Igre 
"Đurđevdanske kiše mogle bi da oporave klonule biljke": Zašto ratari počinju setvu ranije i gaje otpornije vrste
Komentari30/04/2024
-14:59
Najtoplija prva tri meseca od kada se u Srbiji prate vremenske prilike, poljoprivrednike su doveli pred nove izazove. Mnogi od njih su odlučili da setvu počnu ranije, a neki su čak odlučili da počnu da gaje druge biljne vrste koje su otpornije. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava za Euronews Srbija da se poljoprivrednici u Srbiji sada odlučuju uglavnom na raniju setvu i na hibride sa kraćim periodom vegetacije jer žele da smanje rizik od klimatskih nepogoda i pojava.
Galetin kaže da je ova godina specifična po tome što se u nju ušlo sa izuzetno lošim režimom vlage, malim padavinama i veoma toplim vremenom, navodeći da sve to zajedno dovodi u pitanje kakav će biti proizvodni rezultat.
On, međutum, navodi da ostaje nada da bi najavljene đurđevdanske kiše mogle da oporave već klonule biljke, ali da čak i ako bude dobrih padavina i dalje postoji problem jer će gubitak i na ratarskim i na povrtarskim i na voćarskim kulturama biti znatan.
"Koliki, to je stvarno nezahvalno prognozirati u ovom trenutku", dodaje on.
Da su neophodne padavine u skorijem periodu koje bi pogodovale ratarskim kulturama smatra i Bora Šuljmanac, poljoprivrednik iz Laćarka, sela u kojem prolećna setva kukuruza i pšenice gotovo da je završena.
Euronews/Ljiljana Gradinac
Tako poljoprivrednici poput Šuljmanca već danima gledaju u nebo u nadi da će ono što su posejali i nići.
"Trenutna situacija u ataru selu Laćarak je da vetar duva, isušuje zemljište koje je inače već suvo, neophodne su padavine u skorijem periodu da bi se nešto izvuklo od ratarskih kultura, u suprotnom imaćemo totalnu katastrofu na usevima", rekao je Šumljanac za Euronews Srbija.
Povezane vesti
"Zemlja nema dovoljno vlage"
U poslednjih deset godina, sedam je bilo sušnih godina, a Galetin kaže da ova godina ne najavljuje dobre perspektive.
"Naprotiv, mi imamo period ekstremno visokih temperatura, vegetacija je isprovocirana pre vremena, zemlja nema dovoljno vlage, nema zimske vlage. U aprilu, kukuruzu je potrebno 50 litara padavina po kvadratnom metru, nismo imali ni 20, imali smo tek četiri kišna dana. Sve te okolnosti jednostavno naše poljoprivrednike motivišu i teraju na to da krenu ranije sa setom, da biraju hibride sa kraćim periodom vegetacije, kako bi izbegli te klimatske rizike koji su kao nikada ranije toliko prisutni poslednjih godina", rekao je Galetin i dodaje da ne pogoduje ni vetar koji isušuje zemljište.
Kiša koja je pala pre nedelju dana, dodaje on, neravnomerno je bila raspoređena od regiona do regiona.
On kaže da je, na primer, u Vojvodini kao najžitorodnijem području u Srbiji, palo oko dvadesetak litara po kvadratnom metru, a da je kukuruzu tokom celog vegetativnog perioda, do perioda žetve odnosno branja, potrebno oko 500 litara kiše po kvadratnom metru.
Galetin navodi da je tako kukuruzu u aprilu potrebno oko 50 litara, a u maju oko 75 litara kiše po kvadratnom metru.
"Pošto toga nema a iz zime ste ušli sa lošim režimom vlage, to definitivno ulazi u ozbiljan problem. Šta će biti u maju i junu to niko ne zna, dugoročne prognoze su veoma nezahvalne", rekao je on.
Klimatske promene menjaju setvenu strukturu
Galetin navodi da se Srbija nalazi u klimatskom području te tzv. umereno kontinentalne klime, ali da klima koju sada imamo definitivno ne podseća na to.
Povezane vesti
"I vi sada imate i pomeranje setvenih rokova s jedne strane, a sa druge strane imate konačno i kolokvijalno, selidbu nekih biljnih vrsta u severnija područja. Realno je očekivati u nekom narednom periodu da će doći definitivno do promene setvene strukture kao posledica klimatskih promena", smatra on.
Euronews/Ljiljana Gradinac
On je rekao da će se poljoprivrednici okrenuti nekim otpornijim kulturama, da će tu verovatno doći do prelaspodele u smislu nekih voćarskih kultura, stakleničke proizvodnje pod kontrolisanim uslovima.
"Vi defnitivno zavisite od klime, pogotovo mi smo zemlja koja ima da li i tri posto površina pod zalivnim sistemima, mislim da nema ni toliko. Kada zavisite isključivo od vremenskih prilika,onda nemamo čemu dobrom da se nadamo", kaže Galetin.
On smatra da je rano za bilo kakve prognoze za ratarske kulture, ali da je već sada jasno da su neke voćarske kulture, pogotovo kasnije voćarske kulture kao što je šljiva, pretrpele ozbiljne štete od mrazeva, pogotovo u regionu zapadne Srbije i Šumadijskom okrugu, gde je gubitak reda veličine 200.000 tona što je, dodaje, veoma mnogo.
Kada je reč o malinjacima, zapadna Srbija ima problem da vegetacija rano krene zbog tople i blage zime, da bi kasnije došao neki vlažni sneg koji bukvalno kida nove izdanke ili stare i pravi veliku štetu.
Šta još muči poljoprivrednike
Suša nije jedini problem koji muči zemljoradnike budući da cene goriva i semena dovode u pitanje njihovu zaradu.
"Cene semena je neopravdano visoka. Cene veštačkog đubriva jesu pale za 50 posto ali je bilo poskupelo za 150 posto, tako da je ono i dalje jako skupo", rekao je Šumljanac.
Zemljoradnici se žale i na cenu nafte koja uvek pred najveće ratarske radove poskupi.
Prema poslednjem dogovoru sa državom, subvencionisana cena goriva od 179 dinara je dostupna za najviše do 100 hektara.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo kažu da su cene bolna tačka u poljoprivrednoj proizvodnji
"Ako se cena povećava u prvom naletu za 30 odsto, pa onda ponovo u nekoliko naleta za još 30 ili 40 odsto, onda je to već strašno ozbiljna stvar i strašno poskupljuje proizvodnju po jedinici površine", rekao je za Euronews Srbija Goran Bekavac iz tog Instituta.
Komentari (0)