rejtinga vezano za klimu, kaže koautor izveštaja i viši menadžer za održive investicije FTSE Rasela, DŽulijan Musavi.

Prema najgorem klimatskom scenariju "svet u paklu", zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, pa čak i bogatije ekonomij poput Italije, mogle bi do 2050. da upradnu u problem neservisiranja dugova.

Drugo, zemlje čije vlade u pogledu klimatske borbe sporo reaguju, uključujući Australiju, Poljsku, Japan i Izrael, takođe će biti u opasnosti od neizvršenja dužničkih obaveza i smanjenja kreditnog rejtinga, zaključuje se u toj studiji.

Mada su zemlje u razvoju ranjivije na rast nivoa mora i suše, ni one bogatije neće izbeći posledice klimatskih promena, konstatuje se u mnogim klimatskim studijama.

U istraživanju grupe univerziteta, uključujući Kembridž, zaključuje se da bi 63 države, što je orpilike polovina zemalja koje ocenjuju rejting agencije S&P Global, Mudis i Fič - mogle bi da dožive smanjenje kreditnih rejtinga do 2030. godine zbog klimatskih promena.

Najteže bi bile pogođene Kina, Čile, Malezija i Meksiko sa smanjenjem rejtinga za šest poena do kraja ovog veka, dok bi Sjedinjene Države, Nemačka, Kanada, Australija, Indija i Peru mogle da zabeleže pad rejtinga za oko četiri poena.

Pad rejtinga povlači za sobom rast troškova zaduživanja koji bi uvećali ukupan teret godišnjih otplata dugova zemalja između 137 i 205 milijardi dolara 2100. godine, procenjuje se u zajedničkoj studiji grupe univerziteta.

MMF upozorava na porast ranjivosti na klimatske promene

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da se porast ranjivosti na klimatske promene za 10 procentnih poena, meren indeksom Notre Dame Global Adaptation Initiative, povezuje sa povećanjem kamatnog spreda od 150 baznih poena za dugoročne državne obveznice zemalja u razvoju. Prosečan rast u svim zemljama iznosi 30 baznih poena.

Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija procenjuje da će u zemljama u razvoju godišnji troškovi klimatskog prilagođavanja iznositi čak 300 milijardi dolara 2030. godine, i da će porasti na 500 milijardi dolara do 2050. godine.

Državni dug u privredama u razvoju izražen kao procenat bruto domaćeg proizvoda i dalje se kreće oko 60 posto, pokazuju podaci IIF-a, naspram SAD-a i Britanije čiji dugovi čine 100 procenata BDP-a, ili Japana sa udelom duga od čak 200 procenata BDP-a.

Posebno zabrinjava rast duga sa predpandemijskog nivoa od oko 52 posto.

Dok su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug.

"Kako da im omogućite takvu vrstu finansiranja koju traže, ako se imaju u vidu visoki nivoi dugova i okviri kreditnog rejtinga?", kaže Sonja Gibs, direktorka za globalna tržišta kapitala u IIF-u, prenosi Rojters.