Porodice žrtava prvog genocida u 20. veku poručile Nemačkoj: Nećemo kikiriki, tražimo bilione da zarastu naše rane

Između plave vode Atlantskog okeana i zlatnih dina namibijske obale nalazio se nekadašnji nemački koncentracioni logor.

Taj logor bio je sedište mnogih nemilih scene, koje su se dogodile početkom 20. veka kada su dva glavna naroda Namibije, Herero i Nama, bili izloženi seksualnom nasilju, prisilnom radu i jezivim medicinskim iskustvima. Mnogi su umrli od bolesti i iscrpljenosti, prenosi BBC.

Potomak Herera, Uahimiša Kapei, objašnjava da ono što se dogodilo prethodnim generacijama i dalje ima dubok uticaj na njihovu egzistenciju.

Kapei je gradski je većnik u gradu Svakopmund, gde su se dogodili mnogi zločini.

"Oduzeto nam je bogatstvo, farme, stoka, sve", rekao je Kapei. 

Prvi genocid u 20. veku

Istoričari su ono što se dogodilo između 1904. i 1908. u današnjoj Namibiji nazvali "zaboravljenim genocidom" i prvim genocidom u 20. veku.

Desetina hiljada ljudi umrla je kad su kolonijalne snage brutalno ugušile pobune dva glavna naroda u zemlji, Herero i Nama, ubivši mnoge a proteravši druge u pustinju (pustinja Omaheke, na istoku zemlje), gde su brojni umrli od gladi.

 

 

Krvavi sukob dogodio kada su se starosedeoci Herero pobunili protiv kolonijalnih trupa zbog zauzimanja zemlje i otimanja stoke. Šef tamošnje vojne administracije Lotar von Trota naložio je istrebljenje lokalnog stanovništva kao odgovor.

Preživeli su završili u logorima, u kojima su korišćeni kao robovska radna snaga, umirući od hladnoće, neuhranjenosti, iscrpljenosti i nasilja.

Procenjuje se da je stradalo 65.000 od 80.000 Herera koji su početkom kolonijalne vladavine živeli na nemačkom jugoistoku Afrike, kao i verovatno 10.000 od 20.000 Nama.

 

 

Od 2015. godine, kad je Nemačka zvanično priznala da ova zverstva predstavljaju genocid, ona se nalazi u pregovorima za sporazum o restituciji sa Namibijom.

U maju je nemačka vlada prvi put formalno priznala zločine iz kolonijalne ere i najavila zvanično izvinjenje narodima Namibije.

Kao dodatni znak dobre volje predviđeno je i osnivanje fonda u visini od 1,1 milijarde evra koji će u sledećih 30 godina biti utrošen za finansiranje infrastrukturnih projekata, kao i onih u oblastima obrazovanja i poljoprivrede, a sve u regionima koje naseljavaju pripadnici naroda Herero i Nama.

"Želimo svoju zemlju"

Potomci, uključujući Kapeija, ne veruju da je sporazum iskreno izvinjenje za ono što se dogodilo.

"To je bila šala veka. Mi želimo svoju zemlju. Novac nije ništa. Želimo da oni [nemačka vlada] dođu i izvine se. Novac je samo da kažu šta su nam učinili loše. I ne želimo kikiriki. Želimo bilione. Želimo bilione koji mogu da zaleče naše rane", dodao je Kapei.

On kaže da je njegova etnička grupa izgubila vek tradicije, kulture i sredstava za život - i to je nemoguće staviti na papir.

 

 

Zemlja i prirodni resursi koji su uzeti, gurnuli su njegovu porodicu u siromaštvo.

Nemačka je vladala ovom teritorijom od 1884. do 1915. godine. Nekadašnja Nemačka Jugozapadna Afrika je potom pala pod vlast Južnoafričke Republike stekavši nezavinost tek 1990. godine.