Igre 
Monetarno zatezanje i dalje na pauzi: NBS ponovo odlučila da ne menja referentnu kamatnu stopu
Komentari07/12/2023
-12:03
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, objavljeno je na sajtu NBS.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
Referentna kamatna stopa nije menjana od 10. avgusta i zadržana je na nivou od 6,50 odsto.
Prva pauza ove godine u monetarnom zatezanju napravljena je u maju kada nije bilo promene referentne kamatne stope koja je tada ostala na nivou od 6,00 odsto
Od januara ove godine do aprila, referentna kamatna stopa povećana je svakog meseca za po 0,25 baznih poena, potom je u maju ostala nepromenjena, da bi u junu i julu bila podgnuta za po još 0,25 baznih poena.
Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 0,25 baznih poena 13. jula, od kada je ostala na nepromenjenom nivou.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. januara 2024. godine.
Povezane vesti
Koje je obrazloženje najnovije odluke
Odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, koji je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivani povratak u granice cilja sredinom naredne godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera.
Izvršni odbor NBS ocenjuje da prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu pre svega dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka.
U zoni evra, najvažnijem trgovinskom partneru Srbije, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga.
Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske privrede i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije.
Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
Povezane vesti
Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike. Opreznost je potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra, navodi se u odluci.
Rast cena hrane u oktobru najniži u prethodne dve godine
Izvršni odbor NBS je istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije.
Međugodišnja inflacija nastavila je da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto.
Smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineo je nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 7,3 odsto međugodišnje.
Rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno s novembrom snižene za 2,1 odsto.
U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije – na oko ili ispod 8 odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto do kraja 2024. godine.
Tome će, kako se dodaje, doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Rastu BDP najviše doprinelo građevinarstvo
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,6 odsto, što je više od prve procene, i najviše su mu doprineli građevinarstvo, kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, i industrija.
Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju na to da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju.
U oktobru je industrijska proizvodnja bila veća za 3,0 odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji viša je za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa, koji je bio prisutan tokom ove godine.
"Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini na 3,0–4,0 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 odsto", navodi Izvršni odbor NBS.
Komentari (0)