Biznis vesti

Pad proizvođačkih cena u Nemačkoj, isti trend treba očekivati u Srbiji: Koji su faktori ključni za dalja pojeftinjenja?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/01/2024

-

18:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Posle oštrog skoka cena nakon početka rata u Ukrajini, koje su bile generator inflacije, u Nemačkoj je došlo do pada proizvođačkih cena, a to se odrazilo i na maloprodaju. Proizvođačke cene u Nemačkoj smanjuju se još od 2022, a ponovo su oštro pale u decembru 2023. za 8,6 odsto međugodišnje. Istovremeno, maloprodaja je pala za 3,1 odsto u 2023. godini usled visokih cena i slabije potrošačke moći.

Postavlja se pitanje kakav će efekat imati pad proizvođačkih cena u narednom periodu u najvećoj ekonomiji EU, odnosno da li će se preliti i osetiti i u Srbiji.

Pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine Žarko Malinović kaže za Euronews Srbija da kretanje u Srbiji nije uporedivo sa Nemačkom zbog veličine ekonomije.

"Zavisnost od različitih vrsta inputa u Nemačkoj i Republici Srbiji je dijametralno suprotna. Način na koji Nemačka dolazi do energenata, način na koji sama stvara energente i sirovine, jako su drugačiji u odnosu na Republiku Srbiju", naveo je on. 

Malinović je naglasio važnost jačanja konkurencije i investicija u domaću proizvodnju.

"Investicija jeste kada mi kao potrošači izaberemo srpsko mleko, a ne uvozno mleko, sprsko brašno, srpsku odeću i obuću, bilo šta u odnosu na uvoznu", rekao je Malinović.

On je dodao da se time jača ekonomija, stvara konkurencija i šalje impuls i trgovcima i proizvođačima da cene treba da idu nadole.

Kada bi cene u Srbiji mogle dalje da idu nadole?

Malinović je rekao da se očekuje dalja stabilizacija cena i njihov dalji pad u Srbiji.

"Očekujemo da stopa inflacije ide nadole s jedne strane, s druge strane, mislimo da je važno jačati domaću proizvodnju i da budemo gospodari svoje sudbine bar kada govorimo o prehrambenoj prerađivačkoj industriji, i da jačamo konkurenciju. Samo jačanje konkurencije je dovoljno da pada cena, nijedna druga mera, prelivanje s jedne na drugu ekonomiju. Da, krize se uvek prelivaju, kada se desi da cena nafte ode na jednom trištu, ona vuče posledično tržišta kao što je naše", naveo je Malinović. 

On kaže da je u poslednjem kvartalu 2023. u Srbiji zabeležen značajan pad cena u maloprodaji što je, navodi, i zbog akcije "Bolja cena", koju je ministarstvo pokrenulo sa trgovcima i koja je dovela do toga da se od projektovane inflacije 8,5 odsto već u novembru došlo do inflacije od 8 procentnih poena.

"Ako poredimo sa prethodnom godinom, videćemo da smo tu imali jako dobre rezultate", rekao je on. 

Malinović je rekao da je rezultat akcije "Bolja cena", koja je bila dobrovoljna, prosečno sniženje proizvoda u kategorijama proizvoda koji su bili obuhvaćeni bilo preko 40 odsto.

"U isto vreme dve susedne države, Hrvatska i Severna Makedonija, imale su propisane mere cena od strane vlada. Prosečno sniženje je bilo oko 30 odsto. Znači efekat kada vi date konkurenciji da se razvija je mnogo bolji nego kada vi nešto propisujete i ograničavate. Tržište i rast konkurencije su najbolji preduslovi da imamo konkurentnije i bolje cene za nas kao potrošače", rekao je Malinović

Aleksa Dokić sa Ekonomskog fakulteta kaže za Euronews Srbija da je situacija koju trenutno možemo da vidimo u Nemačkoj prvenstveno posledica drastičnog pada cena energenata i da zato padaju indeksi proizvođačkih cena iz meseca u mesec, već poslednjih osam meseci.

"S obzirom na to da su u Nemačkoj cene svih ovih inputa drastično pale, samim tim imate i pad proizvođačkih cena. A naravno da će se taj deo svakako preliti na maloprodaju. U kojoj meri i na koji način, zavisi od izuzetno kompleksnih odnosa između dobavljača i maloprodavaca. Nemačka, tržište maloprodavaca, i nemački igrači imaju mogućnost da u određenoj meri upravo taj pad proizvođačkih cena konvertuju u pad maloprodajnih cena kako bi zadržali svoju tržišnu konkurentnost", rekao je Dokić. 

Euronews

On kaže da u Srbiji trenutno nema istih trendova koje beleži nemačko tržište.

"Nemamo takve drastične padove cena i treba istaći da je i osnovni razlog u tome što nije ista dinamika kretanja energenata na nemačkom tržištu i na našem tržištu", rekao je Dokić. 

On je rekao da skoro četvrtina dohotka jednog srpskog potrošača ode na prehrambene proizvode.

"Imamo trenutno nepovoljnu situaciju što se tiče cena energenata i to naravno negativno utiče kako na našu proizvodnju pa samim tim i na našu maloprodaju. S druge strane, mi smo uvozno orijentisano tržište, tako da sva pojeftinjenja u inostranstvu bi trebalo očekivati da se u određenoj meri prenesu i na naš maloprodajni sektor. Videćemo šta će vreme pokazati, da li su trendovi koje beleži nemačka privreda dugoročni", rekao je Dokić.

Kakvi su podaci za Srbiju  

Proizvođačke cene uključuju oblast industrije i oblast poljoprivrede, a cene proizvođača poljoprivrede i ribarstva u novembru 2023. u odnosu na isti mesec prošle godine smanjene su za čak 24,5 odsto.

Međutim, u poređenju sa cenama iz decembra 2022. u decembru 2023. potrošačke cene povećane su za 12,1 odsto.

Najviše su poskupili rekreacije i kultura, oprema za stan i režije, ali poskupeli su i odeća i obuća.

Ugovora o prometu nekretnina je manje i to za skoro 16 odsto, ponuda je velika, a kupaca skoro da nema. Stručnjaci kažu da je zbog toga pad cena kvadrata ove godine gotovo izvestan.

Nemački trend pada cena polovnih automobila se, izgleda, sporo prenosi na Srbiju, gde čak ni pad potražnje nije uticao na obaranje cena.

Tako je prosečna oglašena cena polovnjaka u prvom polugodištu veća za 5,3 odsto, u odnosno na isti period prošle godine, dok je u istom periodu zabeležen pad prodaje i to za 5,6 odsto.

Komentari (0)

Biznis