"Ne znamo da li smo se okupali ili nismo": Zrenjaninci i dalje bez ispravne vode, kako rešiti višedecenijski problem?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Lana Radmanovac

30/05/2024

09:13

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Umesto dugo očekivane vesti da posle dve decenije čekanja iz njihovih česmi procuri voda ispravna za piće, stanovnici Zrenjanina dobili su drugačiju informaciju - da voda u vodovodnoj mreži nije ispunjavala uslove ni za sanitarnu, ni za tehničku vodu, jer je sadržala nedozvoljene količine mangana i aluminijuma. Ovu vest javnosti su, pozivajući se na nalaze zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje, saopštile neke opozicione stranke i udruženja građana.

Navode da je do povećanog zagađenja vode došlo tokom probnog rada postrojenja za preradu vode preduzeća Pannonian Water u periodu od decembra prošle do februara ove godine.

Ivica Karapandžić koji živi u Melencima, kao i njegovi sugrađani iz 15 kilometara udaljenog Zrenjanina, nema ispravnu vodu kojom može da namiri i sačuva od narušavanja zdravlja svoje seosko domaćinstvo, a računi uredno stižu.

"Snabdevamo se vodom za piće iz prodavnice, flaširana voda se kupuje, za kuvanje uzimamo sa eko česme, a voda iz vodovoda služi samo kao tehnička voda za kupanje. Plaćamo vodu koju ne koristimo i uslugu koju nemamo. Uglavnom je problem u letnjem periodu gde pritiska nema, tek tamo posle ponoći, jer u toku dana nemoguće je, uopšte ne curi voda, nema da kane kap", rekao je za Euronews Srbija Ivica Karapandžić.

Iste probleme imaju svi Zrenjanici, a neki od njih navode da je "voda stvarno očajna", da je "nekada kao blato" i da je tako godinama.

"Ne znamo da li smo se okupali ili nismo, zato što je voda toliko nekad prljava i žuta", kaže jedna stanovnica Zrenjanjina, dok njena sugrađanka navodi da pitanje vode nije pitanje politike, već pitanje života.

Iz opozicije upozoravaju da nadležne institucije nisu obavestile javnost o nedozvoljenim količinama mangana i aluminijuma u vodi iz vodovoda, a da su oni tu informaciju pronašli u nalazima Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

"Naivno je verovati da grad koji gravitira ka četiri plovne reke i to ga čini najgušćom rečnom mrežom u Evropi, nema ispravnu pijaću vodu. Mi možemo da rešimo pitanje pijaće vode, ali pitanje je ko koči. Ja sam kao majka, prvo, a posle kao politički akter uputila otvoreno pismo gradonačelniku da razumem sve probleme sa rokovima Fabrike vode i da ne upirem prstom ni u koga, i da želim da zajedno nađemo rešenje", rekla je za Euronews Srbija predsednica zrenjaninskog odbora SSP Sonja Pernat.

U udruženju Građanski preokret upiru prstom u direktora preduzeća Pannonian Water i direktora gradskog vodovoda.

Tvrde da je do povećanog zagađenja vode došlo tokom probnog rada postrojenja za preradu vode, a Ivan Živkov iz Građanskog preokreta kaže za Euronews Srbija da to tvrde na osnovu toga što je svesno i namerno zagađena životna sredina.

Šta kažu u vodovodu?

I dok u udruženju Građanski preokret tvrde da je postojeći ugovor za prečišćavanje pijaće vode i otpadnih voda koji je grad sklopio sa arapskom firmom Metito, koja je vlasnik Panonian Watera, nezakonit jer nije bilo tendera i stručne i javne rasprave, u zrenjaninskom vodovodu tvrde da je ova kompanija u februaru uspešno završila dvomesečni probni rad tokom kojeg je u gradsku vodovodnu mrežu distribuirana tehnička voda bez boje, mirisa i ukusa.

"Ono što sledi je druga faza, koja bi, kako kažu, trebalo da obezbedi pijaću i bezbednu vodu, čime bi se stvorili uslovi da nadležna inspekcija ukine zabranu upotrebe vode za piće", naveli su u odgovoru iz zrenjaninskog vodovoda.

Gradske vlasti za sada nisu reagovale na tvrdnje da je voda dodatno zagađena, niti odgovorile na poziv Euronews Srbija da govore na ovu temu.

Na molbu Euronews Srbija da dobije uvid u poslednji nalaz Zavoda za javno zdravlje grada, na koji se opozicioni predstavnici pozivaju, u ovoj instituciji su uputili na sajt Grada. Međutim, na pomenutoj adresi Euronews Srbija nije našao takav dokument, dok je na sajtu Zavoda poslednja objavljena analiza vode iz 2020. godine.

Kako bi Zrenjaninci mogli da imaju kvalitetnu vodu za piće

Božo Dalmacija, profesor emeritus na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu rekao je za Euronews Srbija da sam rad na postrojenju za preradu vode ne bi trebalo da utiče na kvalitet vode koja izlazi sa postrojenja.

"Verovatno su koristili nove soli aluminijuma da bi mogli da uklone organske materije i deo arsena", rekao je Dalmacija navodeći da se u laboratoriji prvo uradi takozvani džar test, gde se odredi optimalna koncentracija aluminijumskih soli i drugi optimalni uslovi.

Euronews

On dodaje da se onda ta doza stavlja na fabričko postrojenje.

"Međutim, ovde se neko igra na samom postrojenju i došlo je do toga da aluminijum prodre u grad, a kad se radi sa aluminijumom, mora se biti jako pažljiv, zato što koncentracija aluminijuma sme da bude svega 200 mikrograma ili 0,2 mikrograma u vodi za piće, sve iznad je opasno za zdravlje", reko je Dalmacija.

On kaže da su se svojevremeno radila istraživanja i da su dobijeni podaci kako treba da izgleda ta tehnologija da bi Zrenjaninci imali kvalitetnu vodu za piće.

"Međutim, to su svi dosadašnji 'stručnjaci' zaobilazili i koristili različite svoje tehnike i evo, nažalost, imamo to što imamo", rekao je Dalmacija.

On je objasnio šta sve ta tehnologija koja bi omogućila da Zrenjaninci imaju kvalitetnu vodu za piće treba da sadrži i da je to jedna varijanta.

"Mi smo predlagali i drugu varijantu da se deo vode prečisti ovom tehnologijom na samom izvorištu, a da se deo vode dovede sa strane. Dobre vode imate u Čenti, na ušću Tise u Dunav, imate dobre vode u opštini dole u Banatskoj Dubici, taj donji deo, istočnog dela Banata, gde bi onda zapravo snabdeli vodom ceo srednji Banat, a jedan deo, to je negde oko 25 odsto, mešali sa ovom vodom koju bi proizveli u Zrenjaninu na postojećem izvorištu i dobili bi kvalitetnu vodu za Zrenjanince, znači sa manje alkaliteta, bez ovih supstanci koje su opasne za zdravlje. Na taj način bi se posao rešio. Mi smo to inače radili zajedno sa mađarskim stručnjacima, imali smo jednu IPU i dokazali da to za nekih 27 miliona evra bi mogli da snabdemo kompletno, celu opštinu Zrenjanin, ne samo građane Zrenjanine, nego okolna mesta i Melence, i Klek, i Ečku, i Stajićevo", naveo je Dalmacija.

On dodaje da je ta tehnologija urađena 2009. godine i potvrđena sa Mađarima 2013. godine, ali da odnosioci odluka u opštini nikad nisu hteli da razmatraju.

"Dobili su gotov taj idejni projekat, ali nikad se to nije razmatralo. Mi smo na nivou sa Mađarima to odradili i Mađari su počeli da koriste u svojim mestima takav način tehnologije, pošto oni imaju isti problem za 1.600.000 stanovnika i oni su krenuli da rešavaju problem u Mađarskoj, a mi ovde nismo. To je problem donosilaca odluka ne samo u Republici, i na nivou grada, ali i na nivou Vodovoda. Ne može Vodovod da ne rešava taj problem, znajući o čemu se radi, i da rešava problem samo za Grad Zrenjanin, ne razmišljajući o kompletnoj opštini", rekao je Dalmacija.