Tijana je jedan od najmlađih agronoma u Srbiji i otkriva tajnu svog uspeha - kako zaraditi od poljoprivrede

Tridesetogodišnja Tijana Tatalović iz Crvenke se umnogome razlikuje od tipičnih predstavnika svoje generacije. Iako je Poljoprivredni fakultet završila u Novom Sadu, čim je postala agronom vratila se u svoj rodni grad gde je započela sopstveni biznis i bavi se proizvodnjom krastavaca i paprika dok ujedno radi za jednu stranu kompaniju.

Kako kaže u razgovoru za Euronews Srbija, Vojvodina je puna plodne zemlje, a gradovi su sve urbaniji, pa i nije to više selo kakvo svi zamišljamo.

Da se bavi agronomijom došla je u dogovoru sa svojom porodicom, idući po principu "sigurne pare" nakon završenog fakulteta. Najbitnija je pak, bila praksa koju je imala kod kuće.

"Moji su se uglavnom bavili ratarstvom, pa mi je i fakultet tekao prirodno. Zanimalo me je samo čime ću se baviti kasnije i to mi se svidelo. Bio mi je prioritet da završim fakultet i počnem što pre da radim"

Nekolicina onih iz njene gimnazije koji su se okrenuli studiranju poljoprivrede fokusirali su se više na agro-ekonomiju. Tijana je tako odlučila da postane agronom, a to joj je odmah donelo i posao u jednoj privatnoj korporaciji koja je posedovala 2.000 hektara.

"Uglavnom je to bilo ratarstvo - kukuruz, pšenica, šećerna repa. Drugačije je definitivno od onoga što se uči u školi, posebno zato što nije kao nekada da imate mentora pet godina. Mene su odmah bacili u vatru i samo mi rekli da idem da prskam repu", priseća se ona svojih prvih dana.

Posao u korporaciji danas uspešno kombinuje sa sopstvenim biznisom koji bazira na sadnji krastavaca i paprike. I jedno, i drugo povrće je krajnje osetljivo, sa specifičnom sezonom tokom koje ne može ni da pomisli o godišnjem odmoru - sezona krastavaca je u julu i avgustu, a paprike u septembru i oktobru.

"Kod nas sve zavisi od vremena, nemamo slobodne dane svakog vikenda ili uobičajen odmor leti. Na primer, kada su visoke temperature prskanje obavljamo noću. Nekada radimo od šest ujutru do dva, a nekada i do šest uveče. S poljoprivredom je sve čista kocka. Najviše se bojimo leda, odnosno grada i oluje jer papriku vetar može da povalja i napravi veliku štetu. Ratarstvo je pak, nekako otpornije, može se nešto još i izvući", kaže i dodaje da sve mora da se osigurava, ali i da to nisu male sume novca.

foto: privatna arhiva

Za biznis koji vodi od 2018. godine kaže da je i te kako isplativ, ali da zahteva posvećenost jer "lako može da kiksne na malim sitnicama" - sve mora da se kalkuliše počev od datuma setve i žetve, preko ugovaranja radnika, pa sve do izvoza.

"Krastavci idu u prinosima, od 80 do 100 tona po hektaru. Ukupno to bude do nekih 300 tona u toku godine, s tim da se mora brati svaki dan tokom 60 dana po četiri do šest tona. Međutim, za krastavce nisu toliko bitne tonaže jer su uvek skuplji oni manji. Tako da se za 80 tona može uzeti više novca nego za 100"

Iako tokom zimskih meseci nije sezona krastavaca i paprika, posla ima cele godine.

"Oko prvog marta sadimo papriku u plastenike, a prvog maja se kreće sa setvom krastavaca. Negde oko 20. maja obično kreće sadnja paprike na otvoreno polje, pa berba krastavaca. Dok traje berba krastavaca, paprika se zaliva, prehranjuje, prska i okopava, a onda u septembru i ona stiže na berbu. Do kraja oktobra traje berba nakon čega se skida plastika, sve se čisti i zemljište opet priprema za narednu godinu"

Na malim površinama bolje početi s povrćem

Onima koji su vlasnici malih poseda, a zainteresovani su za poljoprivredu, Tijana savetuje da počnu sa povrćem.

"Jeste da ratarstvo donosi bolju zaradu, ali su potrebne velike mašine i radi se na preko 100 hektara. Ali, ako neko nasledi dva ili tri jutra, tu je bolje saditi povrće. Za povrtarstvo je najvažnije da imate sistem za zalivanje i redovno obrađujete zemlju. Potrebna je posvećenost da bi to bilo zaista profitabilno"

Srbija ima kvalitetnu zemlju i može da parira drugim državama ali, kaže Tijana, fali nam baš ta predanost za koju kaže da je tajna uspeha.

"Problem nastane kada neko želi da obrne novac već nakon jedne godine, a to je zapravo nešto u šta treba da se ulaže, da se oformi mehanizacija da bi to mogao da bude dugoročan posao. Ne može se raditi samo godinu dana radi zarade"

foto: privatna arhiva

Osim toga, za uspešan agrobiznis potreban je i dobar agronom. To pak, ne mora da znači da svi treba da završe Poljoprivredni fakultet.

"Nauče ljudi koji nisu završili fakultet ako su dovoljno predani poslu, ali svakako je bolje imati nekog stručnog da bi se ostvarili bolji rezultati. Neko ko radi na malim površinama, ima mogućnost da pozove agronoma koji će doći da ga posavetuje"

I grad, i poljoprivreda

Tijana za sada uspeva da balansira dva posla, a u tome joj najviše olakšava činjenica da radi sa ocem i bratom. Svakako cilj jeste da njen biznis raste i bude stabilniji.

"Polovina zemlje je pod povrćem, a na ostatku planiramo neke nove kulture. Za sada smo na manjim površinama isprobavali beli luk i jagode. Više smo ispipavali na jednom jutru, pa ćemo videti kako ćemo to širiti"

Krastavce izvozi u Nemačku, a za paprikom svakako vlada potražnja i u Srbiji. Uz to i država daje dosta subvencija za mlade koji žele da pokrenu ovakvav vid biznisa, pa im Tijana svakako savetuje da razmisle i o ovakvom zanimanju jer, kako kaže, to je posao tokom kojeg ste neprestano aktivni i boravite na otvorenom.

"Ima plodne zemlje, gradovi su vrlo pristupačni za život i nije to više onaj težak seoski život koje su naše bake živele. Sada možete imati i zemlju, i blizinu grada u isto vreme", zaključila je ona u razgovoru za Euronews Srbija.