Zašto Arktik postaje novi poligon za sukobe svetskih sila?

Ministri spoljnih poslova arktičkih zemalja sastali su se 20. maja u Rejkjaviku na 12. sednici Arktičkog saveta i time označili kraj dvogodišnjeg mandata Islanda. Na sastanku su analizirane aktivnosti i dostignuća saveta pod presedavanjem Islanda, a u naredne dve godine tu ulogu preuzima Rusija.

Šta je uopšte Arktički savet?

Arktički savet je međunarodna organizacija osnovana 1996. godine koja okuplja osam severnih država - Kanadu, Dansku, Finsku, Island, Norvešku, Rusiju, Švedsku i SAD.

"U pitanju je međunarodni forum za raspravu o oblastima saradnje. Izričito se napominje da se ne može razgovarati o vojnim i bezbednosnim pitanjima. Ali, kada bolje razmislite stvari poput sprovođenja novih propisa u ribolovu ili saradnji obalskih straža, predstavljaju tanku liniju između bezbednosnih i ekoloških problema", kaže u razgovoru za Euronews Rokford Vejc, direktor programa pomorskih studija na Univerzitetu Tufts.

Iako ovih osam država ima glavnu ulogu u savetu, one nisu jedine.

"Arktički savet je jedna od najobuhvatnijih međunarodnih organizacija za druge stranke. Na sednicama su stalno prisutni predstavnici domorodačkih naroda sa Arktika, Laponskog veća, kao i Polarnog veća Inuita. Takođe, i mnoge zemlje Evropske unije imaju predstavništvo u Akrtičkom savetu, a uz njih ulogu posmatrača imaju i Japan, Kina, Južna Koreja, Singapur i Indija", ističe.

profimedia

Mandat, odnosno uloga presedavajuće države menja se na svake dve godine.

"Takozvana rotirajuća stolica predstavlja kolaborativni napor svih arktičkih zemalja. Ipak, ova 'stolica' ima određeni uticaj na ono što je u fokusu tokom tog dvogodišnjeg perioda. Dakle, Island je predao stolicu Rusiji. Dok su bili presedavajući fokusirali su se na ekonološka pitanja koja se odnose na okean, plastiku, zagađenje, itd. A Rusi su rekli da u naredne dve godine žele da se usresrede na održivi razvoj"

Inače, sastanak je došao u jeku ruskog proširenja vojne baze u Nagurskoju, što je potez koji izaziva veliku zabrinutost Zapada.

"Zabrinuti smo zbog nedavnih vojnih aktivnosti na Arktiku. To povećava opasnost od nesreća i pogrešnih proračuna, te podriva zajednički cilj mirne i održive budućnosti regiona", rekao je prošle nedelje državni sekretar Entoni Blinken po dolasku na Island.

Moskva je pak, odgovorila da je proširenje strateškog objekta u skladu sa ciljevima za region, potpuno legitimno i neophodno.

Zašto je Arktik postao strateški važan?

Veruje se da se na Arktiku nalazi skoro jedna četvrtina neotkrivene nafte i gasa na Zemlji. Sa uticajem klimatskih promena, topljenje leda nudi nove mogućnosti za eksploataciju resursa.

Region je tako postao područje intenzivne konkurencije oko prirodnih resursa za Rusiju s jedne, Sjedinjene Države, Kanadu, Dansku i Norvešku, s druge strane. Štaviše, i Kina pokazuje sve veće interesovanje za Arktik.

"Arktik je na mnogo načina najnovije tržište u razvoju. Zbog surovih uslova života i leda, nijedan čovek nije provodio puno vremena na Arktiku. To je počelo da se menja pre oko 15 godina sa globalnim zagrevanjem. I tako su odjednom postali dostupni nafta, minerali i gas", kaže on u razgovoru za Euronews i nastavlja:

"Sve zemlje su zainteresovane za eksploataciju resursa. Rekao bih samo da je razlika u stepenu interesovanja. Dakle, Rusi imaju malo više interesa za vađenje prirodnog gasa, minerala i sirove nafte od ostalih zemalja, ali te zemlje i dalje imaju neki svoj interes. Kanađani, nordijske zemlje i SAD, pod upravom Bajdena zaista su usresređeni na klimatske promene i zaštitu životne sredine i održivost"

Unsplash

 

Čak i nearktičke zemlje pokazuju sve veće interesovanje za ovaj region. Na primer, kineski interes se svodi na to da poboljša sopstveno snadbevanje energijom prolazeći kroz Beringov moreuz, ali i da bude u mogućnosti da eksploatiše norveški i ruski prirodni gas, sprovodeći ga kroz Arktik i Severni Pacifik, te tako izbegne Suecki kanal i Malajski moreuz, smatra Vejc.

"Države u blizini Arktika su zainteresovane za ekonomske mogućnosti, a države članice EU uglavnom za vojni mir"

Strateški značaj Arktika obrnuto je proporcionalan njegovom broju stanovnika.

"To je jako veliki prostor bez mnogo ljudi. Samo 4,2 miliona ljudi živi severno od Arktičkog kruga", ističe.

Da li Arktik može biti izvor sukoba?

U budućnosti, međutim, različiti scenariji potencijalno mogu dovesti region do sukoba.

"Kako Arktik postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena, možda ćemo u budućnosti videti neku vrstu sukoba koji bi nastao savim slučajno, zbog velike konkurencije oko resursa"

Ribarstvo, pomorske granice ili prava na morskom dnu Arktika mogli bi opstati sporni.

"Tako nešto bi u početku moglo da dovede do lokalnih okršaja obalskih straža. Mislim da će najverovatniji scenario biti između ruske obalske straže ili mornarice i neke zemlje NATO-a. Ipak, mislim da među njima postoje neki protokoli i kanali komunikacije, a to je jedna od neželjenih blagodeti hladnog rata".

Unsplash

 

Drugi mogući scenario je sukob koji počinje negde drugde i preliva se na Arktik.

"Ako bi u Crnom moru počela neka vrsta pomorskog sukoba između Rusije, NATO-a i Ukrajine, onda bi se to moglo preliti na Arktik. Dakle, samo u slučaju da dođe do globalnog sukoba", zaključio je.