Šefe, hoćemo li ove godine dobiti bonus? Kako se u regionu dele "božićnice" i "13. plate"

Komentari

Autor: Bloomberg Adria

16/12/2023

10:02

Šefe, hoćemo li ove godine dobiti bonus? Kako se u regionu dele "božićnice" i "13. plate" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ovo je verovatno najčešće pitanje na kraju godine ili na razgovoru za posao. Neki poslodavci zaposlene nagrađuju božićnicama, drugi 13. platama, treći raznim nagradama. Visina bonusa jako zavisi i od poreza. Bloomberg Adria je proverao u kojim državama u regionu su najizdašniji.

Iako 13. plata ili bonus na kraju godine nije zakonski definisan ni u jednoj zemlji u regionu – neki predlozi su se pojavili u Sloveniji – kompanije se sve češće odlučuju za ovakvo nagrađivanje svojih zaposlenih. Ne samo zbog nedostataka radne snage i smanjenja fluktuacije, ovakvo nagrađivanje takođe može da bude izvrstan alat za njihovu motivaciju. Velika prepreka u tome su različiti sistemi oporezivanja.

U Sloveniji do 2.200 evra

U Sloveniji je nagrada za poslovnu uspešnost oslobođena poreza na dohodak do visine prosečne plate - ona je u septembru iznosila 2.174,7 evra bruto (poslednji podaci). Božičnica je do tog iznosa oslobođena poreza na dohodak, ali ne i doprinosa. Dodatna nagrada pripada radnicima u skladu sa kolektivnim ugovorom ili ako je to poslodavac propisao internim aktom društva. U nekim slučajevima isplata zavisi i od ličnog uspeha, kao i od uspešnosti poslovanja preduzeća.

Dok većina slovenačkih poslodavaca isplaćuje dodatke na kraju godine, srpski poslodavci često navode da se zbog visokog oporezivanja ne odlučuju na isplatu tzv. 13. plate. S poreskog stanovišta, nagrada ili bonus tretiraju se kao redovna plata na koju se plaćaju porezi i doprinosi. Nešto je poreski povoljnija isplata naknade u višem iznosu od mesečne osnovice doprinosa, koja u 2023. godini iznosi 500 hiljada dinara (4.270 evra). Važi li pravilo da što je veći bonus, to je niža ukupna poreska stopa oporezivanja bonusa. Nacionalna statistika za Srbiju pokazuje da se bonusi redovno isplaćuju. To je vidljivo iz podataka o isplati prosečne plate za decembar prošle godine, koja je dosegla 718 evra neto i bila sedam odsto veća od plate za novembar.

U Hrvatskoj poslodavac može zaposlenima neoporezivo da isplati do 663,62 evra godišnje u vidu posebnih nagrada (regres za godišnji odmor, božićnica, uskrsnica i sl.). Ako primanja na osnovu svih povremenih nagrada prelaze navedeni neoporezivi iznos, one se smatraju redovnom platom i zbog toga se takođe oporezuju.

U Bosni i Hercegovini (BiH) važe drugačiji propisi za isplatu i oporezivanje dodataka na platu kao što su bonus, nagrada, regres, božićnica i 13. plata. I dok poslodavci u Federaciji BiH isplaćuju neoporezive naknade poput regresa, preduzeća u Republici Srpskoj radije povećavaju decembarsku platu nego 13. platu jer se na te naknade plaćaju porezi i doprinosi na puni iznos.

"Problem je siva ekonomija. Neki poslodavci radnike nagrađuju određenim iznosom 'u koverti'. To stvara nelojalnu konkurenciju. Pre svega bilo bi potrebno izjednačiti poslodavce, a zatim sklopiti sporazum o regulisanju 13. plate", naglašava Saša Trivić, predsednik Saveza udruženja poslodavaca Republike Srpske. Inače, sve što se zove plata, pa tako i 13. plata, oporezivo je kao i svaka druga plata u godini, a to važi i za isplate bonusa. U BiH tek malo kompanija može da isplati 13. platu, ocenjuje naš sagovornik.

U Severnoj Makedoniji se božićnica ne isplaćuje. Tamo Božić, kao i u Srbiji, slave 7. januara, pa tako nazvati bonuse ne bi imalo smisla. Umesto božićnice, kompanije isplaćuju 13. platu, a njena isplata je regulisana zakonom o radu, ali se na tu isplatu plaćaju doprinosi. Visinu nagrade određuje svaka kompanija samostalno, a na nju je propisana stopa poreza od 10 odsto koju su firme dužne da plate.