U Srbiji skoro 10.000 ruskih firmi i preduzetnika: Koliko je skočio broj ukrajinskih firmi i čime se pretežno bave

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

24/12/2023

16:00

U Srbiji skoro 10.000 ruskih firmi i preduzetnika: Koliko je skočio broj ukrajinskih firmi i čime se pretežno bave - Copyright Tanjug/Zoran Žestić, Dimitrije Nikolić, Unsplas

veličina teksta

Aa Aa

Registracija ruskih i ukrajinskih firmi i preduzetnika u Srbiji drastično je skočila od invazije Rusije na Ukrajinu. Tako je od početka sukoba u Ukrajini, 24. februara 2022. godine, registrovano osnivanje 1.612 društava i 7.511 preduzetnika, čiji su osnivači, odnosno vlasnici iz Ruske Federacije. U istom periodu, registrovano je 58 društava i 71 preduzetnik, čiji su osnivači, odnosno vlasnici iz Ukrajine.

Postupak registracije je isti za strana fizička i pravna lica, kao i za domaća.

Oni mogu da registruju privredni subjekat, privredno društvo ili preduzetnika, u skladu sa domaćim zakonodavstvom i posluju kao svi drugi domaći privredni subjekti.

U Agenciji za privredne registre za Euronews Srbija objašnjavaju da je razlika samo u tome što se prilaže pasoš ili strana lična karta kao dokaz o identitetu za strano fizičko lice, a izvod u originalu izdat od strane matičnog registra, ako je osnivač strano pravno lice.

"Svi ostali uslovi su isti kako za domaća, tako i za strana lica", kažu u APR-u.

Kojim delatnostima se ruske i ukrajinske firme bave u Srbiji

U Registru privrednih subjekata, sa stanjem s kraja novembra 2023, ukupno su 2.192 aktivna privredna društva i 7.773 preduzetnika, čiji su osnivači, odnosno vlasnici udela iz Rusije.

Od toga, kako navode u APR-u, od početka sukoba u Ukrajini, 24. februara 2022. godine, registrovano je osnivanje 1.612 društava i 7.511 preduzetnika, čiji su osnivači, odnosno vlasnici iz Ruske Federacije.

U Registru su 182 aktivna privredna društva i 154 preduzetnika, čiji su osnivači odnosno vlasnici udela fizička i pravna lica iz Ukrajine.

Od toga, od početka sukoba u Ukrajini, registrovano je 58 društava i 71 preduzetnik, čiji su osnivači, odnosno vlasnici iz Ukrajine.

Kada je reč o poslednje dve godine, prema podacima APR-a, u 2022. godini, registrovano je osnivanje 939 društava i 2.929 preduzetnika iz Rusije, dok je u 2023. godini registrovano osnivanje 681 društvo i 4.588 preduzetnika.

U 2022. godini registrovano je osnivanje 37 društava i 24 preduzetnika, državljana Ukrajine, dok je u 2023. godini registrovano osnivanje 37 društava i 49 preduzetnika.

U APR-u navode da je najveći broj privrednih društava, čiji su osnivači i vlasnici fizička i pravna lica iz Ruske Federacije, registrovan za pretežnu delatnost: nespecijalizovana trgovina na veliko, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravlјanjem, konsultatske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, delatnosti restorana i pokretnih ugostitelјskih objekata, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, delatnost reklamnih agencija...

Najveći broj preduzetnika, koji su registrovani sa ličnim dokumentom izdatim u Ruskoj Federaciji, registrovan je za obavlјanje pretežne delatnosti: računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravlјanjem, ostale usluge informacione tehnologije, konsultatske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, specijalizovane dizajnerske delatnosti, veb portali, ostalo obrazovanje, izdavanje računarskih igara, informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute, fotografske usluge, delatnost reklamnih agencija...

Kod privrednih društava, čiji su osnivači i vlasnici fizička i pravna lica iz Ukrajine, ne ističu se neke delatnosti, ali ih je najveći broj registrovan za nespecijalizovanu trgovinu na veliko i razne vrste specijalizovane trgovine, kađu u APR-u.

Kod preduzetnika je ista situacija, preovlađuje trgovina, a ima dosta i trgovina na malo ostalom robom na tezgama i pijacama, ali i računarsko programiranje, ostale usluge informacione tehnologije, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona...

Koliko zapošljavaju i gde plaćaju porez

Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da kada se osniva firma u Srbiji, isti su uslovi za rezidente i strance.

"Određenih stimunlansa za strance nema. Što se tiče njihovih poslova, oni nemaju zaposlene ili imaju jednog radnika da bi mogli da rade određene transfere, da dobiju duži boravak. Osnovan je značajan broj kompanija ali je s druge strane mala zaposlenost u njima kada se pogleda sveukupno", rekao je Stanić.

On kaže da strani državljani koji osnuju frimu u Srbiji, porez plaćaju u Srbiji.

"Kada osnivate firmu bez obzira što je većinski strani kapital, ona se posmatra kao domaća firma i posluje po zakonima Srbije. U obavezi je prema APR-u, Poreskoj upravi i svim drugim institucijama kao i da je osnovana domaćim kapitalom", kaže Stanić.

Stanić je rekao da je Srbija definitivno interesantna za osnivače firmi iz Rusije i Ukrajine.

"Upravo zbog pada kupovne moći, zbog inflacije tokom 2023. i delimično 2022, ti ljudi koji su došli dali su podstrek domaćoj potrošnji. Oni su bili značajni potrošači ovde i došli smo do toga da taj pad realnih prometa bude manji nego što bi bio da oni nisu bili tu", rekao je Stanić.

I poreski savetnik Milan Trbojević kaže da su uslovi u vezi sa plaćanjem poreza isti za domaće firme i one koje se osnivaju stranim kapitalom.

"Jedino oni moraju da imaju radne dozvole kao i svaki strani državljanin", dodaje on.

Ispričao je da je imao mali broj klijenata iz Rusije, svega nekoliko koji su se registrovali kao preduzetnici, a da sa nekim većim firmama nije imao kontakt.

"Nisam hteo da primam previše Rusa. Kad je bio onaj prvi talas migranata, imao sam oko 50 klijenta i svi su mi nestali za sedam dana. Poučen tim iskustvom, nisam hteo da mi se desi slično sada, tako da nisam primao veći broj Rusa", rekao je Trbojević.

Koji su uslovi za registraciju

U APR-u kažu da je postupak registracije isti za strana fizička i pravna lica, kao i za domaća.
Oni mogu da registruju privredni subjekat (privredno društvo ili preduzetnika) u skladu sa domaćim zakonodavstvom i posluju kao svi drugi domaći privredni subjekti.

"Razlika je samo u tome što se prilaže pasoš ili strana lična karta kao dokaz o identitetu za strano fizičko lice, a izvod u originalu izdat od strane matičnog registra, ako je osnivač strano pravno lice. Svi ostali uslovi su isti kako za domaća, tako i za strana lica. Sve o postupku registracije osnivanja preduzetnika, uz specifičnost kada su u pitanju strana fizička lica, objavljena su na internet stranici Agencije", navode u APR-u.

U Agenciji naglašavaju da je od 17. maja ove godine uvedena obavezna elektronska registracija osnivanja privrednih društava. Postupak zavisi od pravne forme privrednog društva.