Igre 
Koreni neuspelog puča u Boliviji: Dvostruki razdor i kriza razaraju zemlju sa rekordnim brojem pokušaja prevrata
Komentari27/06/2024
-14:10
Boliviju je u sredu popodne potresao pokušaj puča komandanta vojske Huana Hozea Zunjige, koji je ubrzo uhapšen. Tokom drame koja se završila bez žrtava vojnici lojalni ovom generalu su sa oklopnim vozilima okupirali Trg Muriljo u La Pazu i upali u palatu levičarskog predsednika Luisa Arsea, dok je Zunjiga najavio formiranje novog kabineta ministara.
Arse je imenovao generala Hozea Sančeza za novog komandanta vojske, koji je odmah naredio vojnicima na trgu da se raziđu i vrate u svoje jedinice. Vojnici su poslušali naređenje i mirno se razišli oko 17.30 časova po lokalnom vremenu, nakon što se sa njima suočila specijalna policija. Zunjiga se suočio sa predsednikom u njegovoj palati, nakon što je oklopnim vozilom srušio vrata i upao na sastanak ministara zajedno sa svojih 40-ak vojnika.
Nakon žestoke rasprave sa Zunjigom i njemu lojalnim oficirima, predsednik se sa balkona palete obratio stotinama građana koji su se okupili ispred da ga podrže, dok se vođa puča povukao. Zunjiga je uhapšen oko 19 časova dok je napuštao Generalštab i optužen je za za terorizam i oružanu pobunu. Pre toga se obratio medijima i rekao da će "ponovo uspostaviti demokratiju i osloboditi sve političke zatvorenike".
Tanjug/AP Photo/Juan Karita
Inače, Bolivija je apsolutni rekorder u svetu po broju pučeva. Svoj 199. rođendan proslaviće 6. avgusta, a za to vreme zabeleženo je više od 190 pobuna, pokušaja pučeva, državnih udara i revolucija.
Najnovija epizoda desila se dan nakon što su neki mediji objavili da je Zunjiga razrešen dužnosti zbog toga što je u jednom intervjuu rekao kako bi želeo da uhapsi bivšeg predsednika Eva Moralesa, koji je vladao od 2006 do 2019. Inače, Arse je Zunjigu dekretom imenovao za komandanta oružanih snaga 2022.
Tanjug AP/Juan Karita
Još jedna dimenzija političke nestabilnosti u Boliviji je raskol u vladajućoj levičarskoj partiji Pokret ka socijalizmu (MAS) između Arsea i njenog lidera Moralesa koji je nastao 2019. Bez obzira na nesuglasice Morales je prvi osudio pokušaj puča i pozvao na "nacionalnu mobilizaciju" protiv pučista i u odbranu demokratije.
"Nećemo dozvoliti da oružane snage krše demokratiju i zastrašuju narod", poručio je on.
Povezane vesti
Posle drame u predsedničkoj palati Arse je raspustio vojni vrh i imenovao nove komandante, odavši priznanje policiji koja je ostala potpuno lojalna vladi.
Ko su lideri opozicije koje je Zunjiga hteo da oslobodi
"Politički zatvorenici" koje je Zunjiga hteo da oslobodi su bivša desničarska predsednica Jenine Anjez (2019-2020) i bivši guverner oblasti Santa Kruz Fernando Kamaćo, inače aktivista i opozicioni lider. Interesantno je i da su, kako piše argentinski list Klarin, u Brazilu pristalice bivšeg desničarskog predsednika Žaira Bolsonara slavile pokušaj puča, ali ne i njegove rezultate.
Anjez je nakon abdikacije Moralesa 2019. usled protesta i velike političke krize u zemlji postala predsednica sa pozicije druge potpredsednice senata. Pošto su svi iznad nje podneli ostavke proglasila se predsednicom senata i sazvala vanrednu sednicu posle koje je proglašena predsednicom bez obzira što nije bilo kvoruma i što postanici MAS-a nisu prisustvovali.
AP/Juan Karita
Anjez je potpuno zaokrenula unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, obnovivljanjem odnosa sa Izraelom, jačanjem veza sa SAD i priznavanjem Venecuelanskog pučiste Huana Gvajdoa za legitimnog predsednika. MAS je njen dolazak na vlast smatrao pučem i pokrenuo masovne proteste svojih pristalica, među kojima su najjači sindikati i "kokalerosi", tj. uzgajivači koke iz urođeničkih plemena koji čine bazu podrške za Moralesa.
Kao odgovor na to Anjez je dekretom izuzela oružane snage od krivične odgovornosti tokom "pacifikacije" protesta, što je rezultiralo masakrima demonstranata u Sakabi i Senkatu novembra 2019. u kojima je poginulo 20-ak ljudi. Anjez se povukla iz predsedničke trke 2020. u kojoj je pobedio Arse, a godinu dana kasnije podnela ostavku u Socijaldemokratskoj partiji. Uhapšena je u martu 2021. pod optužbama za puč.
Drugi zatvorenik Kamačo je lider krajnje desne opozicione partije Verujemo (Creemos). Ovaj posvećeni katolik, konzervativac i biznismen glasno je zahtevao ostavku Moralesa 2019. koja je i usledila, a za vreme vladavine Anjezove, njegovi politički saveznici dobili su pojedina ministarstva, da bi 2021. partija Verujemo pobedila na izborima u oblasti Santa Kruz.
AP/Juan Karita
Uhapšen je 28. decembra 2022. i optužen za razne finansijske malverzacije i korupciju sa pozicije guvernera Santa Kruza, nakon čega su usledili masovni protesti njegovih pristalica u toj oblasti što su mediji nazvali "Noć besa".
Povezane vesti
Bivši predsednik Horhe Kiroga (2001-2002) iz opozicione Demohrišćanske partije kritikovao je postupke "pobunjeničke vojske“ i sugerisao da treba pučiste treba procesuirati. Međutim, istakao je da će "korumpirane pljačkaše uz Arsea i Eva sledeće godine ukloniti glasovima, ali nikada čizmama“.
Protesti, ekonomska kriza i "neustavne" ambicije Moralesa
Imajući u vidu da su ovo dvoje Zunjigini saveznici, jasno je koliko je duboka politička podela između desnice i levice u Boliviji. Međutim, postoji i razdor unutar vladajućeg MAS-a i to zbog ambicija Moralesa da ponovo postane predsednik iako po ustavu ne bi mogao.
Pritom su se na ulice Bolivije ponovo protesti podstaknuti ekonomskom krizom koja dovodi u pitanje stabilnost vladavine MAS-a pred izbore sledeće godine.
Povezane vesti
Nedavno su ulični prodavci, koji su veliki deo sive ekonomije ove južnoameričke zemlje, marširali skoro 100 kilometara do La Paza da zahtevaju okončanje nestašice goriva i dolara, koje mnogi Bolivijci koriste za kupovinu ili za štednju. Takođe se protive rastu cena hrane.
Kao ministar Moralesov ekonomije Moralesa Arse je bio tvorac takozvanog "bolivijskog čuda“ zahvaljujući visokim cenama gasa, kojeg Bolivija izvozi pretežno u Brazil i Argentinu. Međutim, sada se suočava sa poteškoćama da prebrodi političku i ekonomsku oluju, a izgubio je podršku u okviru svoje partije u donjem domu parlamenta nakon raskola u partiji.
Tanjug/AP/Juan Karita
Veliki deo unutarpartijske krize nastao je zbog borbe između Arsea i Moralesa za budućnost MAS-a pre opštih izbora 2025. Morales je 2023. najavio svoju nameru da se kandiduje, a Arse ima iste ambicije, s tim da je ustav na njegovoj strani.
I Morales i Arse održali su svoj partijski kongres kako bi razgovarali o budućnosti MAS-a. Prošle nedelje, Morales je privukao desetine hiljada lojalista u Kočabambu, jugoistočno od La Paza.
"Pobedićemo na izborima i pobedićemo da spasimo Boliviju“, rekao je trijumfalno na stadionu punom "vipala", zastava jarkih boja koje predstavljaju autohtoni narod Bolivije, prenosi La Nacion.
Arse negira legitimnost Moralesove kampanje ukazujući na odluku ustavnog suda iz 2023. kojom mu je zabranjeno da se kandiduje, ali neko pravni stručnjaci kažu da to pitanje nije tako jasno.
Moralesova frakcija blokirala je Arseove inicijative u zakonodavnom telu, a nekoliko zajmova koji bi pomogli privredi čekaju na odobrenje zakonodavstva.
Arse optužuje Moralesa za "ekonomski bojkot" i za dosluh sa partijama centra i desničarskom opozicijom kako bi mu "skratili" mandat. Morales, pak, optužuje Arsa za produbljivanje ekonomske krize.
Tanjug AP/Juan Karita
Treba napomenuti i da je Morales imao prilike da vlada sa dobrim cenama sirovina i izvanrednim prihodima od izvoza gasa nakon nacionalizacije energetske industrije 2006. Liberalne reforme 1990-ih pozicionirale su zemlju kao energetsku silu i Bolivija je prešla iz zemlje sa niskim prihodima u zemlju sa srednjim prihodima, prema podacima Svetske banke. Ekstremno siromaštvo je palo na 15 odsto, izgrađeni su putevi i žičare, a gradovi su se širili.
"Stvoren je potrošački balon“, rekao je profesor ekonomije na Katoličkom univerzitetu Gonzalo Čaves, prenosi La Nacion. Međutim, proizvodnja benzina nije pokrivala domaću potrošnju i država je morala svake godine da uvozi sve više goriva.
Prema Moralesu i Arseu, uspeh modela bio je zasnovan na preraspodeli viškova izvoza gasa koji je počeo da opada 2014.
"Sa 6,6 milijardi dolara za izvoz gasa u Brazil i Argentinu, prihod je pao na 2,1 milijardu 2023.“, objasnio je Čaves.
Kriza je i u rudarskom sektoru, a poljoprivreda takođe ne donosi prihode kao nekada.
Nedostatak dolara je pokrenuo dodatnu paniku među stanovništvom. Do pre godinu dana, američka valuta je slobodno cirkulisala u zemlji, industrijski proizvodi iz uvoza su plaćani dolarima, a išla je prodaja automobila i kuća. Opak, vladi su potrebne dve milijarde dolara svake godine za uvoz benzina i dizela, koje prodaje upola cene, a prihodi od izvoza su opali.
Uvoznici navode da moraju da nabave američku valutu na sivom tržištu po višoj ceni, što stvara poskupljenja.
"Pojeli smo ušteđevinu i sada čistimo lonac“, rekao je Čaves.
Region osuđuje pokušaj puča
Na osnovu rekacija lidera susednih država može se zalkjučiti da region pretežno osuđuje pokušaj puča.
Brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva rekao je da "u Latinskoj Americi državni udari nikada nisu uspešni“, u prvoj reakciji nakon raspoređivanja vojske, prenosi Infobae.
Lula je dodao da je od svog ministra spoljnih poslova Maura Vijeire zatražio da prikupi informacije pre nego što iznese formalni stav brazilske vlade u vezi sa događajima u susednoj zemlji.
On je, međutim, istakao da je "ljubitelj demokratije" i da stoga brani demokratiju kako bi prevladala u Latinskoj Americi.
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro je takođe osudio pokušaj puča.
"Potpuno odbacujem vojni udar u Boliviji. Pozivam ceo narod Bolivije na demokratski otpor Latinska Amerika se mora ujediniti u korist demokratije. Kolumbijska ambasada mora da pruži utočište proganjanima. Neće biti diplomatskih odnosa između Kolumbije i diktature. Antidemokratski puč je suočen sa široko rasprostranjenom mobilizacijom naroda", poručio je on.
Predsednik Čilea Gabrijel Borić uputio je izraze podrške demokratiji i legitimnoj Arsea.
"Najoštrije osuđujemo neprihvatljivu upotrebu sile od strane sektora vojske te zemlje“, rekao je on.
U međuvremenu, paragvajski predsednik Santjago Penja osudio je "neregularnu mobilizaciju bolivijske armije“, uputivši "snažan poziv na poštovanje demokratije i vladavine prava".
Generalni sekretar Organizacije američkih država (OAS), Luis Almagro, najoštrije je osudio ono što se dogodilo.
"Vojska se mora prikloniti legitimno izabranoj civilnoj vlasti. Šaljemo našu solidarnost predsedniku Bolivije Luisu Arseu Katakori. Međunarodna zajednica, OAS, neće tolerisati bilo kakav oblik kršenja legitimnog ustavnog poretka u Boliviji ili bilo gde drugde“, apelovao je on.
Predsednik Gvatemale Bernardo Arevalo je naglasio da "ni sila ni nametanje nisu način za izgradnju demokratskih i slobodnih nacija“, izražavajući svoju podršku bolivijskom narodu i predsedniku Arseu.
Predsednik Urugvaja Luis Lakale Pou takođe je osudio ono što se dogodilo i uputio solidarnost "legitimnoj vladi predsednika Arsea“, dok je isto učinilo i Predsedništvo Perua, izražavajući odbijanje "svakog akta koji ugrožava demokratski i institucionalni poredak Bolivije".
Komentari (0)