Analitičarka Marina Petrov - Savić za Bloomberg Adria: Pad cena kvadrata od pet odsto do kraja godine

Komentari

Autor: Bloomber Adria

30/01/2024

18:46

Analitičarka Marina Petrov - Savić za Bloomberg Adria: Pad cena kvadrata od pet odsto do kraja godine - Copyright Bloomberg Adria

veličina teksta

Aa Aa

U 10 od 27 zemalja EU krajem prošle godine došlo je do međugodišnjeg pada cena nekretina. Tačnije, cene su u padu, ali su i dalje više nego krajem 2020. Ovakav trend potvrđuje da su cene neodržive, da je korekcija naniže neophodna, a triger su visoke kamate. U Srbiji i zemljama Adria regiona u poslednje tri godine cene kvadrata konstantno rastu. Tržište je analizirala Marina Petrov-Savić, analitičarka Bloomberg Adrije koja u razgovoru za emisiju Zoom In navela ključne faktore koji će opredeliti tržište nekretina u Srbiji.

Petrov-Savić kaže da je trend pozitivan kada je građevinarstvo u Srbiji, a to se vidi u izdatim građevinskim dozvolama, konkretno za visokogradnju.

"Broj građevinskih dozvola je u porastu, a najviše njih se odnosi na kuće, zgrade sa jednim stanom. I to je trend koji je intenziviran u pandemiji i nakon pandemije. Do toga je došlo kada smo videli da je ljudima potrebno više prostora zbog više provođenja vremena kod kuće i zbog trenda rada od kuće koji je radnoj snazi dozvolio da bude i mobilna. Sa druge strane, što se tiče građevinskih dozvola u domenu većih zgrada, tu vidimo u 2023. minus, ali i dalje je izdat veliki broj dozvola iznad istorijskog trenda. Međutim, 2022. je bila rekordna i zbog toga već je 2023. nešto slabija u odnosu na prethodnu godinu. To govori da postoji potražnja i da se i dalje nastavlja rast u sektoru građevine".

Kao najveći izazov kada je reč o građevinarstvu u Srbiji ove godine, Petrov-Savić ističe raspoloživost radne snage.

"To nije izazov samo u sektoru građevine, već i u drugim granama industrije. Zanimljivo je to što je u sektoru građevine radne snage dosta mobilna. Vidimo da su u Srbiji u 2023. izdato je 50.000 radnih dozvola strancima i većina tih dozvola je upravo za sektor građevine. Ali kako je ta radna snaga mobilna, znači to je mač sa dve oštrice, kako dolazi, tako i odlazi i ide za boljim uslovima. Na našem tržištu i ne pogoduje to što vidimo da je i zapad na neki način liberalizuje taj prijem novih radnika. Brže se izdaju dozvole, veći broj dozvola, manji su kriterijumi tako da je zapravo taj nedostatak radne snage će biti problem za građevinu u nekom srednjem roku", rekla je Petrov-Savić.

Prema njenim rečima, potražnja za stanovima se polako hladi, iako su cene nekretnina u 2023. rasle.

"Broj transakcija je opao na tržištu nekretnina i tu su najviše doprineli kreditni kupci. Iako je najveći deo kupaca keš kupci, ipak je udeo kreditnih kupaca značajan. Pre dve godine bila je jedna trećina kreditnih kupaca, a u trećem kvartalu 2023. je to samo jedna osmina. Na to su najviše uticale kamatne stope koje su porasle u 2022. Mi smo tada krenuli sa kamatnim stopama na stambene kredite sa manje od tri odsto, a već sredinom 2023. imali smo više od šest i po procenata i samim tim su ti potencijalni kreditni kupci na neki način odustali. Naravno tome je doprinela i visoka inflacija i nestabilno makroekonomsko okruženje, što je otežalo i ljudima koji su potencijalni kreditni kupci da se teže odluče i da svoju ušteđevinu daju kao učešće. I sve je to dosta uticalo na hlađenje tražnje i posledično na to da se te stope rasta cena nepokretnosti uspore".

Petrov-Savić očekuje stagnaciju cena, ali ne i drastičan pad od 10 odsto kao što smo videli u nekim zemljama u Zapadnoj Evropi. Dodaje da bi procenat pada bio do pet odsto do kraja godine.

"Očekujemo do kraja ove godine da kamatne stope krenu da padaju. Međutim, u Srbiji imamo specifičnu situaciju. Kamatne stope su dosta porasle, to nismo videli u drugim zemljama u regionu. Samo u Srbiji kamatna stopa na stambene kredite otišla sa tri na šest i po. Zatim imamo odluku Narodne banke Srbije od oktobra prošle godine da se zamrzne marža za novoodobrene stambene kredite. Zamrznuta marža će ostati na snazi do kraja 2024. kada očekujemo i pad euribor. Tako da će početkom 2025. to zapravo da se iskompenzuje - marža će se vratiti na staru, a euribor će biti niži. Kada kamatne stope krenu da padaju, to neće biti i trenutni pad kamatnih stopa na stambene kredite jer su oni trenutno blokirani", rekla je Petrov-Savić.

Ceo intervju pogledajte u videu.