Istorijski dokument: UN odobrile prvi sporazum o zaštiti biodiverziteta u otvorenom moru
Komentari20/06/2023
-20:44
Članice Ujedinjenih nacija usvojile su prvi sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru, a tom prilikom je šef UN pozdravio ovaj istorijski dokument, rekavši da "okeanu daje šansu za borbu".
Delegati iz 193 zemlje aplaudirali su stojeći, a ovacije nisu prestajale nakon što je sporazum odobren bez prigovora.
Okeani proizvode većinu kiseonika koji udišemo i apsorbuju ugljen-dioksid, što ih čini sve važnijim u smanjenju emisije ugljenika koje podstiče globalno zagrevanje. Ipak, trenutno je zaštićeno samo jedan odsto ogromnih okeanskih područja, prenosi Euronews Green.
Ugovor o zaštiti biodiverziteta u vodama van nacionalnih granica, poznatim kao otvoreno more, a koje pokrivaju skoro polovinu Zemljine površine, bio je predmet debate duže od 20 godina.
Sve je išlo sporo do marta ove godine, kada su se delegati na međuvladinoj konferenciji koju je osnovala Generalna skupština UN saglasili oko sporazuma. Potom je bilo samo fomralno pitanje usvajanja, a dokument je preveden na šest službenih jezika UN.
Novi ugovor biće otvoren za potpisivanje 20. septembra, tokom godišnjeg sastanka svetskih lidera na Generalnoj skupštini. On će stupiti na snagu kada ga ratifikuje 60 zemalja.
Kako će sporazum UN o otvorenom moru zaštititi morski život?
Ugovor će stvoriti novo telo za upravljanje očuvanjem okeanskog života i uspostavljanje zaštićenih područja na otvorenom moru. Takođe, uspostavljaju se osnovna pravila za sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu za komercijalne aktivnosti u okeanima.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je delegatima da usvajanje sporazuma dolazi u važnom trenutku, jer su okeani ugroženi na mnogim frontovima.
"Klimatske promene remete vremenske obrasce i okeanske struje, podižu temperaturu mora, i menjaju morske ekosisteme za vrste koje tamo žive", rekao je on.
"Morski biodiverzitet je na udaru prekomernog ribolova, eksploatacije i zagađenja okeana. Više od jedne trećine ribljeg fonda izlovljava se na neodrživim nivoima, a mi zagađujemo priobalne vode hemikalijama, plastikom i ljudskim otpadom", dodao je Gutereš.
On je rekao da je sporazum od vitalnog značaja za rešavanje ovih pretnji i pozvao sve zemlje da ne štede napore kako bi osigurale da on bude potpisan i ratifikovan što je pre moguće.
Ugovor uspostavlja i principe za deljenje "morskih genetičkih resursa" koje su naučnici otkrili u međunarodnim vodama.
Ovo je bio ključni zahtev zemalja u razvoju koje su insistirale da plodove takvih otkrića ne mogu kontrolisati isključivo bogatije zemlje sa novcem za finansiranje ekspedicija u potrazi za potencijalno novim unosnim sastojcima za medicinu i kozmetiku.
"Izuzetno važan dan za biodiverzitet"
Nakon odobrenja sporazuma, Grupa 77, koalicija UN od 134 zemlje uglavnom u razvoju i Kine, nazvala dan "izuzetno važnim za biodiverzitet". Oni su pohvalili uspeh borbe za podelu koristi, kao i za finansiranje u implementaciji sporazuma kada bude ratifikovan.
Alijansa malih ostrvskih država, čije se neke članice plaše da klimatske promene i porast nivoa mora mogu da unište njihove zemlje, saopštila je da se decenijama zalaže za sporazum. Njegovo usvajanje će imati dalekosežne implikacije "na naš život, kulturu i privredu", rekli su.
Iz Rusije je, međutim, navedeno da se ta zemlja "distancira od konsenzusa o tekstu sporazuma" koji je nazvala "neprihvatljivim".
"To podriva odredbe najvažnijih važećih međunarodnih sporazuma, uključujući Konvenciju UN o pravu mora", navodi se.
Sergej Leonidčenko, koji je na čelu pravnog odeljenja Ruske misije, rekao je delegatima da sporazum "ne postiže razumnu ravnotežu između očuvanja i održivog korišćenja resursa okeana", a kao primer je naveo to što "mehanizme protiv politizacije područja očuvanja mora nisu ušle u tekst".
Da li se ovaj sporazum razlikuje od dokumenta "30x30"?
Usvajanje dokumenta usledilo je nakon prethodnog važnog sporazuma koji su svetske vlade dogovorile u Montrealu u decembru, i koji uključuje obavezu da se do 2030. godine zaštiti 30 odsto zemljišta i vode koji se smatraju važnim za biodiverzitet. Ovaj dokument poznat je kao "30x30".
Rebeka Habard, direktorka Alijanse otvorenog mora koja predstavlja više od 50 nevladinih organizacija i Međunarodne unije za očuvanje prirode, pohvalila je zemlje "što su se pomerile korak bliže ka sprovođenju ovog političkog sporazuma u delo".
"Zemlje sada moraju da ga ratifikuju što je pre moguće da bi ga stavile na snagu, kako bismo mogli da zaštitimo naš okean, izgradimo otpornost na klimatske promene i zaštitimo živote i sredstva za život milijardi ljudi", rekla je ona.
Kris Torn iz Grinpisa nazvao je sporazum "pobedom za ceo život na ovoj planeti".
"Nauka je jasna, moramo zaštititi 30 odsto okeana do 2030. godine da bismo okeanima dali šansu da se oporave i napreduju", rekao je on.
Komentari (0)