Šta se krije iza "crne nedelje" u "Boingu"? Kvarovi i dramatične izjave uzbunjivača ne prikazuju celu sliku

Za samo dva dana desile su se tri havarije na avionima kompanije "Boing", a u isto vreme se pojavilo svedočenje uzbunjivača Santjaga Paredesa, inspektora kvaliteta iz firme dobavljača delova, o stotinama ignorisanih defekata. 

Na osnovu lavine medijskih natpisa, snimka požara na jednom od aviona i Paredesovih reči da su u "Spirit AeroSystems-u" marili za ispunjavanje kvota, a ne kvalitet, stiče se utisak da postoje ogromni sistemski problemi u gigantu američke avio-industrije.

Međutim, iako se defekti u fazi proizvodnje i ljudske greške nikako ne smeju zanemariti, oni ne odražavaju stanje na najvišim nivoima kompanije, kao što su projektovanje i inženjering aviona, objašnjava urednik portala Tango Six Petar Vojinović za Euronews Srbija. Problemi o kojima Paredes priča su, po njemu, pre svega posledica autsorsinga i nedostatka kontrole kvaliteta.

"Taj aspekt priče je ključni deo problema autsorsovanja jednog bitnog dela proizvodnje Boingovih i Erbasovih letelica. Iz toga je zapravo nastala kompanija "Spirit", gde je došlo do nemogućnosti kontrole kvaliteta proizvodnje za koju je dokazano, a to je sada i priznao Boing, da je Boing kriv", navodi Vojinović, ali dodaje da to nikako ne oslobađa "Spirit AeroSystems" od svog dela odgovornosti, iako su propusti kontrole bili na strani "Boinga".

Inače, Paredes je za BBC rekao da bi ponekad pronašao i po 200 defekata na delovima koji su trebali da budu isporučeni. Prelomni momenat je bio, kako on tvrdi, kada mu je menadžer naredio da promeni način prijave defekata, kako bi se smanjio njihov broj. Kada je protestovao navodno je premešten u drugi deo fabrke, a tvrdi da se osećao ugroženo i da je to bila osveta.

"Nikada nisam sreo mnogo ljudi koji su se plašili letenja, dok nisam počeo da radim u Spiritu", rekao je Paredes.

Kao jedno od mogućih rešenja ovog problema Vojinović pominje razmatranje povratka "Spirit AeroSystems-a" u okvir "Boinga".

"Svi ti početni incidenti i problemi i ove lične impresije, koje su citirane od tog uzbunjivača su na delu proizvodnja, ne na delu projektovanja aviona, Što makar delimično čini situaciju popravljivom", navodi on, ali upozorava da je to što su se problemi pojavili na "nižem" nivou i dalje problematično i da tu ne sme da se desi nekakva ljudska greška.

Što se tiče pomenutih incidenata na letovima, dva su se desila u Turskoj, a jedan u Senegalu, gde je snimljena vatra na motoru aviona. Na aerodromu blizu Alanje su, prema turskim medijima, uništeni točkovi i oprema za sletanje aviona, dok je u Istanbulu transportni avion prinudno sleteo na trup, nakon kvara na prednjem delu opreme za sletanje. Niko od putnika i posade nije povređen u ovim nesrećama.

Po tom pitanju Vojinović ističe da se ti kvarovi ne mogu povezati ni sa pomenutim proizvodnim problemima, već su odgovornost pojedinačnih avioprevoznika. 

"Ti kvarovi nemaju nikakve veze sa proizvodnjom zato što su nastali na avionima koji su vlasništvo avio-kompanija, što znači da je to problem održavanja tih avio-kompanija, a ne 'Boinga'", kaže naš sagovornik.

"Zujanje" odložilo poletanje "Starlajnera"

U nizu negativnih vesti o "Boing-u" ove nedelje pojavilo se i odlaganje lansiranja svemirske letelice "Starlajner", nakon što je u ponedeljak došlo do kvara na ventilu za otpuštanje kiseonika gornjeg dela rakete.

Ventil je, kako prenose američki mediji, "zujao" i svaki čas se otvarao i zatvarao. Dva sata pred poletanje odložen je let koji je trebalo da prebaci dva NASA astronauta do Međunarodne svemirske stanice. Raketa "Atlas V" na kojoj je primećen kvar je do sada imala 75 uspešnih lansiranja i inicijalno je pripadala gigantu vojne industrije "Lokhid Martinu", ali je trenutno združeno koristi i "Boing" u okviru zajedničke kompanije "United Launch Alliance".

Ovaj problem takođe nije vezan ni sa proizvodnim defektima aviona, ni sa delom "Boinga" koji se bavi proivodnjom zemaljskih putničkih letelica. U tom slučaju Vojinović ističe da je pohvalno što je manji kvar primećen na vreme, što svedoči o kvalitetu kadrova.

"Proizvodnja hardvera za svemirske letove je jedan od najkomplikovanijih inženjersko-proizvodnih poduhvata i ovo što je navedeno da je bio problem je očigledno nešto manje i u ovom konkretnom slučaju je neka vrsta ljudskog faktora doprinela da se to na vreme primeti, što ilustruje kvalitet kadra, što ilustruje postupnost probne faze testiranja sistema. Svakako je projektovanje i proizvodnja takvog harvera mnogo izazovnija i podložnija iteracijama i verzijama dok ne bude savršena budući da je namenjna da se koristi u najnepristupačnijoj mogućoj atmosferi, a to je vanzemaljska", objašnjava urednik Tango Six-a. 

Problemi sa prodajom i uvozom delova

Sve ovo ipak ne umanjuje probleme koje "Boing" ima kao korporacija, o čemu jasno govori podatak da je prvi kvartal ove godine završio sa ogromnim gubitkom od 343 miliona dolara, dok je pre godinu dana on iznosio 414 miliona.

Kako prenosi AFP, zabrinutost zbog bezbednosti aviona uticala je na smanjenje prihoda kompanije u prva tri meseca ove godine od 7,5 procenata u odnosu na 16,6 milijardi 2023. Agencija ipak ističe da su ti gubici manji nego što su mnogi analitičari očekivali.

Nevolje ove godine su počele incidentom u januaru kada je "737 max 9" "Aljaska Erlajnsa" morao da prinudno sleti nakon što je tokom leta otpala ploča na vratima. Tada je Američka savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) naredila obustavu proizvodnje ovog modela i zahtevala da kompanija poboljša kontrolu kvaliteta. 

Posle togu su krenuli da se javljuju uzbunjivači, a dvojica su u međuvremenu preminula, potpirujući razne teorije zavere.

Nedavno se Wall Steet Journal bavio još jednim problemom u "Boingu", nastalim zbog uvođenja sankcija Rusiji u 2022. godini. U pitanju su hladnjaci koji su se uvozili iz te zemlje, a koji služe za rashlađivanje elektronike i kabine modela "787 Drimlajner". 

Usporavanje u lancu nabavke, ne samo ovih delova već i sedišta, dovelo je do smanjenja u proizvodnji ovog modela. To je, kako piše WSJ, demostriralo kako i najprostiji zastoji u globalnom lancu trgovine mogu imati posledice širom sveta. Takođe se navodi da će usporavanje proizvodnje dodatno uticati na i ovako umanjene prihode "Boinga".