Igre 
Manjak poreskih inspektora: Kako ukloniti demotivišuće faktore i privući kvalitetan kadar
Komentari13/04/2024
-12:01
U Poreskoj upravi Srbije trenutno radi oko 890 inspektora i terenske i operativne kontrole, a prema najnovijim podacima, broj poreskih inspektora u Srbiji značajno je opao. Tako je njihov broj prošle godine smanjen za 350 u odnosu na 2022. godinu. U 2019. bilo je ukupno 967 poreskih inspektora, 2020. godine 989, 2021. godine 1.236, 2022. bilo ih je 1.236 i prošle godine 886.
Niske plate su jedan od primarnih faktora zbog kojih ova mesta nisu poželjna za zaposlenje.
U Fiskalnom savetu kažu da prema infomacijama kojima raspolažu, iskusniji poreski inspektori imaju platu koja je niža od prosečne zarade u Srbiji.
"To je demotivišuće za mlade ambiciozne ljude da ostanu i rade u Poreskoj upravi, naročito ako se ima u vidu kakve su konkurentske plate u privatnom sektoru", rekla je za Euronews Srbija Snežana Ugrinov iz Fisklanog saveta Srbije.
I Međunarodni monetarni fond je zabrinut zbog nedostatka kadra u Poreskoj upravi potrebnog da bi se smanjivao nivo sive ekonomije.
Ugrinov je navela da u Srbiji na 1.600 stanovnika dolazi jedan zaposleni u poreskoj administraciji, dok je praksa uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope jedan poreski inspektor na oko 950 stanovnika".
Koje su negativne posledice
Osim smanjenja poreskih prihoda, posledice su moguće i po privredu Srbije.
Povezane vesti
Tako dešavanja u Poreskoj upravi brinu i preduzetnike koji legalno posluju.
Tanjug/Miloš Milivojević, E-Stock/Miloš Rafailović, Profimedia
Iz Unije poslodavaca Srbije apeluju na državu da osigura fer igru na tržištu.
"Teško je odgovoriti takvoj konkurenciji, ako neko ima puno poreske opterećenje, a da drugi privredni subjekt to nema", rekao je za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Problem manjka kadrova u svim inspekcijama
Manjak kadrova, međutim, nije samo problem u Poreskoj upravi, nego kod svih vrsta inspekcija, kažu u Mreži inspektora i navode da je popunjenost oko 30-40 odsto u odnosu na postojeće sistematizacije.
Prosečna starost inspektora je 59 godina, u prošloj godini taj posao je napustilo 220 inspektora, a prema navodima Mreže inspektora, još u 2019. godine konstatovano je da nedostaje 1.200 inspektora.
Dragoman Paunović iz Mreže inspektora rekao je za Euronews Srbija da je problem i veliki odliv kadrova po pitanju odlaska u penziju, a sa druge strane i veliki broj inspektora napušta službu i ide na bolja radna mesta.
"Mi očekujemo, recimo, da u građevinsku inspekciju primimo građevinskog inspektora na platu od 75.000 dinara. Pritom, taj zainteresovani mora da ima visoku stručnu spremu i tri godine radnog iskustva u građevini. Takve kadrove je nemoguće pronaći, čak i iz naših inspekcija idu sada jer su duplo veće plate u privatnom sektoru i drugim branšama", rekao je Paunović.
Povezane vesti
On je dodao da je iz službe nedavno otišao izuzetno kvalitetan saobraćajni inspektor iz Novog Sada, četiri sanitarna inspektora, pet je najavilo da odlazi, dok je inspektorka rada prešla u sud jer je izabrana za sudiju.
Kako motivisati kadrove?
Paunović smatra da treba precizirati pravni položaj inspektora sa posebnim službeničkim zvanjima, kao i da bi Zakonom o inspekcijskom nadzoru trebalo propisati da zbog svojih specifičnosti i rizika koje taj posao nosi, plata inspektora mora biti 20 odsto veća u odnosu na službenika koji radi u kancelariji, u istoj stručnoj spremi.
"Bez te mere, mi ćemo samo da tonemo sve dublje u problem", rekao je Paunović i upozorio da je da je iz godine u godinu sve lošije i da preti situacija da kontrolu zakonitosti i bezbednosti neće imati ko da kontroliše.
On je naveo da su u reformi u oblasti inspekcijskog nadzora urađene neke stvari i da su 2017. preduzete neke hitne mere koje su dale dodatno vreme da se povuku krupni reformski potezi, ali da se u reformi ništa nije radilo četiri godine i da se stalo na pola puta.
Na pitanje da li je projekat e-inspektor, započet 2017. godine, zaživeo i da li se koristi ta platforma, Paunović kaže da je to izvanredna platforma za unapređenje rada inspekcije i njene uloge.
Uporedo sa e-inspektorom, kako je dodao, sada se uvodi i e-pisarnica i dolazi do potpune digitalizacije procesa inspekcijskog nadzora.
Euronews/Zlatica Radović
To, naveo je Paunović, omogućava transparentnost jer se jasno može videti postupanje inspekcije i tako se dolazi i do ujednačenosti postupanja.
"Nažalost, iako smo odavno počeli sa tim, još uvek nije to zaživelo u svim sektorima. Naime, bilo bi dobro kada bi došlo do malih promena u tom softveru, da se taj softver prilagodi, možda pojednostavi, umanji po obimu i prilagodi pojedinim inspekcijama, kako bi se što manje vremena trošilo jer ionako imamo malo inspektora. Unošenje podataka na tu platformu traži dodatno vreme, što znači da nam smanjuje vreme koje ćemo provesti u nadzorima", rekao je Paunović.
Predlozi za dalju reformu
Mreža inspektora je, u saradnji sa NALED-om, pripremila predlog nazvan četiri stuba dalje reforme inspekcijskog nadzora.
On je naveo da su sa partnerima iz NALED-a radili analizu, da su uzeti pozitivni primeri iz zemalja okruženja i da su predložili set mera kako bi sistem postao održiv i kako bi mladi ljudi, pogotovo oni najbolji sa fakulteta, stupili u inspekcijsku službu.
Paunović je rekao da se snažno zalažu za ojačavanje i dalje osnaživanje preventivne i savetodavne funkcije inspekcija, kako inspekcije ne bi bila represivni organ kao što je nekada bilo, nego da pre svega pomaže građanima i privrednim subjektima da usaglase svoje poslovanje sa zakonom i da ne dolazi do novčanih kazni.
"Nije funkcija inspekcije punjenje budžeta, to je pre svega pomoć privrednim subjektima da posluju pravilno, jer time se višestruko dobija. Taj privredni subjekt će imati novca za nove investicije, imaće novca da poveća bezbednost radnika na gradilištima i u svojim privrednim objektima. A sa druge strane država je na dobitku, jer neće imati u takvoj situaciji neke izdatke koji se tiču povreda na radu", rekao je on.
Paunović je rekao da od nove vlade očekuje da pristupi izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Komentari (0)