Teorije o nastanku koronavirusa: Kina i SAD varniče oko porekla kovida 19, šta je o tome otkrio izveštaj SZO

Predsednik SAD Džo Bajden dao je juče obaveštajnim službama rok od 90 dana za podnošenje izveštaja o tome da li virus korona zaista potiče od životinja, ili je pobegao iz kineske laboratorije. Tom prilikom, naložio je i da se izvrši pritisak na Kinu da sarađuje.

Iz kineske ambasade u SAD brzo je usledio odgovor, koji glasi da su "neke političke snage fokusirane na političku manipulaciju i prebacivanje krivice".

List Global Times, koji je pod kontrolom kineske Komunističke partije, objavio je da, u sklopu istrage o poreklu virusa, SAD takođe treba da dozvole istražiteljima da uđu u njihove objekte.

Odnosi između SAD i Svetske zdravstvene organizacije takođe su zahladneli, jer se sve češće iz Vašingtona čuje kako Kina ima preveliki uticaj na ovu organizaciju.

SZO je, inače, krajem marta objavila izveštaj tima međunarodnih istraživača koji su otputovali u Kinu kako bi istražili četiri moguća scenarija o poreklu virusa korona.

Međutim, mnoge vlade širom sveta izazvale su zabrinutost da istražiteljima nije bio omogućen pristup potpunim podacima dok naučnici kažu da je izveštaj malo osvetlio kako je virus počeo da se širi svetom.

U svom izveštaju tim SZO je otkrila da je virus najverovatnije prelazio sa jedne životinje na drugu pre nego što je počeo da zaražava ljude, ali postoje još 3 moguće teorije. 

1. Direktno prelivanje sa životinja na ljude

Prva teorija o poreklu SARS-CoV-2 sugeriše da je virus počeo najverovatnije od kontakta slepog miša i čoveka nakon čega je nastavio da se širi među ljudima.

Izveštaj SZO iznosi snažne dokaze koji pokazuju da većina koronavirusa koji zaražavaju ljude, potiču od životinja, uključujući i virus koji je 2003. godine izazvao epidemiju SARS-a. Smatra se da su slepi miševi najverovatniji krivci jer su oni domaćini virusa koji je genetski povezan sa SARS-CoV-2.

Izveštaj otkriva mogućnost da se virus na ljude proširio od pangolina ili nerčeva. Međutim, kao mogućnost se navodi direktan prenos između slepih miševa i ljudi. Studije su pokazale da ljudi koji žive u blizini pećina slepih miševa u južnoj kineskoj provinciji Junan imaju antitela na korona viruse slepih miševa. Ali, većina ljudi uglavnom ne provodi mnogo vremena oko slepih miševa, osim ako nisu naučnici (koji obično nose zaštitna odela). Dakle, nejasno je zašto bi se, da je virus prešao direktno sa slepih miševa na ljude, prvo izbijanje epidemije moglo dogoditi u Vuhanu, hiljadu milja udaljenom od pećina slepih miševa Junana.

Dalje, izveštaj napominje da bi bile potrebne decenije da bi čak i blisko srodni koronavirusi slepih miševa evoluirali u SARS-CoV-2. Budući da naučnici nisu pronašli virus slepih miševa koji bi bio karika koja nedostaje, tim SZO ocenio je ovu teoriju kao „srednje verovatnu“.

2. Prelivanje sa životinja na ljude preko posrednika

Pixabay.com

U nedostatku dokaza da je korona virus prešao na ljude direktno sa slepih miševa, naučnici veruju da je verovatnija teorija da je virus prvi put putovao preko druge životinje, poput nerca ili pangolina. Za razliku od slepih miševa, ove životinje imaju redovan kontakt sa ljudima – naročito ako se uzgajaju na farmi ili u trgovini ilegalnom divljači.

Ako je virus prešao prvo na drugu žviotinju, to bi takođe moglo objasniti kako se prilagodio da bude štetan po ljude. Genomske analize sugerišu da je SARS-CoV-2 generalni virus, a ne virus koji je posebno prilagođen ljudima, što objšanjava njegovo lako kretanje među pangolinima, nercima, mačkama i drugim vrstama.

Izveštaj SZO ističe da je ovo put kojim su prethodni koronavirusi zaražavali ljude. Na primer, smatra se da je virus SARS prešao sa slepih miševa na musanga pre nego što je 2002. godine izazvao epidemiju. U međuvremenu, virus koji uzrokuje MERS pronađen je kod dromedara (vrste kamile) širom Bliskog istoka.

Ali, ako je ova teorija tačna, nije jasno šta je ta životinja mogla biti za SARS-CoV-2. Tim SZO analizirao je uzorke na hiljadama uzgajanih životinja širom Kine, a sve su bile negativne na virus. Teorija je ocenjena kao vrlo verovatna. 

3. Prenos preko smrznute hrane 

Pixabay

Druga teorija kaže da je virus možda došao do ljudi putem tzv. hladnog lanca – linije za distribuciju smrznute i rashlađene hrane. U ovom scenariju je virus možda nastao izvan Kine, ali je u zemlju ušao na površini ambalaže ili na samoj hrani.

Ova teorija je stekla prednost prošlog leta nakon nekoliko epidemija u Kini, a od tada postoje neki dokazi koji ukazuju na to da patogeni mogu duže preživeti na hladnim temperaturama.

Ipak, iako je hladan lanac mogao da igra ulogu u novim epidemijama, naučnici kažu da postoji malo razloga da veruju da je on bio izvor pandemije. Ne postoje direktni dokazi da se virus može nalaziti na hrani.

Sumnjalo se na pakovanja crvene haringe, ali ovaj put prenosa se smatra najmanje verovatnim od sve četiri teorije koje je tim identifikovao, jer je smatra da je malo moguće da bi virus ostao održiv na ambalaži onoliko dugo koliko je bio potrebno za izvoz u Evropu ili negde drugde. Takođe, postavlja se pitanje zašto bi se ova infekcija onda pojavila prvo samo u Vuhanu i nigde drugde. 

4. Virus je izašao iz laboratorije 

Unsplash

Najspornija hipoteza o poreklu SARS-CoV-2 jeste ona za koju većina naučnika kaže da je malo verovatna: virus je nekako iscurio iz laboratorije u Vuhanu gde istraživači godinama proučavaju koronaviruse slepih miševa. Ovu teoriju je u javnost izneo prvo bivši predsednik SAD Donald Tramp, čija je administracija sugerisala da se neki od istraživača možda slučajno zarazio ili manipulisao sojem korone kako bi stvorio SARS-CoV-2.

Iako je u prošlosti bilo curenja iz laboratorija, izveštaj SZO ističe da se to retko događa. Glavni dokaz koji ide u prilog ovoj teoriji jeste činjenica da su istraživači sa Instituta za virusologiju u Vuhanu sekvencirali soj korona virusa slepih miševa nazvan CoV RaTG13 koji deli 96,2 odsto sličnosti sa SARS-CoV-2. Laboratorija koju vodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Vuhanu takođe je radila sa koronavirusima slepih miševa.

Ali, to je otprilike jedini dokaz koji potkrepljuje ovu hipotezu. Izveštaj SZO kaže da nema podataka da je bilo koja laboratorija u Vuhanu radila sa virusom koji je bliže povezan sa SARS-CoV-2 pre nego što su dijagnostikovani prvi slučajevi kovida u decembru 2019. godine, niti je bilo koje laboratorijsko osoblje prijavilo bilo kakve simptome slične kovidu koji ukazuju na to da su zaraženi. Ali, naučnici ističu da su dokazi „za i protiv“ hipoteze o curenju iz laboratorije tanki.

Neverovatno je teško kultivisati virus koji je dovoljno jak da izazove ljudske infekcije na uzorku slepih miševa. U međuvremenu, slični virusi se često javljaju u prirodu, što je daleko verovatniji izvor.