Putniković o bugarskom porezu na ruski gas u tranzitu: Geopolitička igra sa mnogo nepoznanica
Komentari18/10/2023
-07:01
Narodna skupština Bugarske 28. septembra je, bez rasprave, uvela taksu od 20 leva, što je oko 10 evra po megavat-satu na prenos i tranzit ruskog prirodnog gasa kroz Bugarsku. Zbog ove odluke reagovale su i Srbija i Mađarska. Beograd je istakao da je povećanje drastično, a Budimpešta da je u suprotnosti sa evropskom solidarnošću.
Bugarski premijer Nikolaj Denkov je rekao da, kada je uvedena mogućnost uvoza ruskog gasa, nekim zemljama je bilo dozvoljeno da uvoze ruski gas jer nisu imale druge mogućnosti.
"To su Mađarska i Srbija. Ali sada postoje interkonektori, tako da postoje alternative i ruski gas ne bi trebalo da uživa nikakve posebne preferencije", rekao je Denkov.
On je naveo primer ugovora Bugarske sa turskom kompanijom Botas, gde postoji naknada za uvoz i preradu tečnog prirodnog gasa.
"Naknada koju smo uveli stvara priliku za pravu konkurenciju između tečnog prirodnog gasa iz različitih izvora i ruskog gasa koji dolazi iz Rusije", rekao je bugarski premijer.
Prema ekspertima, uvedena naknada bi državnom budžetu mogla doneti između jedne i tri milijarde leva, odnosno između 510 miliona evra i milijardu i po evra.
Ko će biti najviše ugrožen?
Ekonomista iz Bugarske Krasen Stančev kaže da će među bugarskim susedima, Srbija biti najviše pogođena.
I urednica Energija Balkana Jelica Putniković kaže za Euronews Srbija da će odluka o taksi direktno ugroziti Srbiju, kao i Mađarsku, ali ne odmah potrošače jer država određuje cenu krajnjim korisnicima. Ona je rekla da su i Mađarska i Srbija reagovale.
"Bugarska je članica EU, kao i Mađarska, Srbija nije, ali postoje međunarodni trgovinski sporazumi, to su dugoročni ugovori. Bugarska je kao članica EU sprovodila raspodelu kapaciteta, bili su raspisali konkurs, javile su se i mađarske i srpske firme, švajcarski MET, ima tu još nekih kompanija koje su zakupile neke kapacitete. Ako vi zakupite kapacitet, ne može sad neko samoinicijativno da donese odluku bez nekog pravog ekonomskog razloga. Oni sad pominju da će sa tom godišnjom taksom na ruski gas moći da otplate za godinu dana izgradnju gasovoda. Retko koja investicija može tako da se isplati", navela je Putniković.
Ona kaže da se krajem ovog ili početkom narednog meseca najavljuje puštanje u rad nove gasne konekcije Srbija-Bugarska.
"Tu će ići ne ruski, nego neki gas koji će se transportovati da li iz Grčke, da li preko Turske, iz Azerbejdžana. Sutra Bugarska može da kaže - treba nam više para u budžetu, hajde sad da povećamo taksu i na taj tranzit", rekla je Putniković.
Ona je navela da Turskim tokom, odnosno Balkanskim tokom kako ga zovu Bugari, osim Srbije i Mađarske gas dobija i BiH i Severna Makedonija.
"To su dugoročni ugovori koji su napravljeni još u vreme kada je pušten Turski tok, odnosno Balkanski tok preko Bugarske i pitanje je sada da li tako jednoznačno može skupština da donese odluku, to baš nije trgovačka mera da skupština jedne zemlje određuje cenu za to", smatra sagovornica Euronews Srbija.
"Geoplitička igra"
Putniković kaže da je odluka o uvođenju takse na prenos i tranzit ruskog prirodnog gasa geopolitička igra Bugarske, a da je pitanje šta je razlog za to. Upitana da li ova odluka bugarske skupštine može da doprinese odustajanju od kupovine ruskog gasa, što bi značilo da Bugarska staje bez naknade za tranzit, Putniković kaže da i oni imaju neke aranžmane sa Gaspromom.
"Koliko znam, nema neke zvanične reakcije iz Rusije na taksu. Bilo je tumačenja da bi Gasprom trebalo da plati tu taksu, pa onda da je naplati krajnjim kupcima svog gasa. Sad i Gasprom ima dogovore i ugovore i sa Srbijom i sa Mađarskom o nekoj ceni po kojoj će im isporučivati sa tom nekom ugovorenom taksom. Pitanje je kako sad u trgovinskim sporazumima može da se preko noći poveća ta tranzitna taksa, a pritom to i nije tranzitna taksa, to je porez na ruski gas i mnogi ga sad i zovu tako", rekla je Putniković.
Ona navodi da je pitanje hoće li moći da se podnesemo taj dodatni trošak, ako taj trošak Gasprom bude želeo da naplati, konkretno i Srbiji i Mađarskoj.
Ona je navela da će i bugarska privreda imati veći trošak i to ne samo Lukoil koji ima rafineriju u Bugarskoj.
"I rafinerije troše prirodni gas kao energent i njihova privreda će imati veći trošak ako to njima naplate", rekla je Putniković.
Ona kaže da ima puno nepoznanica i da je malo prerano da kaže šta će biti.
"Verujem da će i iz Brisela stići neka reakcija jer ako je Srbija u EU označena kao neko ko podržava Rusiju, pa nismo hteli da im uvedemo sankcije, pa bi ovo sad bio kao jedan udar na zemlju koja neće da uvede sankcije Rusiji. Mađarska je ipak zemlja koja je članica EU tako da njoj zapravo Bugarska, da kažemo slikovito, zabija nož u leđa jer joj ugrožava, podiže joj cenu nabavke", rekla je Putniković.
Ona kaže da da nisu tačni navodi bugarskog premijera da je Evropa uvela snakcije na ruski gas.
"Evropa nikad nije rekla da ne sme da se kupuje ruski gas. Kada je počeo rusko-ukrajinski sukob bilo je reči o tome da neće članice EU da plaćaju gas u rubljama, što je Rusija insistirala i Bugarska je prva zemlja koja je odustala od kupovine ruskog gasa, ali Evropa nije rekla neću da kupujem. Pojedinačno zemlje su prestale da kupuju ali nema sankcije na ruski gas što se tiče same kupovine", navela je Putniković.
Komentari (0)