Najmlađa država na svetu obeležava deceniju nezavisnosti: Dve trećine građana živi od humanitarne pomoći

Južni Sudan, najmlađa država na svetu obeležava deset godina od sticanja nezavisnosti. U protekloj deceniji, zemlja bogata rudnim bogatstvima u građanskom ratu izgubila je skoro 400.000 ljudi, više od dve trećine građana živi od humanitarne pomoći, a krhki mirovni sporazum visi o koncu.

Posle referenduma 2011. godine na kojem su velikom većinom odlučili da se odvoje od Sudana, građani su imali velika očekivanja.

Salva Kir, bivši lider pobunjenika položio je zakletvu kao prvi predsednik Južnog Sudana, a Rik Mačar, imenovan je za njegovog zamenika.

Mnogi građani koji su bežali do prethonih ratova su se vratili, a međunarodna zajednica uložila je milione dolara za izgradnju nove vlade. Deceniju kasnije, nema mnogo razloga za slavlje.

Jedan o članova mirovne misije Ujedinjenih nacija u Južnom Sudanu je Ratko Petrović, koji radi i kao urednik Radija Miraja.

"Ljudi su znali da kažu mi smo zemlja koja ima pet potpredsednika i četiri respiratora koji bi pomogli u disanju potencijalnog bolesnika. Postoji 250.000 vojnika, koji retko primaju platu. Prosečna plata zdravstenog radnika je 20 dolara, a ta plata kasni šest do osam meseci, tako da je zaista jako teško i ne znam kako ljudi preživljavaju", kaže Ratko Petrović za Euronews Srbija.

Rad u najnesigurnijoj zemlji u Africi nije lak, ali humanitarni radnici, koji su svakodnevno na meti napada, ne odustaju.

"Misija UN u Južnom Sudanu ima 17.000 članova. Trudimo se da preko radija što više doprinesemo informisanju građana Južnog Sudana, ali i promeni ponašanja. Koliko smo uspešni je pitanje. Nije lako, živimo u bazama, van grada", ističe Petrović.

Država veličine Francuske, bez ijednog kilometra asfaltnog puta izvan prestonice, politički je nestabilna od sticanja nezavisnosti zbog endemskog siromaštva, ali i istorijskog rivaliteta najbrojnijih plemena. Prema podacima Unicefa četiri i po miliona dece gladuje.

"Kažu da kao što bi Vojvodina mogla da hrani celu Srbiju, Južni Sudan bi mogao da hrani celu Afriku, ali zbog nesigurnosti ništa od ovoga ne može da se materijalizuje", rekao je ovaj humanitarni radnik za Euronjuz.

Sukob koji je eskalirao 2013. završen je primirjem zaraćenih strana, a predsednik Kir i potpredsednik Mačar treći put pokušavaju da zemlju izvedu na pravi put. Prvi izbori zakazani su za 2023, a od njihovog ishoda direktno će zavisiti  bezbednost i ekonomski razvoj najsiromašnije države Afrike.