Dolar, evro ili nekretnina? Nijedan od ponuđenih odgovora; Može li regionalna berza da "uzdrma" Balkan

I dok mnogi građani razmišljaju kako da spoje kraj s krajem u mesecu ili malo "rastegnu" novčanik do kraja meseca, ima onih koji su stekli određeni kapital i razmišljaju gde je najbolje da ga ulože. Upravo takvo pitanje se poteglo na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu. 

Naime, na pitanje u šta bi pre uložio u dolar ili evro, osnivač i predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković izneo je zanimljivo zapažanje da on u budućnosti ne bi ulagao ni u jedno ni u drugo, već u nešto treće. Ulagao bi, kaže, u akcije. Time je bar delimično "oživeo" nekadašnju ideju o formiranju regionalne berze između bivših jugoslovenskih republika.

"Mnogi ljudi koji imaju novac kupuju nekretnine i oni su odigrali najbolje što može u poslednjih 20, 30 godina i zaštitili vrednost novca. Sada bivša Jugoslavija mora da uloži u berzu, jer bi uz dobru propagandu i marketing mogli da trguju akcijama, malo da zaboravimo stanove", rekao je Mišković.

Inače, u regionu, pored Beogradske berze, posluju Ljubljanska, Zagrebačka, Banjalučka, Sarajevska i Makednoska. Prema pisanju Blumberg Adria, Ljubljanska i Beogradska berza prošle godine su imale čak za sto, odnosno 145,9 miliona evra manji promet nego godinu pre. Stručnjaci, piše Blumberg Adria, kažu da je razlog taj što nije bilo vanrednih događaja poput ratova ili pandemija.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Portal navodi i da berze u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Banjaluci i Skoplju prošle godine imale ukupan promet od čak 1,743 miliona evra, pri čemu je bio najveći na banjalučkoj berzi od 538,4 miliona evra, zatim sledi zagrebačka berza s 371,8 milion evra, onda i ljubljanska sa 330 miliona evra. U 2022. godini, na svim berzama u Adria regionu, ostvaren je promet veći za 50 miliona evra nego godinu dana pre, ukupno 1,804 miliona evra.

I ranijih godina provejavala je ideja o tome, a sagovornici Euronews Srbija poručuju da je to dobra ideja, i dok broker Nenad Gujaničić smatra da je ipak pomalo "utopijska", ekonomista Aleksandar Stevanović poručuje da bi zakonski to trebalo uraditi tako da ta berza ima nacionalni tretman u svim zemljama.

"To je lepa ideja, ali je prilično utopijskog karaktera. Izuzetno je teško obezbediti politički i svaki drugi okvir za nesmetani razvoj svakog pojedinačnog tržišta, a da ne pričamo o nekom regionalnom spajanju. Dakle, moglo bi da se desi, ali neophodan je veliki broj preduslova da se ispuni i to trenutno nije nimalo realistično", navodi Gujaničić za Euronews Srbija.

Politička ili neka druga volja?

Prema njegovim rečima, najveća kočnica za razvoj pojedinačnih tržišta jeste nepostojanje političke volje za njihov razvoj.

"Kada bismo imali mala i efikasna pojedinačna tržišta, lako bi se našao zajednički imenitelj u vidu neke regionalne berze. Sva kompleksna pitanja poput različitih regulativa lako bi se rešila kada bi postojao navedeni zajednički cilj, ali jasno je da ga nema i teško da će ga u skorije vreme biti", objašnjava Gujaničić.

Stevanović kaže da ne bi bilo loše da se takva berza oformi, jer "kad saberete malo, dobijete malo više i ima veću šansu da da neki zamajac.

"Dakle, sigurno ne bi bilo rđavo da se tako nešto napravi.... U ovom momentu sve nacionalne berze su se svele na jedan nivo koji je prilično žalostan. Kada je reč o obimima prometa, to je zanemarljivo. I to nije slučaj samo sa našom berzom, tako je i sa podgoričkom, skopskom i još nekim berzama u regionu. Dakle, promet je nizak i te berze kao institucije bukvalno su u fazi odumiranja kod nas", kaže Stevanović za Euronews Srbija.

I Gujaničić potvrđuje da je prošla godina bila veoma loša za Beogradsku berzu. Kako navodi, Beogradska berza je prošle godine imala najmanji promet akcija od njenog reosnivanja. Promet je bio manji za čak 40 odsto u odnosu na godinu pandemije koja je bila prilično loša.

"Ova situacija je posledica višegodišnjeg egzodusa investitora i kompanija sa ovog tržišta", kaže i dodaje da se prošle godine najviše trgovalo akcijama NIS-a, Dunav osiguranja, Metalca, Aerodroma "Nikola Tesla", te da na tržištu, kako navodi, postoji izuzetno mali broj investicionih alternativa.

Dodaje da je naša berza prilično nerazvijena i "opterećena lošim iskustvima iz prošlosti koju su obeležile brojne korporativne afere i slaba zaštita prava manjinskih akcionara".

Pixabay

"Izuzetno mali broj domaćih građana trguje i nažalost po našu privredu mnogo više njih kupuje akcije inostranh kompanija na stranim berzama", objašnjava Gujaničić.

Stevanović poručuje da bi velike firme mogle prve da "povuku nogu" i odluče da učestvuju na berzi.

"Zasad naše privatne kompanije, prvo što nisu većina njih nije došla do tog nivoa, i druga stvar, većina kompanija je još uvek u ovom momentu u gazdinskom režimu ili u ortačkom gde imate jednog ili dva vlasnika. Nisam čuo da ima previše njih koji razmišljaju o tome da izađu na Berzu i ponude akcije. Tako da, to je stvar da vlasnici firmi nađu da je prilično uspešno model daljeg rasta i razvoja, nuđenje akcija, bilo da se ostave ili da zadržate većinski paket, bilo da u stvari želite da prodate svoju firmu i onda je možete prodavati putem Berze. Ali to je stvar, treba nam dosta domaćih kompanija koje su dovoljno velike, zrele i da razmišljaju na taj način", objašnjava Stevanović.

Na pitanje ima li dovoljno velikih firmi kod nas koje bi mogle da izađu na bezu, kaže da ima, da to nije sporno, već je drugo pitanje da li one to žele, odnosno, kako dodaje, da li žele da budu transparentne više nego što je to do sada slučaj.

"Ne kažem da je to bilo šta loše, što žele da zadrže sadašnji status. Drugo, da li žele da ljudi koji vode te firme izgube deo vlasništva, i da li misle da je to najbolji način ako žele da prodaju svoje vlasništvo, da to rade preko brze. To su neka pitanja koja su otvorena za vlasnike firme. Tu ne možete ništa da promenite preko noći", navodi Stevanović i zaključuje:

"Ljudi misle da im je isplativije kad imaju veliku firmu da je vode i dalje kao porodičnu. I to je cela stvar. Ili kao gazdinsku firmu. Dakle, imate jednog vlasnika, neki su odvojili vlasništvo od upravljanja, ali su dosta daleko od toga da, naprave firme koje će imati na desetine vlasnika koje bi bili akcionari, uz mogućnost da niko nema većinu. Jednostavno, nismo došli do tog momenta u razvoju".