Igre 
Budućnost u karantinu: Istraživanja ukazuju na bar šest okidača koji bi mogli da pokrenu novu pandemiju
Komentari06/06/2021
-20:23
Uništavanje prirodnih staništa, krčenje šuma, širenje poljoprivrede i lov i konzumiranje divljih životinja. Naučnici su upozoravali da će sve ovo jednog dana imati posledice, ali nijedan alarm nije shvaćen dovoljno ozbiljno. Onda je počela bitka koja traje više od godinu dana, pandemija kojoj se, nažalost, još ne nazire kraj, a ako je verovati istim onim naučnicima koji su i ranije slali upozorenja - ova verovatno nije i poslednja.
Pojava koronavirusa, iako za mnoge iznenađenje, stručnjake nije našla u čudu. I pre svega ovoga naučnici su govorili da smo zbog velikog uticaja na prirodu danas izloženi različitim zoonozama. Svet se u poslednjih nekoliko decenija suočio sa Sars-om, ptičijim gripom, ebolom, a američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da tri od četiri nove zarazne bolesti potiču upravo od životinja.
Virusi koji se lakše prenose i smrtnosnosniji od kovida 19 dovešće svet do nove pandemije, upozorio je nedavno direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus.
"Ne pravite greške, ovo neće biti poslednji put da se svet suočava sa pretnjom pandemije. Evoluciona je izvesnost da će biti drugog virusa koji će potencijalno biti još lakše prenosiv i smrtonosniji od ovog", rekao je on.
Tanjug/AP Photo/Rajesh Kumar Singh
Kako smo tačno došli do ovoga, koje naše aktivnosti u prirodi su izazvale katastrofalne posledice i šta nas čeka ukoliko hitno nešto ne preduzmemo za Euronews objašnjava WWF Srbija (Svetska fondacija za prirodu). Iz te organizacije navode da nas je ova pandemija naučila da više ne možemo da govorimo o izolovanim slučajevima u udaljenim zemljama, a da rizik konstantno raste sa nastavkom eksploatacije prirode.
"Pandemija kovida 19 nam je ponovo potvrdila koliko smo ranjivi, kako su ljudi i priroda međusobno povezani i kako naš negativan uticaj na prirodni svet povećava rizik od budućih pandemija. Kako nastavljamo da ugrožavamo i intenzivno eksploatišemo prirodne resurse, tako taj rizik raste. I pre kovida 19 smo imali slučajeve širenja bolesti iz prirodnih sistema, ali ta upozorenja nismo ozbiljno shvatili", navodi WWF.
Pixabay
Kao ključni pokretači pojave ovakve vrste bolesti navode se promena namene zemljišta, uništavanje prirodnih staništa, deforestacija, intenziviranje poljoprivrede, te sakupljanje, lov i konzimacija divljih vrsta.
Povezane vesti
"Neodrživi sistemi proizvodnje hrane, pretvaranje prirodnih ekostistema u poljoprivredne površine i naselja, povećavaju interakciju između ljudi, domaćih životinja i divljih životinja, što na kraju dovodi do povećane mogućnosti zaraze. Uz to imamo i povećanu ilegalnu trgovinu divljim vrstama kroz koju ljudi dolaze u direktan kontakt sa divljim vrstama, njihovim mesom ili derivatima. Ova pandemija nas je naučila da ne možemo više govoriti o izolovanim slučajevima u udaljenim zemljama koji nas ne interesuju, jer je evidentno koliko se virusi u današnjem svetu mogu brzo proširiti. Ilegalna trgovina životinjama u Aziji ili Južnoj Americi je sada briga celog čovečanstva", navode.
Ne treba smetnuti sa uma, dodaju, da se trgovina egzotičnim, divljim vrstama obavlja i kod nas. Značajan broj ptica, vodozemaca i gmizavaca se uvozi u Srbiju iz tropskih područja.
A kako to ilustrovano izgleda, WWF pojašnjava kroz činjenicu da su se populacije divljih vrsta smanjile za oko 70 odsto u odnosu na stanje iz sedamdesetih godina prošlog veka. Više od jedne trećine kopnenih prirodnih staništa je već značajno izmenjeno.
WWF takođe naglašava da danas trošimo mnogo više obnovljivih resursa nego što biološki kapacitet planete može da regeneriše.
"Da bi zadovoljili sve naše potrebe trenutno bi nam bila potrebna 1,6 planeta", kažu.
EPA/ROMAN PILIPEY
Postoji li rešenje?
Iako životinje daju mnogo benefita ljudima, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da one ponekad mogu da nose opasne klice koje se prenose na ljude i izazivaju bolest. Te bolesti se nazivaju zooneze, a uzorkuju ih virusi, bakterije, paraziti ili gljivice. Klice mogu prouzorkovati različite tipove bolesti kod ljudi i životinja, a te bolesti su inače česte širom sveta. CDC dodaje da tri od četiri nove zarazne bolesti kod ljudi potiču upravo od životinja.
I kovid 19 sa kojim se trenutno suočavamo je zoonetski. Kako se veruje, potekao je iz slepih miševa i prešao na ljude verovatno posredstvom druge životinjske vrste. Prvi slučaj se vezuje za mokru pijacu u kineskom gradu Vuhan, u provinciji Hubej, na kojoj je bilo moguće kupiti meso najrazličitijih vrsta divljih životinja. Osim virusa Sars-CoV-2, i ptičiji i svinjski grip, bolest ludih krava, Mers, virus nipah, potekli su sa farmi i iz mlekara.
Unsplash
Povezane vesti
Jedino rešenje je zaštita životne sredine, odnosno zaštita prirodnih ekosistema i obnova šuma. Ipak, WWF navodi da nije učinjeno dovoljno.
"Da bi preokrenuli ovakav negativan i nepovoljan trend potrebne su nam hitne i suštinske promene u našem odnosu prema prirodi. Pre svega potrebno je zaustaviti ilegalnu trgovinu divljim vrstama i konzumaciju mesa i derivata visoko-rizičnih vrsta. Zatim, moramo promeniti sistem proizvodnje hrane tako da bude održiviji i ima manji uticaj na uništavanje prirodnih staništa. Generalno, moramo promeniti naš odnos prema prirodi i omogućiti njen oporavak na najkritičnijim područjima. To podrazumeva hitno usmeravanje fondova ka obnovi šumskih i drugih prirodnih staništa i unapređenju ekostistema i njihovih funkcija. U strateškom smislu to podrazumeva postavljanje jasnih globalnih ciljeva za očuvanje prirode", kažu iz WWF.
Ove godine bi međunarodna zajednica trebalo da definiše i usvoji takozvani Novi dogovor za prirodu i ljude (New deal for nature and people) koji bi postavio nove, značajno ambicioznije i eksplicitnije ciljeve za obnovu prirode. Prema trenutno raspoloživim informacijama, jedan od ciljeva do 2030. bi trebalo da bude zaštita 30 odsto ukupne kopnene površine, navodi WWF.
Koji nam to virusi prete?
Iako i dalje vodimo borbu protiv koronavirusa, stručnjaci smatraju da bi već trebalo da brinemo o novim pandemijama koje su na horizontu. U nedavnom serijalu, BBC je istraživao šest bolesti koje bi potencijalno mogle da izazovu novu pandemiju. Iako su neke geografski daleko od nas, svima nama bi trebalo da budu razlog za oprez.
Kao prvi se navodi virus nipa kod slepih miševa, jedan od 10 virusa za koje Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi mogli da budu uzrok nove pandemije. Veoma je smrtonosan, vakcina ne postoji, a infekcija je već izbijala nekoliko puta u Aziji.
Pretnja su i komarci u Severnoj Americi. Naime, američki naučnici u bazi Gvantanamo na Kubi otkrili su opasnu vrstu komaraca nikada viđenu na zapadnoj hemisferi. Verovatno su stigli iz Azije u transportnim kontejnerima, a mogli bi da prenose ziku ili neki drugi opasan virus.
Za Evropu su glavni problem svinje. Ni nakon pandemije iz 2009. farmeri danas ne moraju da se vakcinišu, niti da prijave bolest ukoliko je identifikuju.
Mers je daleko smrtonosniji od kovida 19 i prenose ga kamile, koje milioni ljudi u Africi i na Bliskom istoku koriste za mleko i meso. S obzirom na to da klimatske promene i rast populacije stavlja sve više ljudi u kontakt sa kamilama, naučnici strahuju da je epidemija neizbežna.
Iako vakcina za žutu groznicu postoji, ona i dalje inficira oko 200.000 ljudi godišnje i ubije oko 30.000, a 90 odsto slučajeva je u Africi, navodi CDC. Sa ulaskom ljudi u brazilske šume raste i pretnja, a naučnici smatraju da ova zaraza sada skače sa ljudi na majmune i obrnuto.
Na kraju, tu je i "buruli ulcer", poreklom iz Ugande, koja je u poslednjih nekoliko godina našla svoj put do Australije. Reč je o bakteriji koja jede meso, a naučnici pokušavaju da utvrde kakvu ulogu igraju ljudi i oposumi u prenošenju.
Pixabay
Da li ćemo morati da se odreknemo mesa?
Inače, mnogi stručnjaci kao jedno od ključnih rešenja za trenutnu krizu vide i smanjenje konzumiranja mesa. Veganizam je postala tema o kojoj se sve više govori i to ne samo u smislu sprečavanja novih pandemija, već i zaštite samih životinja, ali i poboljšanja situacije sa klimatskim promenama. Naime, proizvodnja mesa i te kako utiče na emisiju štetnih gasova u našu atmosferu.
"Današnja poljoprivreda i ceo sistem proizvodnje hrane ima ogroman uticaj na prirodu jer su bazirani na neracionalnom trošenju resursa. To podrazumeva stalno širenje površina na kojima se gaje kulture, korišćenje velike količine pesticida i veštačkih đubriva, te intenzivan uzgoj stoke na farmama. Proizvodnja mesa je naročito skupa, odnosno štetna u smislu uticaja na životnu sredinu", dodaju.
Takođe, danas imamo situaciju da gajene životinje čine 90 odsto biomase na planeti i višestruko nadmašuju divlje životinje po brojnosti. Uz to, proizvodnja mesa takođe podrazumeva velike količine ugljen-dioksida i na taj način doprinosi klimatskim promenama.
"Procenjuje se da proizvodnja mesa na farmama emituje oko 14,5 odsto ukupnih antropogenih emisija gasova staklene bašte. Dakle, ukoliko želimo zdraviju i otporniju planetu moramo postati drastično racionalniji u potrošnji i proizvodnji mesa. Uz sve ovo navedeno, upitan je i kvalitet mesa kojim se hranimo, a takođe treba imati na umu da ovakva intenzivna poljoprivreda čini i ogromne društveno-ekonomske nepravde u smislu urušavanja tradicionalne poljoprivrede i malih proizvođača", navodi WWF Srbija.
Timovi naučnika rade na utvrđivanju opasnosti i sprečavanju izbijanja nove pandemije. Ipak, odgovornost je i na nama.
"Nadamo se da ćemo iz pandemije kovid 19 naučiti mnogo više, uočiti kakvi su realni efekti mašeg neodgovornog odnosa prema prirodi i preduzeti konkretne mere zaštite, koje će ujedno biti i mere smanjenja rizika od pandemije. U protivnom, možemo samo očekivati nove pandemije, verovatno sa još složenijim posledicama", navodi WWF.
Komentari (0)