Igre 
Indija i Nepal u paklu trgovine organima: Meštane u selima nagovaraju da prodaju bubrege, govore da će im "izrasti novi"
Komentari02/04/2024
-19:33
U podnožju Himalaja dva muškarca podižu majice i otkrivaju velike ožiljke na telimu. Obojica su u 40-im godinama, deluju zbunjeno, čak im je i neprijatno, ali žele da podele svoju priču. Kanča i Ram prodali su svoje bubrege, zbog očajne finansijske situacije. Kanča i dalje trpi bolove i ne može da radi zbog nuspojava operacije.
"Nemoguće je izbrojati koliko je ljudi ovo isto uradilo. Svuda, ovo selo, ono selo, toliko je ljudi prodalo svoje bubrege", priča Kanča za Sky News.
Selo Hokse u Nepalu ima jedinstvenu i veoma burnu prošlost. Poznato je kao "Dolina bubrega" jer je gotovo u svakom domaćinstvu neko prodao bubreg. Trgovci organima su godinama posećivali to područje, nagovarajući ljude da se odreknu organa, iako se zna da je to nezakonito.
Lokalno stanovništvo poslednjih godina očajnički pokušava da prekine taj strašan običaj, jer se osećaju prevareno i oštećeno. Neki kažu da su bili iskorišćavani, neki tvrde da im je čak rečeno da će im bubrezi ponovno izrasti. Neki su umrli od posledica operacije.
Nažalost, siromaštvo sada nagoveštava još jednu zdravstvenu krizu u Nepalu. I ponovno su bubrezi u njenom središtu.
Odlaze mladi i zdravi, a vraćaju se...
Sve veći broj Nepalaca odlučuje da radi u inostranstvu, u zemljama Persijskog zaliva i Maleziji kako bi zaradili više novca za svoje porodice kod kuće. Ali to nije bez rizika.
Mladi i nekada zdravi muškarci vraćaju se u Nepal s očajničkom potrebom za transplantacijom bubrega. Neki naučnici kažu da je to rezultat izlaganja ekstremnoj vrućini i teškoj dehidraciji.
Povezane vesti
Pre nekoliko godina Suman (31) je bio toliko finansijski i emocionalno slomljen da je razmišljao o samoubistvu. Smatrao je da nema drugi izbor, nego da otputuje u Indiju kako bi prodao svoj bubreg ženi koja se pretvarala da mu je sestra.
Bio je to fizički iscrpljujuć proces koji je ostavio ožiljke. Dobio je 3.000 funti.
"Osećao sam se slabo i izgubio sam svest. Kad sam se probudio, mnogo me je bolelo. Sada ne mogu radim i pokušavam da kažem svima kojima mogu da ne prodaju svoj bubreg", kaže Suman.
Nije bio siguran zna li lekar o čemu se radi, ali indijski zakon je jasan - donatori moraju biti u srodstvu i moraju da predoče relevantnu dokumentaciju.
Trgovina organima ogroman problem
Trgovina organima ostaje velik problem u Indiji. Podstaknuta je velikim jazom u potražnji i ponudi. Nedostatak donora doveo je do pojave crnog tržišta, a lekari i bolnice su među onima koji su razotkriveni u istragama razmene "gotovine za bubrege".
To, nažalost, nije slučaj samo u Indiji. Procene pokazuju da je u svetu jedan od 10 presađenih organa bio predmet ilegalne trgovine.
"Agenti izrađuju lažne dokumente u Katmanduu, uključujući indijske lične karte", kaže Kanča, koji je takođe prodao svoj bubreg u Indiji.
Povezane vesti
Kako kaže, njegov bubreg je dobila njegova lažna sestra.
"Mislim da je doktor u Indiji znao da sam ga prodao", iskren je Kanča.
U Hokseu meštani insistiraju na tome da među njima niko više ne prodaje bubrege, ali neki još uvek preduzimaju ekstremne rizike kako bi pokušali da poboljšaju svoj život.
Pixabay
Povezane vesti
Jit Bahadur Gurung proveo je tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji. Sa samo 29 godina završio je na četverosatnoj dijalizi triput nedeljno u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu.
"Morao sam da radim na ekstremnoj vrućini - oko 50 stepeni Celzijusa. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet, ni da popijemo vode", kaže Jit, koji izgleda umorno i izgubljeno.
Opisujući trenutak kada je shvatio da nešto nije u redu, Jit kaže:
"Odjednom sam osetio kako mi stopala otiču i nisam mogao da hodam. Tada su mi rekli da mi je otkazao bubreg".
Simptomi zatajenja bubrega često mogu proći nezapaženo i do trenutka kada se radnici migranti vrate u Nepal često bude prekasno. Jit očajnički traži donora. Ali donor mora biti rođak i često nema dovoljno podudarnosti da bi transplatacija bila moguća.
"Telo je počelo da mi otiče..."
Išvor ima 34 godine i još uvek traži izlaz. Kaže da je radio 16 sati dnevno tokom sedam godina u Dubaiju.
"Radio sam dugo na velikoj vrućini i bez sna. Telo je počelo da mi otiče kao da sam dobio batine", priča ovaj mladić.
Dr Pukar Šrest, poznati hirurg u Centru za transplantaciju ljudskih organa u Nepalu, ranije je izvodio transplantacije samo na starijim osobama, ali nedavno je video brojne mlade ljude s ožiljcima i smanjenom funkcijom bubrega.
Uočio je obrazac - mladići odlaze na posao po velikim vrućinama s malo vode i vraćaju se s potpunim zatajenjem bubrega.
"Ovo je vrlo ozbiljno jer oko jedne trećine svih transplantacija čine ti radnici, migranti koji su došli iz inostranstva. To je veliko opterećenje za naše zdravstvene resurse, jer na njih se odnosi više od 30 odsto ukupnog broja transplantacija u našoj zemlji", kaže doktor.
Dr Šresta veruje da je obrazovanje ključno - informisanje mladića koji odlaze u inostranstvo o važnosti pijenja vode, odmora i dobre prehrane.
Potrošna roba
Mladi lekar koji radi s njim prikuplja ključne podatke o tome gde su muškarci bili i s kakvim su uslovima bili suočeni. Radnici moraju da prođu lekarske preglede pre nego što mogu da otputuju u inostranstvo da rade, zbog čega se veruje da su prethodno bili dobrog zdravlja.
Činjenica je da se osećaju prisiljeno da rade na nekim od najtoplijih mesta na svetu i da imaju vrlo malo prava. Iako su neke zemlje, kao što je Katar, skratile vreme koje ljudi mogu da provode na suncu, patnja Nepalaca nije prestala.
Više studija pokazalo je da je rizik od ekstremne vrućine u zemljama Persijskog zaliva samo eskalirao poslednjih godina zbog klimatskih promena. Nedavni izveštaj Hjuman rajt Voča navodi da se radnici-migranti maltretiraju i da se na njih gleda kao na "potrošnu robu".
Preporuka za vas
Komentari (0)