Igre 
Maldivi lagano nestaju zbog erozije i povećanja nivoa okeana, ali nauka ima ideju: "Uzgajaćemo nova ostrva"
Komentari05/09/2024
-07:50
Širom sveta, obale su pod pretnjom porasta nivoa mora i pojačanih oluja.
Ostrvske države i primorski gradovi preduzimaju akcije da se odbrane, od izgradnje morskih zidova do iskopavanja peska sa morskog dna i ispumpavanja na plaže.
Na Maldivima, 900 kilometara dugom lancu od oko 1.200 ostrva u Indijskom okeanu, Samoprogramirajuća laboratorija (Self-Assembly Lab) Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) i maldivska organizacija Invena rade na prirodnijem rešenju.
Koristeći potopljene strukture, oni koriste sile okeana kako bi se pesak akumulirao na pažljivo odabranim mestima kako bi zaštitili ostrva - pa čak i potencijalno - uzgajali nova.
Od 2019. godine, organizacije sprovode terenska testiranja na Maldivima, gde obala skoro svakog ostrva erodira.
Različiti eksperimenti – uglavnom sprovedeni u plićaku grebena južno od glavnog grada Malea – sastojali su se od mnogo ideja, od potapanja mreže užadi vezanih u čvrste čvorove za prikupljanje peska, do upotrebe materijala koji se iz tekstila pretvara u čvrsti beton kada se poprska vodom, kako bi se stvorila barijera koja je postavljena na morsko dno da bi se tamo nakupio pesak.
U drugom eksperimentu na terenu, plutajuća bašta postavljena je iznad peščane obale, kako bi se istražilo da li korenje može da pomogne da se stabilizuje već nagomilani pesak i prikupi više.
Profimedia
Povezane vesti
Možda ne zvuči tako romantično, ali na kraju krajeva, ideje poput korišćenja mangrova za odbranu obale postoje već neko vreme. Ali iza tog posla stoje ozbiljni podaci i tehnologija.
Terenske instalacije počinju kao eksperimenti u rezervoarima za talase u kampusu MIT-a u Kembridžu, Masačusets. Da bi odredio kako da orijentiše strukture i njihovu idealnu geometriju, tim se oslanja na informacije o talasima i okeanskim strujama koje prikupljaju senzori nagiba na Maldivima, javno dostupne podatke o plimi i vremenu, hiljade kompjuterskih simulacija i model mašinskog učenja obučen da pomoću satelitske slike predvidi kako će se pesak kretati.
Skajlar Tibits, osnivač i ko-direktor Laboratorije koja se fokusira na materijale i procese koji omogućavaju formiranje objekata i prostora, rekao je za CNN da se nada da potopljene strukture mogu pružiti održiviji metod od konvencionalnih inženjerskih rešenja za jačanje erodiranih obala.
"Koristimo prirodnu snagu okeana da usmeravamo pesak", rekao je on.
"Pesak želi da bude tamo"
Maldivi, sa prosečnom nadmorskom visinom od samo jednog metra iznad nivoa mora, su zemlja sa najnižom nadmorskom visinom na svetu. Zvaničnici, operateri odmarališta i investitori za nekretnine pribegli su određenim rešenjima gradeći morske zidove, lukobrane i grejne (hidraučične prepreke) kako bi pokušali da reše problem.
Ali ove intervencije mogu biti skupe, teške za održavanje i ometajuće za ekosisteme.
Ispumpavanje i drenažu, na primer, treba ponavljati svakih nekoliko godina. Morski zidovi i druga infrastruktura mogu čak da pogoršaju eroziju koju nameravaju da spreče ili poprave, posebno kada su dizajn ili konstrukcija loši, ili se ideje kopiraju i nalepe sa drugih mesta, bez uzimanja u obzir lokalnih specifičnsoti.
Povezane vesti
Pol Kenč, geomorfolog obala sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru koji nije uključen u rad MIT-a i Iveni, video je dokaze o tome. Njegovo istraživanje je pokazalo da strukture od morskih zidova do lukobrana za čamce mogu pogoršati eroziju i smanjiti produktivnost grebena.
"Vrste inženjerskih rešenja koja obično koristimo na kontinentalnim obalama ne bi trebalo da budu ni blizu ostrva grebena", rekao je, ali "ljudi imaju tendenciju da ih koriste, jer to znaju".
Unsplash
U kratkoročnom periodu, Tibts veruje da se ono što su već naučili može iskoristiti za efikasnu obnovu plaža i postojećih ostrva.
Povezane vesti
Opsežni cilj saradnje je "uzgoj" veštačkih ostrva. Do sada je njegov drugi terenski eksperiment, pokrenut 2019. na Maldivima, imao najviše obećavajućih rezultata. Koristio je biorazgradive, tekstilne mehuriće punjene peskom, koje su postavljene na strateške pozicije da bi se stvorio peščani sprud.
Za samo četiri meseca, oko pola metra peska se nakupilo na površini od 20 puta 30 metara. Danas je peščana obala visoka oko dva metra, 20 metara široka i 60 metara duga.
Očekuje se da će korišćeni materijal trajati otprilike 10 godina, što bi ga moglo učiniti trajnijim - i stoga isplativim - rešenjem od ispumpavanja i drenaže, rekao je Tibits.
Održiva rešenja
Druga prirodnija, odriva rešenja se testiraju i primenjuju na drugim mestima. Holandija je, na primer, izgradila prvi svetski "peščani motor", veštački stvoreno peščano poluostrvo koje pomaže talasima da guraju pesak na obalu - pre više od jedne decenije. U Njujorku, grebeni ostriga se obnavljaju kako bi se zaštitile obale.
Iako raste interesovanje za rešenja koja uključuju prirodu, ona mogu biti teška za prodaju.
"Oni koji imaju kontrolu nad novčanikom... oni veoma oklevaju da se udalje od ovih čvrstih inženjerskih struktura zbog straha da će njihov novac otići u nepovrat", rekao je Kenč.
Ali novi pristup bi mogao biti presudan. Veliki deo obalne erozije na Maldivima je "antropogeno prisiljen" teškim inženjerskim intervencijama, rekao je Kenč, koji trenutno radi sa svojim studentima na Maldivima kako bi bolje razumeo i modelirao kako se obale ostrva menjaju.
"Nešto što ove zemlje atola ne žele da priznaju je da su ostavile veliki pečat na ostrvima".
Na Maldivima vlada podržava MIT Self-Assembly Lab i Invenin rad, ali to još nije pretočeno u finansijsku podršku, rekla je Sara Dole, suosnivač Invene, za CNN.
Krajem prošlog meseca, organizacije su instalirale uvećanu verziju svog drugog eksperimenta na terenu, postavljajući šest tekstilnih mehura u prstenastu formaciju, sa ciljem prikupljanja peska za izgradnju peščane obale, bez obzira na to na koji način sezona monsuna pokreće talase i struju. U novembru će biti sprovedeno istraživanje kako bi se proverili rezultati.
Odvojeno, predstojeći projekat će obnoviti plažu u novom kompleksu odmarališta na oko 15 minuta vožnje gliserom od Malea.
Zajedno, ovi testovi, koji su podržani grantom USAID-a, pokušavaju da pokažu da rad grupe može da uspe u velikim razmerama.
"To će biti veoma važno i sve oči su uprte u to", rekla je Dol.
Preporuka za vas
Komentari (0)